Demokratija i ljudska prava

Zaista, život u srpskoj zajednici tokom poslednjih nekoliko godina postao je tužan i naizgled beznadežan. Mladi odlaze nakon završetka srednje škole, čitave porodice tiho se iseljavaju, a Srpska lista vodi rat protiv onih koje navodno predstavlja — populacije koja se postepeno smanjuje.

Na Kosovu postoji više od 2.000 spomenika i statua povezanih sa ratom 1998–1999. godine, ali vlasti nemaju odgovarajuće pravne smernice za upravljanje haotičnom izgradnjom memorijala.

Kosovo prolazi kroz složen proces prelaska sa podeljenog obeležavanja prošlosti ka dijalogu koji nadilazi pojednostavljene narative.

Talas protesta protiv korupcije koji je počeo krajem 2024. godine nezabeležen je po svom opsegu u demokratskoj istoriji Srbije. Načini na koje su studenti koristili popularne digitalne platforme zaslužan je  za to. 

Više od 25 godina nakon bombardovanja koje je okončalo rat na Kosovu, ovaj razgovor između Granita Gashija i Nemanje Georgijevića, danas kolega u Fondaciji Heinrich Böll u Beogradu, osvetljava njihova paralelna, ali kontrastna iskustva. Jedan je odrastao kao dete izbeglice, prinuđen da napusti svoj dom u Peći, dok je drugi, četvorogodišnjak u Beogradu, svet upoznavao kroz državnu televiziju i porodične razgovore. Različiti doživljaji istog istorijskog trenutka pokazuju kako se on obrađivao i doživljavao s obe strane. Intervju vodio Milan Bogdanović.

Dakle, kulturni anti-elitizam pokazao se kao plodno tlo za sejanje straha, koji se zatim koristi kao oportunistička podrška ekstremnoj desnici. Ona se predstavlja kao otporna i reakcionarna snaga protiv promena koje navodno podrivaju temelje onoga što se prikazuje kao tradicionalne vrednosti prošlosti – moralne, poželjne i ispravne. Brze promene, koje zahtevaju feministički i LGBTIQ+ pokreti, dovode u pitanje društvenu konstrukciju identiteta – čiji je zvanični okvir homogen i isključiv, favorizujući narative i uloge muškaraca na pozicijama moći, dok potiskuje identitete, odnose i perspektive koje osporavaju rodni i društveni hijerarhijski poredak. Zato se, u njihovoj retorici, protiv tih promena mora boriti.

Izborni sistem i zagarantovana mesta pogoduju hrabrim novim akterima koji nisu iz većine čak i sa minimalnim nivoom podrške birača, bez obzira na nivo učešća Srba, i mogu ih pretvoriti u političke kingmejkere na lokalnom i nacionalnom nivou. Bojkoti su samodestruktivna strategija, a građanski otpor je dobra kratkoročna strategija za mobilizaciju i privlačenje pažnje, ali ne i ona koja garantuje rešenja. Izborna godina 2025. je trenutak istine za kosovske Srbe.

Generalštab je, zbog svog impozantnog dizajna, funkcije, ali i centralne lokacije direktno preko puta zgrade Vlade Srbije, postao simbol bombardovanja 1999, i svega što se, svesno ili podsvesno povezuje sa tim događajem - neosporne traume iz tog vremena, samopravedničke indignacije nad “ničim izazvanom” ilegalnom NATO agresijom i kršenjem teritorijalnog integriteta Srbije, ali i sveopšte stagnacije i nesposobnosti da se iz poraza izgradi funkcionalno društvo.  

Trenutna postavka stvari najviše odgovara stabilokratskom despotu Aleksandru Vučiću, koji u tom zjapećem vakuumu kreira retoriku kakva godi njegovom trenutnom ukrupnjavanju kapitala. Uprkos tome što je trenutni predsednik Srbijatrije bio rado viđen gost i prijatelj među ljudima koji su u trenutku NATO bombardovanja bili na čelima vodećih svetskih država (Bil Klinton, Toni Bler, Gerhard Šreder), on uopšte ne preza od toga da pred svojim biračima i ostalom javnošću ove zemlje glumi čoveka koji će sutradan, kao što je i tada (nije!), da stane na branik otadžbine i pokaže zube neprijatelju.

Razočaranje u izbornoj noći, nakon saopštavanja preliminarnih, na uzorcima dobijenih rezultata izbora, bilo je ogromno. Proevropska opozicija, okupljena u koaliciji Srbija protiv nasilja,  obećavala je više nego što je mogla da ispuni, u pogledu zaštite izborne volje, svakog glasa, kako su govorili opozicioni predstavnici, tako da ni rezultat koji je ostvarila, a koji je istinski više nego dobar u potpuno neregularnim izbornim uslovima, bio zanemrljiv u doživljajima onog većinskog dela njihovih birača.

Četrnaesto izdanje Anibara otvorilo je vrata za javni dijalog o queer pravima na lokalnom nivou na Kosovu.

Snažni toplotni talasi nisu jedini faktor koji atmosferu u Srbiji ovog leta dovodi do usijanja. Desetine hiljada ljudi izašlo je na ulice u talasu protesta koji traje već 12 uzastopnih nedelja. Taj talas, čiji je epicentar u Beogradu, proširio se preko gotovo 40  gradova širom Srbije, i predstavlja najmasovniju seriju protesta poslednjih 20 godina. Ne možemo a da se ne zapitamo da li ova napeta atmosfera na ulicama pod visokim pritiskom predstavlja uvertiru za superćelijsku oluju demokratije koja će doneti društvene promene.

U odgovoru na ovaj napad, organizacije civilnog društva, slobodoumne osobe, diplomatske misije i međunarodne organizacije u Crnoj Gori i regionu su izrazile svoju solidarnost i podigli svoj glas. Ovaj slučaj ističe potrebu za jačom podrškom naporima civilnog društva u procesu evropskih integracija, čvrsto utemeljenih na progresivnim, ekološkim i rodno osetljivim vrijednostima.

Novi pokret "Evropa sada!" (PES) je dobio najviše glasova na vanrednim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori,  sa oko 25,6 odsto. Odziv birača bio je manji od 57 odsto. Očekuju se teški koalicioni pregovori.

Crna Gora je 28. aprila dobila novu, manjinsku, vladu. Ministarski tim premijera Dritana Abazovića, sa druge strane,  jedan je od najbrojnijih u novijoj, trodecenijskoj, istoriji višepartizma u toj zemlji.

U svemu što nas očekuje narednih godina, optimizam moramo naći u uspehu koalicije „Moramo“ i činjenici da je samoorganizovanje i političko delovanje pojedinaca u Srbiji još uvek moguće i da se takvoj borbi u novom ciklusu otrovne vladavine Aleksandra Vučića pridružimo i podržimo je, ili da ostanemo taoci njegove politike.

Srbija je država koja u spoljno-političkom i bezbednosnom smislu luta već više od 30 godina. Zvaničnici ističu da Srbija podržava ukrajinski teritorijalni suverenitet i integritet, ali se osudi Rusije pridruživala samo u multilateralnim forumima.

Fondacija „Hajnrih Bel“, kao organizacija bliska nemačkoj Partiji zelenih, oseća odgovornost da se oglasi povodom neovlašćenog korišćenja simbola te partije od strane nedavno preimenovane političke partije u Srbiji.

Kada se osvrnemo na 16 godina politike Angele Merkel prema Balkanu, bilo je uspona i padova, ali cilj konačnog približavanja Srbije Evropskoj uniji nije postignut. Došlo je vreme za novi pristup odnosu Nemačke prema ključnom akteru koji može da ubrza ili blokira put ka Evropskoj budućnosti čitavog regiona - Srbiji.