Četrnaesto izdanje Anibara otvorilo je vrata za javni dijalog o queer pravima na lokalnom nivou na Kosovu.
17. jul 2023. / Peć, Kosovo - Slika žene, prodornog pogleda i kratke kovrdžave kose, pojavljuje se na velikom ekranu u poznatom Kinu Jezero u Peći na Kosovu. Žena gleda direktno u objektiv kao da želi nešto da kaže. Nešto, što u sebi sadrži određenu odlučnost. Amanda, žena u tridesetim godinama, pojavljuje se sa crvenom sobom u pozadini kao glavna protagonistkinja animiranog dokumentarnog filma "Beautiful Woman", holandskog reditelja Dijega Nursea. Film je prikazan na svečanom otvaranju 14 izdanja Međunarodnog festivala animiranog filma u Peći - Anibar, 17. jula 2023. godine. Odabran za Specijalni program festivala, "Queer Toons", ovaj film govori sve.
Narativ u ovom filmu podeljen je u dve dimenzije. U prvoj, Amandin živi portret prikazan je u crvenoj sobi, koja podseća na sobu koju fotografi koriste za razvijanje fotografija, osim što Amanda ne razvija fotografiju, već predstavlja svoju sliku, kao da je želi sačuvati, baš kao i fotografiju, od spoljašnjeg svetla na koje je osetljiva. To što je ona izgradila previše je vredno da bi se uništilo. U drugoj dimenziji, ona se prikazuje kroz crno-belu animaciju, poput sećanja koje ona drži duboko u sebi. Ta sećanja pripadaju mladom dečaku Bejongu i ogovre o njegovim iskustvima kao osmogodišnjaka na putu transformacije i samootkrivanja koji se završava njegovim postajanjem Amandom, trans ženom koju danas ponosno predstavlja. Priča predstavljena kao pesničko putovanje započinje u selu u kojem Bejong (dečak) živi sa svojim heteroseksualnim roditeljima i bratom. Daleko od novih ideja, ali u stalnom sukobu sa samim sobom, Bejong ima poteškoća da razume svoja osećanja, iako je prihvatio svoju ženstvenost, koja je postala meta napada njegove sopstvene porodice, posebno njegovog oca. Suočen s ovom muškom figurom koja je imala problema sa ženstvenošću svog sina, on nije mogao da pobegne, već je samo mogao da pronađe utehu u svojoj majci. Kao žena, ona ga je razumela. Ovaj film, pogotovo ako ste bivši student sociologije kao ja, vraća nas na teoriju Džudit Batler, konkretno na njenu poznatu knjigu "Nevolja s rodom: feminizam i subverzija identiteta", prvi put objavljenu 1990. i reizdatu 1999. godine. U ovoj knjizi Batler dovodi u pitanje uverenje da su određena rodna ponašanja prirodna, ilustrirajući kako je naučeno rodno ponašanje (obično povezano sa ženstvenošću i muškošću) svojevrsni čin, performans koji nam nameće normativna heteroseksualnost. Pre dve godine, u intervjuu za Gardijan, na 30. godišnjicu svoje knjige, Batler je preispitala svoju teoriju "performativnosti" rodnog ponašanja kao diskutabilnu perspektivu o tome kako rod funkcioniše, elaborirajući ono što je imala na umu kada je napisala knjigu.
"Performativni" govorni činovi su oni koji omogućavaju da se nešto dogodi ili stvaraju novu stvarnost. Na primer, kada sudija izrekne kaznu, on stvara novu stvarnost i obično ima ovlašćenja da izrečeno sprovede. Međutim, da li kažemo da je sudija svemoćan? Ili, da li sudija navodi skup konvencija, prateći definisane procedure? Ako je potonje, onda se sudija poziva na moć koja mu ne pripada kao osobi, već kao postavljenom autoritetu. Njihov čin postaje citat - oni ponavljaju uspostavljeni protokol”, rekla je Batler, i podvukla da je ono što je želela da prenese čovečanstvu pre 32 godine bila ideja da, svesno ili ne, mi citiramo rodne konvencije kada tvrdimo da izražavamo našu unutrašnju stvarnost ili čak kada kažemo da se ponovno stvaramo. Batler kaže da niko ne može pobeći društvenim normama, ali problem je u tome što niko od nas nije u potpunosti određen kulturnim normama. I tako, prema njenim rečima, rod postaje pregovor, borba i način suočavanja s istorijskim ograničenjima i stvaranja novih stvarnosti. Bejong, čija je transformacija prikazana u filmu „Beautiful Woman“, stvorio je svoju novu stvarnost - Amandu. „Sve je postalo jasno kad sam obukla kratku haljinu, stavila šminku i nakit, i kad sam se pogledala u ogledalo. Tamo sam videla sebe. Ja sam žena", otkriva Amanda u svom monologu.
Ono što ovaj film čini jedinstvenim je poruka koju prenosi, između ostalog, taj mir koji je Amanda osetila kao trans žena u trenutku kada ju je majka prihvatila. U prostoru poput ovogodišnjeg izdanja Anibara, gde su kontroverze oko ovogodišnje teme, inkluzivne ljubavi, podelile grad Peć, [1] u kom se festival održava svake godine, takva poruka dolazi kao nalet vetra koji nam otvara oči kako bismo shvatili da na kraju ljubav podrazumeva prihvatanje, a da prihvatanje započinje s onima koji su nam najbliži, našom porodicom, ljubavnicima i prijateljima. Sam film je lična posveta reditelja Dijega Nursea. "Izvinjenje svom nećaku", kako navodi u opisu filma. Izvinjenje svom nećaku s kojim se ponovno povezao samo pet godina nakon što je svojoj porodici priznao svoju seksualnom identitetu.
Za mnoge druge, međutim, projekcija poput ovog filma mogla bi se lako videti kao velika metla koja briše prašinu sa svih neizgovorenih stvarnosti pod firmom tzv. patrijarhalnih društvenih normi koje još uvek utiču na kosovsko društvo.
Prirpreme za novi zamah
Anibar je napravio taj korak koji su mnogi želeli, ali nekako nisu mogli da pronađu hrabrosti - otvorio je javni dijalog o queer pravima na lokalnom nivou na Kosovu. Taj korak nije bilo nimalo lako napraviti. Samo 5 dana pre svečanog otvaranja festivala, mural koji svake godine oslikavaju volonteri i studenti Anibar Animation Academy, a koji predstavlja temu svakog izdanja, na košarkaškom igralištu u centru Peći poznatu pod bivšim jugoslavenskim imenom "Košarka" uništen je. Istovremeno su se preko društvenih medija širile poruke mržnje uperene protiv queer sadržaja festivala. Anibar je na to odgovorio pozivom svima da "puste ljubav da uđe".[2]
Već 14 godina Anibar pokazuje ljubav prema Peći. Sve je počelo kada je grupa petnaestogodišnjaka kao što su Petrit Gora, koji je sada kreativni direktor Anibara, i Vulnet Sanaja izvršni direktor, uz pomoć drugih pećkih prijatelja, pokrenula Festival animiranog filma. U prvom izdanju su oni pozivali prijatelje i porodice da gledaju animirane filmove, a samo tri godine kasnije festival je postao međunarodno priznati centar animacije u regiji, i učinio Peć centrom animacije i filma. Kasnije će organizatori konačno dobiti zasluženo institucionalno priznanje, kao i prostor za rad sa mladim generacijama animatora, u kultnoj zgradi bioskopa „Jusuf Gervala“, kulturnom centru koji se nalazi u Peći sagrađenom 1955. godine. [3] „Anibar nije samo festival koji donosi filmove iz celog sveta. Anibar takođe i producira, i inspirisao je novu generaciju lokalnih animatora. To je druga moćna strana Anibara", navela je "Koha Ditore", jedna od glavnih novina na Kosovu, u članku u kom hvali ovogodišnji festival. Akademija je do sada proizvela 50 animatora, četiri njihova filma prikazana su ove godine i osvojila nagrade i priznanja istaknutih animatora koji su bili u žiriju. [4]
Ovogodišnje izdanje podržale su lokalne i centralne institucije poput Ministarstva kulture, omladine i sporta Kosova. Premijer Albin Kurti lično[5] se pojavio tokom festivalskog programa kao znak podrške organizatorima i temi festivala.
Za mnoge aktiviste za ljudska prava, queer zajednicu, civilno društvo, medije i pojedince, hrabar korak Anibara da proglasi inkluzivnu ljubav kao glavnu temu festivala nije bio samo dobrodošao, već i poziv na sadašnju podršku i buduće planiranje. Ovo izdanje Anibara objavljeno je samo godinu dana nakon što je Kosovski parlament odbio da prizna i zakonski usvoji istopolni brak.
Kosovski parlament je 17. marta 2022. Odbio da prizna i zakonski usvoji istopolne brakove u okviru novog Građanskog zakonika. Ovaj dokument, bez ikakve sumnje, ostaje jedan od najvažnijih pravnih dokumenata u pravosudnom sistemu. Međutim, sav proces izrade i pravne provere dokumenta pratile su kontroverzne javne izjave čak i predstavnika samoproglašene levičarske Vlade na čelu sa premijerom Albinom Kurtijem, koji je podržao novi Građanski zakonik.
Da je donesen Građanski zakonik, Kosovo bi bilo prva zemlja s većinski muslimanskom zajednicom koja je zakonski priznala istopolne građanske zajednice, ali je Kosovski parlament odlučio drugačije. Samo 28 od 120 zastupnika glasalo je za predlog zakona koji je predložila Vlada. Premijer Kurti pozvao je poslanike da zakon usvoje izjavom da "prava pripadaju nama, pripadaju svima". Međutim, nakon žestoke rasprave u Parlamentu, nekoliko poslanika - uključujući poslanike Kurtijeve političke stranke "Vetevendosje" - glasalo je protiv inkluzivnog prava na brak i porodicu. "Samo je brak suprotnog pola prihvatljiv", rekla je Labinote Demi Murtezi, poslanica pokreta Vetevendosje, "svaka veza izvan ove kombinacije smatra se izopačenošću i moralnom degeneracijom."
U drugom procesu pre upućivanja Građanskog zakonika na glasanje, šefica Komisije za ljudska prava u Parlamentu, kosovska poslanica Duda Balje iz bošnjačke zajednice i članica koalicije Vakat, kazala je da će javno glasati protiv Građanskog zakonika. "Kao što znate, u četvrtak je na dnevnom redu razmatranje i glasanje Građanskog zakonika. Ovaj Građanski zakonik takođe sadrži dozvolu za istopolne brakove. Kao poslanik, ne mogu ići protiv religije kojoj pripadam, načela po kojima živim ili porodičnih vrednosti s kojima sam odrastala. Dakle, moj glas će biti protiv”, napisala je Balje na Facebooku u februaru 2022, samo tri nedelje pre nego što će se Građanski zakonik pojaviti u Parlamentu na glasanju.
Oba saopštenja poslanika bila su u skladu sa zajedničkim saopštenjem predstavnika verskih zajednica na Kosovu. Islamska zajednica i Prizrensko-prištinska biskupija (Katolička crkva), Evangelička protestantska crkva Kosova i Jevrejska zajednica Kosova pozvale su vladu i Skupštinu da ne diraju delove Građanskog zakonika koji se odnose na brak i otvoreno se protive istopolnim brakovima.
U zajedničkoj izjavi, ove verske zajednice podvlače da na Kosovu i u njegovom društvu nema mesta za redefiniciju braka, i pozivaju na očuvanje tradicionalnih porodičnih vrednosti.
Pogrešna komunikacija i pravni nedostaci
Ministarstvo pravosuđa na Kosovu ponosno je predalo Vladi konačni nacrt novog Građanskog zakonika, 15. jula 2019. godine. Iako su Ministarstvo pravosuđa i Kancelarija EU na Kosovu — pokrovitelji i najveća podrška izmenama Građanskog zakonika — nazvali novi Građanski zakonik progresivnim, aktivisti za ljudska prava su izjavili da je on daleko od inkluzivnosti. Arber Nuhiu, jedan od osnivača prve nevladine organizacije na Kosovu za unapređenje i zagovaranje LGBTQ+ prava, CSGD, izrazio je skepticizam u pogledu dokumenta i njegovog sadržaja. „Iako Ustav Kosova u svom tekstu jamči ljudska prava i prava queer zajednice, isto se ne odražava u Građanskom zakoniku“, naveo je on. Nuhiu je naglasio da se trenutni pravni okvir ne bavi na adekvatan način pitanjima vezanim za usvajanje, surogat majčinstvo i sveukupno priznavanje LGBTQ+ porodica. Naglasio je da su to glavni problemi koji nadilaze pitanje ko se s kim može venčati, već su stvarne prepreke razlog zašto se Građanskom zakoniku treba protiviti. Nuhiu je takođe govorio o izazovima s trenutnom vladom, spominjući da su problemi s levičarskim strankama, uključujući i onu koja je trenutno na vlasti na Kosovu, izraženija nego s desničarskim strankama koje su u prošlosti važile za konzervativne. On je naglasio potrebu za boljom komunikacijom sa institucijama i naglasio važnost međunarodne podrške za napredak. Na početku 2019, godine, dok je Građanski zakonik još bio u procesu izrade, Ombudsman Kosova takođe je službeno izjavio da nacrt Građanskog zakonika krši ustavno pravo na istopolni brak. Međutim, Ministarstvo pravde nije prihvatilo da su odredbe unutar najvišeg nivoa kosovskog zakonodavstva i novog Građanskog zakonika kontradiktorne.
Umetnost kao oblik komunikacije
Umetnici, ljubitelji filma, kritičari, aktivisti, građani i donosioci odluka iz 36 zemalja sveta, i ove godine su se u Peći ujedinili kako bi s posebnom predanošću raspravljali o ljudskim pravima i brojnim oblicima ljubavi i ljudskog iskustva. Izvanredan napredak uočen unutar LGBTQ+ zajednice na Kosovu potvrđen je živahnim nastupom poznate kosovske drag kraljice Adeline Rose na festivalu.
Rose, dreg performerka, aktivistkinja, filmska rediteljka i vlasnica preduzeća, stajala je pred publikom, predstavljajući snagu i otpornost ljudskog duha. Njeno prisustvo otelovilo je postupno prihvatanje individualnosti i potrebu za jedinstvom, raznolikošću, napretkom i prihvatanjem, koji odražavaju srce i dušu samog festivala. Ono što je ovu predstavu učinilo još važnijom je činjenica da se queer kraljica Adelina Rose tokom festivala predstavila i u mnogim drugim aktivnostima kao Erblin Nuši, dečak koji je u Peći odrastao do 17 godine i koji je u Peći bio maltretiran zbog svojih ličnih izbora. Nuši je reditelj koji je izrazio potrebu za inkluzivnim zastupanjem u filmskoj industriji i privredi u celini. Razmišljajući o njegovom odrastanju kao queer dečaka u društvu koje je u medijima prikazivalo samo uski pogled na ljubav, Erblin je naglasio važnost podsticanja inkluzivnog okruženja, posebno u medijskom predstavljanju, kako bi se osiguralo da mlade generacije mogu videti ljubav u svim njenim oblicima.
"Ostaje žalosno da mlađim generacijama i dalje nedostaje inkluzivnosti u medijima koje konzumiramo. Glavni izazov leži u nemogućnosti da se vidi ljubav između osoba istog pola", naglasio je Erblin Nuši koji će premijerno prikazati novi film, s temom LJUBAV, kasnije u septembru ove godine. Erblin je podelio svoje nedavno postignuće, dirljiv film koji prikazuje detetovo iskustvo prve ljubavi, s namerom da prikaže budućnost ispunjenu nadom za LGBTQ+ pojedince. On smatra da filmsko stvaralaštvo ima ogroman potencijal, uprkos izazovima te industrije. Njegova uverenja podelili su tim i menadžment Anibara, koji bez ikakve sumnje, i uprkos antikampanjama punim mržnje koje su pokrenule neke lokalne zajednice u Peći, veruju da Ljubav, na kraju, može i hoće prevladati, i posvetili celo izdanje kao doprinos tom cilju, dajući potpuno novi zamah kosovskom društvu otvaranjem vrata za javni dijalog o queer pravima na lokalnom nivou na Kosovu.