Demokratija i ljudska prava

Izborni sistem i zagarantovana mesta pogoduju hrabrim novim akterima koji nisu iz većine čak i sa minimalnim nivoom podrške birača, bez obzira na nivo učešća Srba, i mogu ih pretvoriti u političke kingmejkere na lokalnom i nacionalnom nivou. Bojkoti su samodestruktivna strategija, a građanski otpor je dobra kratkoročna strategija za mobilizaciju i privlačenje pažnje, ali ne i ona koja garantuje rešenja. Izborna godina 2025. je trenutak istine za kosovske Srbe.

Generalštab je, zbog svog impozantnog dizajna, funkcije, ali i centralne lokacije direktno preko puta zgrade Vlade Srbije, postao simbol bombardovanja 1999, i svega što se, svesno ili podsvesno povezuje sa tim događajem - neosporne traume iz tog vremena, samopravedničke indignacije nad “ničim izazvanom” ilegalnom NATO agresijom i kršenjem teritorijalnog integriteta Srbije, ali i sveopšte stagnacije i nesposobnosti da se iz poraza izgradi funkcionalno društvo.  

Trenutna postavka stvari najviše odgovara stabilokratskom despotu Aleksandru Vučiću, koji u tom zjapećem vakuumu kreira retoriku kakva godi njegovom trenutnom ukrupnjavanju kapitala. Uprkos tome što je trenutni predsednik Srbijatrije bio rado viđen gost i prijatelj među ljudima koji su u trenutku NATO bombardovanja bili na čelima vodećih svetskih država (Bil Klinton, Toni Bler, Gerhard Šreder), on uopšte ne preza od toga da pred svojim biračima i ostalom javnošću ove zemlje glumi čoveka koji će sutradan, kao što je i tada (nije!), da stane na branik otadžbine i pokaže zube neprijatelju.

Razočaranje u izbornoj noći, nakon saopštavanja preliminarnih, na uzorcima dobijenih rezultata izbora, bilo je ogromno. Proevropska opozicija, okupljena u koaliciji Srbija protiv nasilja,  obećavala je više nego što je mogla da ispuni, u pogledu zaštite izborne volje, svakog glasa, kako su govorili opozicioni predstavnici, tako da ni rezultat koji je ostvarila, a koji je istinski više nego dobar u potpuno neregularnim izbornim uslovima, bio zanemrljiv u doživljajima onog većinskog dela njihovih birača.

Četrnaesto izdanje Anibara otvorilo je vrata za javni dijalog o queer pravima na lokalnom nivou na Kosovu.

Snažni toplotni talasi nisu jedini faktor koji atmosferu u Srbiji ovog leta dovodi do usijanja. Desetine hiljada ljudi izašlo je na ulice u talasu protesta koji traje već 12 uzastopnih nedelja. Taj talas, čiji je epicentar u Beogradu, proširio se preko gotovo 40  gradova širom Srbije, i predstavlja najmasovniju seriju protesta poslednjih 20 godina. Ne možemo a da se ne zapitamo da li ova napeta atmosfera na ulicama pod visokim pritiskom predstavlja uvertiru za superćelijsku oluju demokratije koja će doneti društvene promene.

U odgovoru na ovaj napad, organizacije civilnog društva, slobodoumne osobe, diplomatske misije i međunarodne organizacije u Crnoj Gori i regionu su izrazile svoju solidarnost i podigli svoj glas. Ovaj slučaj ističe potrebu za jačom podrškom naporima civilnog društva u procesu evropskih integracija, čvrsto utemeljenih na progresivnim, ekološkim i rodno osetljivim vrijednostima.