U evropski gradovima, ali i širom sveta, danas sve aktuelniji postaju pristupi koji podrazumevaju nove načine upravljanja i korišćenja prostora, a koji, s jedne strane operacionalizuju kritiku mehanizama neoliberalne urbanizacije i njihovih posledica, a sa druge otvaraju širu društvenu raspravu o mogućim alternativama. Ove prakse označavaju se pojmovima kao što su participativni pristupi, društvene infrastrukture, samo-organizovani prostori, bottom-up ili grassroots prakse, a objedinjene su pod konceptom urbana ili prostorna zajednička dobra.