Suočavanje sa prošlošću

U tekstu povodom 20. godišnjice bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije i Kumanovskog sporazuma, koji je doneo kakav, takav mir na području Kosova, mogli smo pričati o nekoj vrsti statusa kvo, situacije u kojoj niti je Kosovo zaokruživalo svoju državnost, niti se Srbija previše trudila da Kosovo vrati pod svoju nadležnost, zadovoljavajući se uticajem na severu Kosova. Međutim, moglo bi se reći da su događaji iz narednih pet godina – u nekoliko navrata dolazilo je gotovo do ratnog stanja – skoro u potpunosti poništili svaki napredak iz prethodnih dvadeset.

Generalštab je, zbog svog impozantnog dizajna, funkcije, ali i centralne lokacije direktno preko puta zgrade Vlade Srbije, postao simbol bombardovanja 1999, i svega što se, svesno ili podsvesno povezuje sa tim događajem - neosporne traume iz tog vremena, samopravedničke indignacije nad “ničim izazvanom” ilegalnom NATO agresijom i kršenjem teritorijalnog integriteta Srbije, ali i sveopšte stagnacije i nesposobnosti da se iz poraza izgradi funkcionalno društvo.  

Od socijalističkih spomenika do ratnih obeležja, memorijalni pejzaž Kosova otkriva složenu mrežu suprotstavljenih narativa. Kroz središte Prištine, istorija se prepliće u spomenicima i trgovima, gde "politika sećanja i zaborava" oblikuje identitet—dok građanski glasovi ostaju nečujni, a pojedine priče se namerno brišu iz javnog prostora.

Izvesno je da bi rezolucija o genocidu u Srebrenici došla na red bez obzira na ponašanje Srbije. Moguće je i da bi se sa jednom takvom rezolucijom i neka Srbija sa više dostojanstva i odgovornosti prema žrtvama, istoriji i budućnosti saglasila.

Trenutna postavka stvari najviše odgovara stabilokratskom despotu Aleksandru Vučiću, koji u tom zjapećem vakuumu kreira retoriku kakva godi njegovom trenutnom ukrupnjavanju kapitala. Uprkos tome što je trenutni predsednik Srbijatrije bio rado viđen gost i prijatelj među ljudima koji su u trenutku NATO bombardovanja bili na čelima vodećih svetskih država (Bil Klinton, Toni Bler, Gerhard Šreder), on uopšte ne preza od toga da pred svojim biračima i ostalom javnošću ove zemlje glumi čoveka koji će sutradan, kao što je i tada (nije!), da stane na branik otadžbine i pokaže zube neprijatelju.

Kosovski rat koji je izbio pre 25 godina je podsetnik da se zamrznuti konflikti i bilateralni sporovi ne mogu dugo gurati pod tepih. U sadašnjem geopolitičkom okruženju, oni će se vratiti Evropi kao bumerang.          

U ovom dalekosežnom intervjuu, direktorka naše kancelarije, Nino Ležava, razgovrala je sa dobitnikom NIN-ove nagrade i direktorom nezavisnog kulturnog centra KROKODIL Vladimirom Arsenijevićem o istorijskim i političkim osnovama trenutne političke i kulturne pozicije Srbije u odnosu na njene neposredne susede, ali i Evropu.

Dvadesettrogodišnji Vsevolov deo je opozicije režimu Vladimira Putina. Kada je u Ukrajini izbio rat, napustio je Rusiju i pridružio se majci u Francuskoj. U Beogradu, gde je ostao zaglavljen nekoliko meseci, priključio se građanskom pokretu „Rusi, Ukrajinci, Bjelorusi i Srbi zajedno protiv rata“.