Suočavanje sa prošlošću

Srbija (tvrdi da) nije učestvovala u ratu u Bosni. Ipak, pomagala je vojno, vraćala izbeglice u ruke onih od kojih su bežale, i učestvovala u ubistvima civila.Odgovornost se nije zaustavljala na granici.

U godini 2025. obilježava se trideseta godišnjica završetka rata u Bosni i Hercegovini. Iste godine obilježava se i trideseta godišnjica od genocida u Srebrenici, prvog sudski presuđenog genocida nakon Drugog svjetskog rata u Evropi.

Više od 25 godina nakon bombardovanja koje je okončalo rat na Kosovu, ovaj razgovor između Granita Gashija i Nemanje Georgijevića, danas kolega u Fondaciji Heinrich Böll u Beogradu, osvetljava njihova paralelna, ali kontrastna iskustva. Jedan je odrastao kao dete izbeglice, prinuđen da napusti svoj dom u Peći, dok je drugi, četvorogodišnjak u Beogradu, svet upoznavao kroz državnu televiziju i porodične razgovore. Različiti doživljaji istog istorijskog trenutka pokazuju kako se on obrađivao i doživljavao s obe strane. Intervju vodio Milan Bogdanović.

Milenko Živanović je 1. jula 2025. godine pred Višim sudom u Beogradu oslobođen po svim tačkama optužnice koja ga je teretila za naređivanje prisilnog preseljavanja civilnog stanovništva iz zone odgovornosti Drinskog korpusa, kao i za učešće, svojim naredbama i postupcima, u prisilnom preseljavanju civila iz zaštićene zone Srebrenica. U timu odbrane general je imao izabranog advokata, javnog tužioca i sudsko veće.

U tekstu povodom 20. godišnjice bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije i Kumanovskog sporazuma, koji je doneo kakav, takav mir na području Kosova, mogli smo pričati o nekoj vrsti statusa kvo, situacije u kojoj niti je Kosovo zaokruživalo svoju državnost, niti se Srbija previše trudila da Kosovo vrati pod svoju nadležnost, zadovoljavajući se uticajem na severu Kosova. Međutim, moglo bi se reći da su događaji iz narednih pet godina – u nekoliko navrata dolazilo je gotovo do ratnog stanja – skoro u potpunosti poništili svaki napredak iz prethodnih dvadeset.

Od socijalističkih spomenika do ratnih obeležja, memorijalni pejzaž Kosova otkriva složenu mrežu suprotstavljenih narativa. Kroz središte Prištine, istorija se prepliće u spomenicima i trgovima, gde "politika sećanja i zaborava" oblikuje identitet—dok građanski glasovi ostaju nečujni, a pojedine priče se namerno brišu iz javnog prostora.

Izvesno je da bi rezolucija o genocidu u Srebrenici došla na red bez obzira na ponašanje Srbije. Moguće je i da bi se sa jednom takvom rezolucijom i neka Srbija sa više dostojanstva i odgovornosti prema žrtvama, istoriji i budućnosti saglasila.

Generalštab je, zbog svog impozantnog dizajna, funkcije, ali i centralne lokacije direktno preko puta zgrade Vlade Srbije, postao simbol bombardovanja 1999, i svega što se, svesno ili podsvesno povezuje sa tim događajem - neosporne traume iz tog vremena, samopravedničke indignacije nad “ničim izazvanom” ilegalnom NATO agresijom i kršenjem teritorijalnog integriteta Srbije, ali i sveopšte stagnacije i nesposobnosti da se iz poraza izgradi funkcionalno društvo.  

Trenutna postavka stvari najviše odgovara stabilokratskom despotu Aleksandru Vučiću, koji u tom zjapećem vakuumu kreira retoriku kakva godi njegovom trenutnom ukrupnjavanju kapitala. Uprkos tome što je trenutni predsednik Srbijatrije bio rado viđen gost i prijatelj među ljudima koji su u trenutku NATO bombardovanja bili na čelima vodećih svetskih država (Bil Klinton, Toni Bler, Gerhard Šreder), on uopšte ne preza od toga da pred svojim biračima i ostalom javnošću ove zemlje glumi čoveka koji će sutradan, kao što je i tada (nije!), da stane na branik otadžbine i pokaže zube neprijatelju.

Kosovski rat koji je izbio pre 25 godina je podsetnik da se zamrznuti konflikti i bilateralni sporovi ne mogu dugo gurati pod tepih. U sadašnjem geopolitičkom okruženju, oni će se vratiti Evropi kao bumerang.          

U ovom dalekosežnom intervjuu, direktorka naše kancelarije, Nino Ležava, razgovrala je sa dobitnikom NIN-ove nagrade i direktorom nezavisnog kulturnog centra KROKODIL Vladimirom Arsenijevićem o istorijskim i političkim osnovama trenutne političke i kulturne pozicije Srbije u odnosu na njene neposredne susede, ali i Evropu.

Dvadesettrogodišnji Vsevolov deo je opozicije režimu Vladimira Putina. Kada je u Ukrajini izbio rat, napustio je Rusiju i pridružio se majci u Francuskoj. U Beogradu, gde je ostao zaglavljen nekoliko meseci, priključio se građanskom pokretu „Rusi, Ukrajinci, Bjelorusi i Srbi zajedno protiv rata“.

Kada je u Ukrajini izbio rat, Marina je pobegla od bombi sa majkom i psom. Nakon dugog putovanja sa brojnim preprekama, primljene su, zajedno sa drugim izbeglicama, u prihvatni centar u Vranju, na jugu Srbije. Ne gube nadu da će se jednog dana vratiti kući.

Rat je izbio na dan kada je ukrajinska pevačica Bad Sasha trebalo da ode u Srbiju i tamo predstavi svoj novi album. Rastrzana između želje za delanjem i brige porodice za njenu sigurnost, na kraju je ipak otputovala iz Kijeva za Beograd gde je održala nekoliko koncerata posvećenih Ukrajini.

Svetlana je Beloruskinja. Svoju zemlju je napustila 2021, dok su hiljade protestanata još uvek bili zatvoreni. U Rusiji je živela i radila godinu dana. Potom se, kada je izbio rat, ekonomska situacija pogoršala i ovu mladu ženu je kompanija nagovorila da ode u Srbiju, ostavljajući tako muža samog u Moskvi.

Tužen i proganjan zbog suprostavljanja režimu Vladimira Putina, Roman Romanenko napustio je Rusiju pre četiri godine i doselio se u Srbiju.

Stanislav (ime je promenjeno) nikada nije podržavao režim Vladimira Putina. Moksvu je napustio sa celom porodicom dan nakon izbijanja rata. Došao je u Srbiji gde započinje novi život i razmišlja o budućnosti svoje nekadašnje zemlje.

Eva (ime je promenjeno) je Ruskinja i živi u Srbiji već nekoliko godina. Kada je čula za invaziju na Ukrajinu, osetila je kako nestaje i deo nje same, ali se ubrzo angažovala kako bi pomogla izbeglicama. Ovo je njeno svedočanstvo.

Dana 21. oktobra 2021. obeležavamo 80. godišnjicu zločinačkog masakra nad civilnim stanovništvom u Kragujevcu i Kraljevu izvršen od strane nemačkog Vermahta. Ovo su istorijske činjenice sramote i krivice koje su ostavile duboki trag kod preživelih i kod porodica žrtava, kao i u kolektivnom pamćenju. Mi se suočavamo s tim na taj način što održavamo sećanje na ova zlodela, te što na toj osnovi gradimo dobre i prijateljske međusobne odnose - sa našim prijateljima i partnerima u Srbiji.

Iz izjava državnih i gradskih zvaničnika od početka izgradnje ovog spomenika, potpuno je jasno da se ne radi samo o Stefanu Nemanji niti o srednjovekovnoj istoriji. Rat na Kosovu i NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine posebne su i ključne tačke službene politike sećanja u koju sadašnje vlasti ulažu neverovatne napore.