Evropski zeleni dogovor

Vodeća strategija EU za borbu protiv klimatskih promena

Evropski zeleni dogovor predstavlja strategiju održivog razvoja EU za 21. vek. Centralni problem kojim se bavi ova strategija su životna sredina i klimatske promene - kako razvijati privredu EU bez ubrzavanja klimatskih promena. Evropska komisija ovu strategiju definiše kao "novu strategiju rasta sa ciljem da se EU transformiše u pravedno i bogato društvo, sa modernom i konkurentnom ekonomijom koja efikasno koristi resurse, uz neto emisije gasova sa efektom staklene bašte ravnim nuli do 2050. godine, i ekonomski rast koji je odvojen od ekspoatacije resursa." Komisija obećava i da će održivost biti uzimana u obzir prilokom donošenja svih budućih javnih politika, uz "zelenu zakletvu - ne činiti zlo".

Glavni ciljevi koje Evropski zeleni dogovor definiše tiču se emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Evropska klimatska ambicija za 2030. godinu, koja je do sada predviđala smanjenje GHG emisija za 40%, pooštrena je, tako da će EU ciljati da do 2030. fodine smanji emisije GHG za 50-55%. EU će postati klimatski neutralna do 2050. godine, što ujedno predstavlja i sveukupni cilj Evropskog zelenog dogovora. 

To znači da će od sada sve javne politike u EU morati da se posmatraju kroz prizmu održivosti. Koliko je prirodnih resursa neophodno iskoristiti? Da li se ti resursi mogu koristiti efikasnije? Koliko zagađenja proizvode planirane aktivnosti? Da li se količina zagađenja može smanjiti? Kako aktivnosti utiču na zajednice i pojedince? Da li nove zelene tehnologije koje promovišemo zapostavljaju bilo koga? Šta će biti sa građanima i građankama EU koji rade u već postojećoj energetskoj industriji? Ovo su samo neka od pitanja na koje Evropski zeleni dogovor treba da odgovori.

Srbija, Crna Gora i Kosovo nisu članice EU, ali ovaj okvir se tiče i njih. Diplomatski mehanizmi EU biće korišćeni kako bi se promovisao Evropski zeleni dogovor u ovim zemljama. Na primer, Komisija će predložiti da poštovanje Pariskog klimatskog sporazuma bude uslov za sve buduće sveobuhvatne ugovore o slobodnoj trgovini. Naravno, postojaće i zelena agenda za Zapadni Balkan. Jedna od mera koja će verovatno biti kontroverzna biće predložena taksa na ugljenik (carbon border tax).

Sledi izbor tekstova i analiza koje razvijaju neke od najvažnijih elemenata Evropskog zelenog dogovora u kontekstu Zapadnog Balkana.

Izveštaj iz senke Koalicije 27 razmatra kako proces pristupanja EU može biti okvir za pozitivne promene u javnim politikama u oblasti zaštite životne sredine, održive energije i razvoja.

Poglavlje 27 u Srbiji: Malo para, još manje muzike

Izveštaj K27 pod nazivom Malo para, još manje muzike je šesti godišnji izveštaj koji detaljno obrađuje važne događaje iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena. Ovaj izveštaj obuhvata period od marta 2018. do februara 2019. godine i prati objavu godišnjeg izveštaja Evropske komisije.

U okviru šire industrijske strategije EU, biće predložen novi akcioni plan o cirkularnoj ekonomiji, koji će propisati kako se može koristiti manje materijala u proizvodnji, kako se proiyvodi mogu ponovo koristiti i reciklirati. Zemlje regiona tek sada uvode sveobuhvatne sisteme za upravljanje otpadom, a za razliku od zemalja EU, u zemljama regiona već decenijama funkcioniše neformalna industrija reciklaže.

Zagađenje vazduha je problem sa kojim se region mora suočiti, i on dobro ilustruje potrebu za intersketorskim pristupom u implementaciji Zelenog novog dogovora.

Evropski zeleni dogovor podrazumeva ozbiljno bavljenje energetskom efikasnošću. Budući da je energetski intenzitet zemalja regiona nekoliko puta veći od evropskog proseka, energentska efikasnost je dobra polazišna tačka za implementaciju Zelenog novog dogovora.

Kako niko ne bi bio zapostavljen, Evropska komisija je predložila Pravedni tranzicioni mehanizam kojim bi se pomoglo regionima koji u najvećoj meri zavise od fosilnih goriva, sa ciljem da se za ovaj mehanizam izdvoji 100 milijardi evra. U Srbiji već niču alternativini modeli finansiranja:

Pravedna tranzicija podrazumeva istovremeno povećavanje klimatskih ambicija i smanjenje siromaštva. Energetsko siromaštvo je veliki problem u zemljama Zapadnog Balkana, a smanjenje energetskog siromaštva je jedan od indikatora pravedne tranzicije.

Cilj Evropskog zelenog dogovora je životna sredina bez zagađenja vazduha, zemljišta i vode do 2050. godine, i zato sadrži poglavlje o hemijskoj strategiji. Prema Health and Environment Alliance (HEAL), Zapadni Balkan ima najveće zdravstvene troškove po glavi stanovnika izazvane zagađenjem vazduha zbog termoelektrana na ugalj.

Evropski zeleni dogovor podrazumeva primenu sistema trgovine emisijama na pomorski sektor, kao i smanjenje količine besplatnih emisija za aviokompanije. Biće podržan prelazak na električna vozila sa ciljem uvođenja milion javnih stanica za punjenje širom Evrope do 2025. godine. U avioindustriji i drugim industrijama gde elektrifikacija trenutno nije moguča, biće promovisano korišćenje biogoriva i vodonika. Rad na planovima za lokalnu održivu mobilnost mora igrati ulogu u ovim širim naporima.

Cilj nove strategije koja će biti predložena na proleće 2020. godine biće težnja ka zelenijem i zdravijem poljoprivrednom sistemu. To podrazumeva značajno smanjenje korišćenja hemijskih pesticida, đubriva i antibiotika.

održivost, odrast i hrana

Održivost, odrast i hrana

Publikacija „Održivost, odrast i hrana“ nastala je kao rezultat istraživanja koje je sprovedeno u okviru Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara – zajedničko.org, i obrađuje više različitih aspekata proizvodnje hrane kroz prizmu zajedničkih dobara, održivosti i odrasta pokrivajući širok spektar tema, od prepoznavanja koja su fizička i društvena ograničenja procesa proizvodnja hrane, preko načina na koji se danas hrana proizvodi na globalnom i nacionalnom nivou, pa sve do mogućih alternativnih praksi.

Zemlje članice EU će u okviru Zajedničke poljoprivredne politike iduće godine predati nove nacionalne strateške planove, koji će iti detaljno proučeni kako bi se utvrdilo da li su u skladu sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora. Gubitak važnih životinjskih vrsta zbog trenutnih poljoprivrednih praksi najbolje ilustruje gubitak pčela. Ovo je jedan primer iz Srbije o sprečavanju gubitka pčela:

Kao priprema za samit UN o biodiverzitetu koji se održava u oktobru u Kini, u martu 2020. biće predstavljena nova strategija za biodiverzitet. Cilj predloženih mera je smanjenje glavnih uzroka gubitka biodiverziteta. Evropksa komisija će preduzeti regulatorne i druge mere koje će podstaći uvoz poljoprivrednih proizvoda bez seče šuma. Šumama se mora upravljati na održiv način.