Napredak pod ključem

Pred čitaocima je osmi godišnji izveštaj Koalicije 27 pod nazivom „Napredak pod ključem“. Prethodni, sedmi izveštaj pripreman je u vreme kada je u zemlji proglašeno vanredno stanje zbog pandemije COVID-19. Ovaj izveštaj dovršen je godinu dana kasnije, kada se pandemiji ne nazire kraj, ali je javni život počeo da se vraća u normalne tokove. Pandemija je obeležila sve aspekte života u prethodnih godinu dana pa tako i oblast o kojoj izveštavamo. Životna sredina
postala je aktuelna tema na različite načine. S jedne strane, svetski mediji izveštavali su da se priroda obnavlja zbog smanjenog saobraćaja i smanjene privredne aktivnosti, odnosno smanjenog zagađenja.

S druge strane, na mnogim mestima, pa i u Srbiji, pandemija je ogolila krhkost institucija. I pre pandemije mnoge institucije radile su s nedovoljnim kapacitetima, a pandemija je tu situaciju pogoršala i gurnula životnu sredinu još niže na listi prioriteta Vlade koja je bila okupirana zdravljem i ekonomijom. Međutim, javno zdravlje je suštinski povezano s kvalitetom životne sredine, a takođe i ekonomski oporavak. Evropska unija će svoj ekonomski oporavak iskoristiti kao šansu za podizanje nove održive ekonomije 21. veka. Dekarbonizacija ekonomije i briga o životnoj sredini su evropski prioriteti u narednim decenijama.

Zbog toga, ali ne samo zbog toga, to bi trebalo da budu i nesporni prioriteti ove i narednih vlada Republike Srbije. Ukidanje Zelenog fonda sigurno nije korak u dobrom smeru. Najvažniji kontekst za svako buduće razmatranje Poglavlja
27 je Green New Deal i Zelena agenda za Zapadni Balkan, kojom su zemlje u regionu, pa i Srbija, sebi zadale ambiciozne ciljeve za reforme svojih privreda u pravcu održivosti. Te reforme obuhvataju oblasti daleko šire od Poglavlja 27, ali im je ideja dekarbonizacije i održivog razvoja u središtu. Zeleni oporavak ekonomije od pandemije je nacionalni zadatak za narednu deceniju i mi ćemo ga budno pratiti.

U prethodnih godinu dana svedoci smo sve većeg interesovanja javnosti za teme u vezi sa životnom sredinom i klimatskim promenama. Nastavljeni su i organizovani novi protesti koji su zahtevali bolju brigu o prirodi i prirodnim resursima. Uprkos tome, napredak u Poglavlju 27, u mnogome, ostao je u karantinu, odnosno iza zatvorenih vrata. Procesi donošenja zakona, kao i procedure izrade projekata koji imaju uticaj na životnu sredinu, poput projekta izrade fabrike guma u Zrenjaninu, uprkos izuzetnom interesovanju sve šire javnosti, i dalje su često netransparentni. Kratak rok za slanje komentara i gotovo skrivena objava Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode najbolji je skorašnji primer takve prakse. Zeleni oporavak na evropskoj trasi zahtevaće ne samo obimnu zakonodavnu delatnost već i angažovanje svih društvenih kapaciteta za osmišljavanje i sprovođenje promena koje nam slede. Zato je ne samo lepo i dobro već i neophodno da svi društveni činioci učestvuju u stvaranju tih promena. Građani i građanke izašli su iz karantina, vreme je da to učine i institucije.