Predgovor reizdanju romana "Gde si bio, Adame?" sadrži presek glavnih tokova i odlika književnosti Hajnriha Bela, kao i njegovog aktivizma i društvene angažovanosti.
"Književna veličina i značaj Hajnriha Bela su nesporni, ali se aktuelnost njegovog dela, koje se smatra istorijski prevaziđenim, manje ili više dovodi u pitanje. Ili se ignoriše ili ne primećuje".
"Postoje kritičari koji Belova dela smatraju istorijski prevaziđenim. Ja mislim da neki od njih njegova dela smatraju istorijski prevaziđenim sasvim sigurno zato što Bela nepotrebno svode na hroničara Savezne Republike Nemačke u periodu između 1947. i 1985".
Ne, nije ovo priča o Beogradu na vodi, iako ukazivati na sve nedostatke ovog megalomanskog projekta, na isključivanje i zanemarivanje građana, ne samo da je poželjno nego se i mora baš kako bi se oslodili tih rešetki koje nam godinama ne dozvoljavaju uvid u život izvan njih. U tom smislu ovaj tekst ukazuje samo na jednu na alternativu.
U jubilarnom KUPEK-u, koji je sniman u KC Grad, nastupuli su Horkestra, Jesenjeg Orkestra (Daniela Kovača), kao i Skreč Majstora Ljubana. Temu emisije - nezavisnu kulturnu scenu pokrili su Milica Pekić, jedna od osnivačica Asocijacije nezavisne kulturne scene i Radomir Lazović, ministar prostora, osnivač Ulične galerije itd.
Fondacija Hajnrih Bel reizdala je roman "Gde si bio, Adame?" u tiražu od 500 primeraka, radi obeležavanja stote godišnjice njegovog autora, čije ime je ponela - Hajnriha Bela. Na ovom linku nalaze se informacije u vezi sa preuzimanjem besplatnog primerka knjige za sve zainteresovane posetiteljke i posetioce naše internet stranice.
U eri interneta, razumevanje osnovnih pojmova iz oblasti autorskog prava postaje važan uslov za ostvarivanje prava na slobodu informisanja i slobodan pristup znanju. Ovakav priručnik potreban je institucijama kulture, kreativnoj industriji, medijima ali i svim građanima, kako bi se sa više pravne sigurnosti kretali u digitalnom okruženju, stvarali i razmenjivali sadržaje.
Obrazovanje & Kultura
Stvaranje, korišćenje i transformacija znanja i kulture znatno se menjaju. Građani, umetnici i potrošači su sve više nezavisni od industrije koja proizvodi i distribuira kulturne sadržaje, ali i od državne kontrole i budžetskog finansiranja; sada pojedinci iz različitih sfera sarađuju i zajedno donose odluke, što vodi ka razvoju novih modela kulturnog delovanja.
