Dana 21. oktobra 2021. obeležavamo 80. godišnjicu zločinačkog masakra nad civilnim stanovništvom u Kragujevcu i Kraljevu izvršen od strane nemačkog Vermahta. U okviru tzv. „mera odmazde“ stradalo je tog dana preko 2.800 ljudi, među njima i 300 učenica i učenika. Tom činu prethodio je nemački napad na tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju bombardovanjem Beograda. Usledilo je otvaranje koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu. Civilnom stanovništvu su ulazak nemačkih trupa i nemačka okupacija doneli nemerljivu patnju i smrt. Stoga je 21. oktobar jedna od velikog broja veoma značajnih godišnjica na kojima se sećamo – žrtava, patnje njihovih porodica, gnusne nepravde. Na taj način stvaramo uslove da aktivno sećanje ponesemo u budućnost, iako više nema svedoka tog vremena, i baš zato što ih više nema. Mi Nemci se duboko poklanjamo pred žrtvama ovih zločina protiv čovečanstva i pred njihovim porodicama.
U sećanju Nemaca na Drugi svetski rat, Balkan i Srbija još prečesto predstavljaju sporedno poprište događaja. Svirepi masakri u Kraljevu i Kragujevcu jesu istorijske činjenice sramote i krivice koje su ostavile duboki trag kod preživelih i kod porodica žrtava, kao i u kolektivnom pamćenju. Mi se suočavamo s tim na taj način što održavamo sećanje na ova zlodela, te što na toj osnovi gradimo dobre i prijateljske međusobne odnose - sa našim prijateljima i partnerima u Srbiji. Potpuno pomirenje može da uspe isključivo putem iskrenog suočavanja sa istorijskim događajima i njihovog prihvatanja i pomoću veza koje zajedno stvaramo. Sećanje na to što se dogodilo mora da se čuva, kako bi se mogućnost da se to ponovi svela na najmanju moguću meru, ali i kako bismo to sećanje poneli u budućnost. Dolazim u Srbiju kako bih kao potpredsednica Nemačkog Bundestaga naglasila značaj zajedničkog sećanja.
Tokom priprema za ovaj put saznala sam da je proteklih 80 godina postojalo više faza sećanja na zločine počinjene u Kragujevcu – između ostalog, i usled Hladnog rata. Nakon rata je nemačkim zvaničnim predstavnicima prvo bilo zabranjeno da posete „Šumarice“ kod Kragujevca. Zvanične posete počele su kasnih 1950-tih godina, prvo od strane predstavnika Nemačke Demokratske Republike (NDR), a od 1970-ih i od strane Savezne Republike Nemačke. Povodom 75. godišnjice 2016. godine delegacija Nemačke ambasade i Narodnog saveza za brigu o ratnim grobovima, zajedno sa zvaničnim predstavnicima grada, posetila je spomen-park, vojničko groblje i muzej „21. oktobar“. Najvažnija poruka tada kao i danas predstavlja preuzimanje odgovornosti za ono što se desilo, kao i ponuda pomirenja. Osećam poniznost, ali i veliku zahvalnost što je ponuđeno pomirenje utoliko prihvaćeno što je predstavnici Nemačke data prilika da se zajedno sa srpskim domaćinima pokloni pred žrtvama u Kragujevcu. To se svakako ne podrazumeva.
I dan danas ima mnogo porodica u Kragujevcu koji su tada izgubili nekog najmilijeg; i to nas obavezuje da čuvamo uspomenu na njih. Kultura sećanja je nešto što je živo - ona se razvija i mora se neprestano negovati da ne bi izbledela kod kasnijih generacija. To je razlog što smo nedavno u Nemačkoj otvorili mesto za dokumentaciju, obrazovanje i sećanje vezano za istoriju Drugog svetskog rata i nacističku okupaciju, čime smo posvetili mesto za informisanje i razmenu i onim grupama žrtava koje se do sada nisu uopšte ili samo nedovoljno nalazile u fokusu sećanja. Nadam se da će naše učešće na komemoraciji u Kragujevcu poslati jasan signal da je sećanje na neviđen zločin Drugog svetskog rata, koji je fašistička Nemačka počinila nad Evropom i celim svetom, izraz širokog konsenzusa koji dele sve političke stranke.
Tragediju iz Kragujevca treba uvek iznova ispričati, u udžbenicima, muzejima, umetničkim delima, za novu generaciju mladih koja, možda, ne zna dovoljno o tom događaju ili nema pravog osećaja u vezi sa njim. Mi, kao potomci onih koji su počinili ove zločine, imamo obavezu da podržimo sve hrabre glasove koji javno ne prihvataju nikakvo povlačenje „konačne crte“ u suočavanju sa istorijom. Onima koji traže takvo povlačenje konačne crte, danas se još uvek suprotstavljamo i u Nemačkom Bundestagu. U tom kontekstu je neprocenjiv značaj spomen-parka i muzeja kao mesta za učenje i sećanje, kao i značaj grupa učenika i istraživača koji se bave ovom tematikom te udruženja i organizacija kojie rade u oblasti kulture sećanja.
Najvažniji napor koji danas možemo preduzeti u ovoj krhkoj klimi rastućeg populizma i drugačijeg tumačenja istorije širom Evrope je ulaganje u obrazovanje i nastavak razgovora o događajima i zverstvima Drugog svetskog rata, ali i o tome šta im je prethodilo i šta ih je omogućilo, kako bismo iz svega toga nešto naučili. Potrebno je više nego ikad da sećanje ponesemo u budućnost.
Evropska unija i jeste osnovana kao odgovor fašizmu, nacionalnim egoizmima, osnovana je u duhu pomirenja nekadašnjih zaraćenih strana, a civilizacijski napredak je da nas evropski ugovori danas kao zajednicu država obavežu na vrednosti kao što su pluralizam, ljudska prava, demokratija i ljudsko dostojanstvo.
Preuzeto iz dnevnog lista Blic, 20.10.2021.