Održivost

Gledano na godišnjem nivou, danas u Srbiji ima prosečno isto padavina kao sredinom dvadesetog veka, međutim dvostruko je veći broj dana kada imamo ekstremne padavine. Povećala se i učestalost suša i njihov intenzitet, te se signal klimatskih promena u Srbiji, kada posmatramo padavine, upravo vidi u ekstremima.

Razvoj obnovljive energije u Hrvatskoj i u zemljama Zapadnog Balkana trebalo bi da predvode građani i lokalne zadruge obnovljive energije, umesto velikih (često stranih) investitora i kompanija. Na ovaj način koristi od lokalnih potencijala ostaju u rukama lokalne zajednice. Većina današnjih članova zadruga u Evropi su motivisani građani posvećeni stvaranju promene u svojim lokalnim zajednicama

Kakve efekte po zdravlje stanovnika imaju termoelektrane na ugalj i zbog čega je potreban prestanak upotrebe uglja

Kada je Evropska komisija predložila EU Strategiju o Energetskoj uniji 2015. godine, postavljena je vizija za preoblikovanje energetskog sistema Evropske unije i udaljavanje od ekonomije zasnovane na fosilnim gorivima. Tri godine kasnije – analiziramo šta je Energetska unija donela u EU i jugoistočnu Evropu (JIE)

Prema podacima CINS-a, u periodu od 2013. do 2017. najveće prihode od države po osnovu rada malih hidroelektrana imao je EPS (17,6 miliona evra), dok su na drugom mestu kompanije u vlasništvu ili preko poslovnih partnera povezane sa Nikolom Petrovićem, nekadašnjim direktorom Elektromreža Srbije i kumom predsednika Aleksandra Vučića – sa prihodom nešto većim od 10 miliona evra

Ukoliko se globalno zagrevanje ne zaustavi na uvećanju globalne temperature od 1,5°C u odnosu na preindustrijski period, posledice po planetu i živi svet na njoj biće katastrofalne. Da bi se zagrevanje zaustavilo, potrebno je da ljudi u potpunosti promene svoje dosadašnje navike, običaje i način života. A ako to ne urade, i globalna temperatura se uveća za dva ili više stepeni, sva je prilika da će priroda sama da se “pobrine” za promenu dosadašnjeg načina života.

Najnoviji „Izveštaj iz senke" Koalicije 27 predstavljen je juče u Beogradu, pod nazivom „Izveštaj o (ne)napretku”.  

Gotovo svaki muzej u Kejptaunu koji se na neki način bavi periodom aparthejda među svojim eksponatima ima i drvenu klupu na kojoj je ispisana neka od varijacija natpisa „samo za belce“. To ne treba da čudi, jer ove klupe na jako slikovit način govore o surovoj rasnoj segregaciji, koja je ovde trajala sve do sredine devedesetih godina prošlog veka.

Šta šume znače za ljudsko društvo, kakvo je stanje šuma u Srbiji, kako se do takvog stanja došlo i koji su planovi za budućnost