Održivost

Ideja ovog istraživanja je potreba da razumemo stvarne potrebe i izazove sa kojima se suočavaju zajednice zavisne od uglja u procesu dekarbonizacije. Ove zajednice, čiji su ekonomski temelji zasnovani na industrijama fosilnih goriva, često strahuju od gubitka radnih mesta, ekonomske stagnacije i socijalnih posledica tranzicije ka čistijim izvorima energije. Fokus grupe omogućavaju direktan dijalog sa građanima, čime se prikupljaju detaljni uvidi u njihove stavove, strahove i očekivanja.

Saznajte kako možete unaprediti energetsku efikasnost vaše nekretnine i dugoročno smanjiti troškove uz konkretne savete za energetsku tranziciju. Ova publikacija prolazi sve zakonske obaveze vezane za energetske pasoše, koji će uskoro postati obavezni za sve objekte, bez obzira na starost.

Ova brošura analizira trenutno stanje oblasti energetske efikasnosti u stanogradnji i javnim objektima u Crnoj Gori, daje pregled Evropskog zakonodavstva u ovoj oblasti, i daje predloge kako bi se mogla povećati energetska efikasnost u Crnoj Gori.

Model je nazvan šupljom krofnom jer najviše podseća na izgled amerčke krofne ili pojasa za spasavanje. Između ekoloških granica koje su predstavljene spoljnom ivicom krofne i društvenih potreba, sa unutrašnje strane nalazi se bezbedni i društveno pravedni prostor za ljude. Da bismo ostali u ovom prostoru, potrebno je linearne ekonomske aktivnosti transformisati  tako da postanu regenerativne i redistributivne.

Lokalitet Kesten, koji je delom u granicama Nacionalnog parku Fruška gora, a delom u rubnom području koje je takođe zaštićeno u okviru Ekološke mreže Srbije, izložen je velikim finansijskim i političkim pritiscima u korist izgradnje, urbanizacije i eksploatacije, u suprotnosti sa osnovnim načelima zaštite prirode i važećim zakonima.

Ova publikacija prikazuje nacin trošenja prirodnih resursa u Crnoj Gori kroz predstavljanje tri slucaja i to: primjer urbanizacije Podgorice, eksploatacija ekonomskih šuma u Podgorici i Danilovgradu i planiranje korišcenja voda rijeke Komarnice.

Kako upravljati prirodnim vrednostima Nacionalnog parka Fruška gora tako da glavni cilj bude unapređenje ekosistemskog, specijskog i genetičkog diverziteta područja?

Zakon o OIE postavlja temelje za značajne reforme u srpskom sektoru obnovljivih izvora energije i uvodi niz naprednih rešenja na srpsko i regionalno tržište električne energije. Zakon o OIE dalje usklađuje srpsko zakonodavstvo sa zakonodavstvom Evropske Unije, čineći tako značajan korak ka ispunjavanju obaveza Srbije koje je preuzela Ugovorom o Energetskoj zajednici.

Crna Gora je do marta 2013. godine imala svega 7 malih hidroelektrana (mHE), instalisane snage 8,5 MW i godišnje proizvodnje od oko dvadeset GWh. Njima nije pridavan veliki značaj i gotovo su uvijek smatrane za balast u radu i poslovanju nacionalne elektroenergetske kompanije. Dugogodišnja praksa EPCG bila je utemeljena na stanovištu da je održavanje takvih objekata u neskladu sa koristima koje se od njih ostvaruju, budući da je njihova proizvodnja predstavljala manje od 1% ukupne proizvodnje električne energije. Šta se od tada promenilo i učinilo mHE privlačnim, kako za privatne investitore, tako i za državu? 

Publikacija „Održivost, odrast i hrana“ nastala je kao rezultat istraživanja koje je sprovedeno u okviru Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara – zajedničko.org, i obrađuje više različitih aspekata proizvodnje hrane kroz prizmu zajedničkih dobara, održivosti i odrasta pokrivajući širok spektar tema, od prepoznavanja koja su fizička i društvena ograničenja procesa proizvodnja hrane, preko načina na koji se danas hrana proizvodi na globalnom i nacionalnom nivou, pa sve do mogućih alternativnih praksi.