Politička klima - klimatske promene i Srbija

Razvoj obnovljive energije u Hrvatskoj i u zemljama Zapadnog Balkana trebalo bi da predvode građani i lokalne zadruge obnovljive energije, umesto velikih (često stranih) investitora i kompanija. Na ovaj način koristi od lokalnih potencijala ostaju u rukama lokalne zajednice. Većina današnjih članova zadruga u Evropi su motivisani građani posvećeni stvaranju promene u svojim lokalnim zajednicama

Kakve efekte po zdravlje stanovnika imaju termoelektrane na ugalj i zbog čega je potreban prestanak upotrebe uglja

Kada je Evropska komisija predložila EU Strategiju o Energetskoj uniji 2015. godine, postavljena je vizija za preoblikovanje energetskog sistema Evropske unije i udaljavanje od ekonomije zasnovane na fosilnim gorivima. Tri godine kasnije – analiziramo šta je Energetska unija donela u EU i jugoistočnu Evropu (JIE)

Prema podacima CINS-a, u periodu od 2013. do 2017. najveće prihode od države po osnovu rada malih hidroelektrana imao je EPS (17,6 miliona evra), dok su na drugom mestu kompanije u vlasništvu ili preko poslovnih partnera povezane sa Nikolom Petrovićem, nekadašnjim direktorom Elektromreža Srbije i kumom predsednika Aleksandra Vučića – sa prihodom nešto većim od 10 miliona evra

Ukoliko se globalno zagrevanje ne zaustavi na uvećanju globalne temperature od 1,5°C u odnosu na preindustrijski period, posledice po planetu i živi svet na njoj biće katastrofalne. Da bi se zagrevanje zaustavilo, potrebno je da ljudi u potpunosti promene svoje dosadašnje navike, običaje i način života. A ako to ne urade, i globalna temperatura se uveća za dva ili više stepeni, sva je prilika da će priroda sama da se “pobrine” za promenu dosadašnjeg načina života.

Ako se vozite auto-putem kroz Njemačku, svako malo možete vidjeti projekte zasnovane na obnovljivim izvorima energije pokrenute od strane stanovnika, te zadruga sastavljenih najčešće od farmera koji su odlučili da zajedno investiraju u ovakve projekte. Ljudi tako zarađuju, ali to istovremeno osnažuje zajednicu. Stvaraju se radna mjesta, a novac od poreza ostaje na lokalu koji na taj način ostvaruje ekonomsku dobit. Treba reći da u sektoru obnovljive energije u Njemačkoj radi 377 hiljada ljudi, dok je u energetskom sektoru zasnovanom na fosilnim gorivima, odnosno uglju, ostalo samo 20 hiljada zaposlenih

Ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji merene po jedinici bruto domaćeg proizvoda su među najvećim u Evropi i među dvadeset najvećih na svetu

“Energetsko siromaštvo najpre pogađa osetljive grupe stanovništva, siromašne, starije osobe i trudnice. Treba naglasiti da cena energije nije samo ona koju trenutno plaćamo, ukupnu cenu čine kako troškovi za energiju danas tako i kratkoročne i dugoročne zdravstvene posledice”

Iako milion domaćinstava u Srbiji koristi šporete i peći na drva kao osnovni vid zagrevanja, nijedna javna politika ne brine o zagađenju i posledicama po zdravlje koje na taj način nastaju

Kako dobijamo podatke o kvalitetu vazduha 

Kako je Srbija prošla u izveštaju Evropske komisije kada je reč o Poglavlju 27, i da li su stvari baš takve kao što tamo piše

Nerealno je očekivati da nekoliko državnih službenika ima nadljudske sposobnosti i kapacitete da svako malo isporučuje vizionarske dokumente koji treba da nas vode u sasvim novom pravcu na sasvim nov način. Uključivanje zainteresovanih strana u razvoj javnih politika je ključni instrument za poboljšanje transparentnosti, kvaliteta i delotvornosti propisa

Uprkos mnogim dokazima o višestrukoj koristi upotrebe bicikla kao sredstva transporta, u Beogradu je i dalje na snazi apsolutna prevlast “njegovog veličanstva automobila”, bez većih izgleda da se to uskoro promeni

Šta šume znače za ljudsko društvo, kakvo je stanje šuma u Srbiji, kako se do takvog stanja došlo i koji su planovi za budućnost

Kako su dva inženjera, uz pomoć lokalne samouprave, krenuli od nule i napravili zaokruženi sistem koji se brine o utrošku komunalne energije, koliko su uštedeli svojoj opštini i sa kojim problemima su se potom suočili

Unapređenje efi kasnosti peći i šporeta na drva moglo bi da doprinese ne samo unapređenju komfora i zdravlja, već i znatnim uštedama koje u zbiru mogu premašiti stotinu miliona evra godišnje. Taj novac bi građani mogli potrošiti na nešto drugo i stvoriti preko potrebnu novu tražnju za robama i uslugama, koja jedina može povećati zaposlenost na održiv način

Sporazum iz Pariza (The Paris Agreement), novi globalni dogovor o rešavanju pitanja klimatskih promena, iako je sa jedne strane ambiciozan, svakako nije radikalan. Reakcija u Srbiji očekivano je izostala.

Uoči klimatske konferencije u Parizu, nedeljnik “Vreme” i Fondacija “Hajnrih Bel” organizovali su tribinu o pokušajima da se problem globalnog zagrevanja reši na različitim nivoima – od lokalnog do globalnog

Za nešto više od nedelju dana, 30. novembra, u Parizu počinje Konferencija UN o klimatskim promenama (COP 21), po nekima odlučujući sastanak za budućnost naše planete. Drugi su pak, nešto oprezniji u procenama, a poučeni lekcijama slične konferencije koja je 2009. godine održana u Kopenhagenu. Ipak, današnja geopolitička konfi guracija je nešto drugačija 

Klima je, nažalost, savršen primer uzajamnog preplitanja lokalnog i globalnog. I dok nove studije pokazuju da je rat u Siriji izazvan globalnim zagrevanjem i dramatičnom petogodišnjom sušom, brojni takozvani ekonomski migranti zapravo beže od – klimatskih promena

Gotovo da nema druge teme oko koje su Evropljani toliko ujedinjeni kao oko klimatskih promena. Zajednički cilj Evrope na ovom terenu zvuči jasno, stručno i neumoljivo – ne dopustiti da globalna temperatura do 2100. godine poraste iznad dva stepena u odnosu na predindustrijske vrednosti

N a tribini “Kako se suočiti sa klimatskim promenama” održanoj 22. aprila u organizaciji nedeljnika “Vreme” i Fondacije “Hajnrih Bel”, učesnici iz nadležnih institucija, nevladinog sektora i međunarodnih organizacija razgovarali su o prilagođavanju na nove klimatske okolnosti u Srbiji 

Ima izvesne ironije u tome – elektroenergetski sistem u Srbiji je poslednji veliki i živi privredni kompleks, jedino što ratovi i tranzicija nisu sasvim oborili na kolena, i upravo je on, kao glavni emiter ugljen-dioksida, viđen za odstrel

Jedan od tradicionalnih oslonaca nacionalne ekonomije, poljoprivredni sektor, u Srbiji godišnje zauzme skoro 25 odsto radnih sati svih zaposlenih građana, dok BDP-u doprinosi sa svega 10 odsto. Poljoprivreda, i dalje presudno zavisna od vremenskih prilika, sada je na udaru nove pošasti – razornih posledica klimatskih promena

Zgrade godišnje progutaju čak 48 odsto ukupne potrošnje energije u Srbiji. Kako gradove poput srpske prestonice pripremiti za posledice klimatskih promena

Nakon što su ostavile štetu od 3,5 milijarde evra, ali i druge ekonomske, ljudske i političke posledice, poplave iz maja 2014. godine donele su i pita nja kako se adaptirati na klimatske promene

Dok globalna temperatura raste, dogovora o merama koje treba preduzeti nema. Ni konferencija u Limi nije donela ništa novo 

U sredu, 19. novembra, u Naučnom klubu Centra za promociju nauke, nedeljnik “Vreme” i Fondacija “Hajnrih Bel” organizovali su tribinu “Da li će klimatske promene usporiti ulazak Srbije u Evropsku uniju?” 

Ambicioznom planu Evropske unije da do 2030. smanji emisiju CO₂ za čitavih 40 odsto pridružila su se, mada sa malo manje spartanskim ciljevima, dva najveća zagađivača planete – SAD i Kina. Kako će to uticati na uključenje Srbije u Evropsku uniju

Republika Srbija trpi ogromne ekonomske, ali i ljudske gubitke zbog učestalijih i razornijih nepogoda – poplava, suša, požara, ledenih talasa i ekstremno vrelih dana. Ipak, još ne postoji strateški plan za to kako se prilagoditi klimatskim promenama. Nema ni celovite procene adaptivnog kapaciteta, ranjivosti i troškova

Da li su za katastrofalnu nesreću koja je u maju 2014. pogodila Obrenovac, ali i brojne druge gradove i naselja ne samo u Srbiji već u celom regionu, zapravo krive – klimatske promene