Prijava porodičnog nasilja Centru za socijalni rad

Žrtve se u Centar za socijalni rad javljaju najčešće onda kada je stepen rizika od nasilja srednji ili nizak. To su situacije u kojima žena ne želi da napusti supruga/partnera i očekuje da će se uz pomoć stručnjaka (socijalnih radnika, psihologa) nasilnik „promeniti“, „popraviti“, „shvatiti svoje greške“.

Takođe, žena se u Centar za socijalni rad javlja po pravilu onda kada ima zajedničku decu sa nasilnikom.

Po prijavi nasilja Centar za socijalni rad je dužan da:

• prihvati svaku usmenu ili pisanu prijavu za nasilje u porodici
• na zahtev žene, i u svakom slučaju kada je prijavljeno nasilje u porodici, razgovor vodi sa ženom bez prisustva mogućeg učinioca nasilja (nasilnika)
• pozove žrtvu pisanim pozivom, telefonom ili dođe u najavljenu ili nenajavljenu posetu porodici (ili na radno mesto)
• uputi ženu da dâ izjavu kod pravnika u Centru za socijalni rad.
• po potrebi razgovara sa decom bez prisustva roditelja u kancelariji, njihovom stanu, predškolskoj ustanovi, školi. Deca ne daju izjave za zapisnik, osim ona starija od 15 godina, i u slučaju da to žele
• reaguje neodložno u roku od 24 časa, ako su ugroženi životi, zdravlje i sigurnost članova porodice, ili hitno (u roku od 3 dana) ili redovno (u roku od 7 dana)
• informiše žrtvu o njenim pravima, dostupnim uslugama u lokalnoj zajednici, pravnim postupcima za zaštitu od nasilja u porodici
• informiše žrtvu da ima pravo uvida u spise predmeta u CSR-u, kao i u sadržaj Plana usluga i mera zaštite, koji se pravi uz njenu saglasnost i potpis (žena može u CSR da dobije kopiju Individualnog plana mera zaštite i podrške, ako nije bila na sastanku kada je rađeno planiranje)
• obezbedi smeštaj žrtve u „sigurnu kuću”, hraniteljsku porodicu ili prihvatilište
• ukoliko nasilnik ne želi da sarađuje sa CSR-om, on može biti pozvan u policiju da bi se tamo obavio razgovor sa njim
• usmeno i pisano upozori nasilnika
• odredi nasilniku preventivni ili korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava
• prijavi nasilje policiji i tužilaštvu
• po službenoj dužnosti pokrene postupak za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici (po Porodičnom zakonu)
• dostavlja sudu nalaz i mišljenje o svrsishodnosti traženih mera zaštite (ako nije pokrenula postupak)
• dostavlja nalaz i mišljenje o poveravanju, izdržavanju i viđanju maloletne dece sa nasilnikom, kada je žrtva podnela tužbu za razvod braka ili poveravanje dece
• pokreće tužbu za prava deteta
• pokreće postupak za delimično ili potpuno lišenje roditeljskog prava nasilnika
• dostavlja policiji, tužilaštvu ili sudu podatke, nalaze i mišljenja o nasilju u porodici
• u saradnji sa policijom izlazi na lice mesta u neodložnoj intervenciji
• pruži žrtvi materijalnu pomoć, pomoć oko lečenja, zapošljavanja, doškolovavanja...
• uputi žrtvu na druge pružaoce usluga u zajednici.

Treba znati da CSR, kao organ starateljstva, u svom postupanju prvenstveno vodi računa o interesima dece.

Ako postoje saznanja da je povređeno neko dečje pravo, Centar je dužan da pokrene sudske postupke kako bi se zaštitili interesi deteta (npr. tužbu za izdržavanje, tužbu za poveravanje maloletnog deteta, vršenje roditeljskog prava, tužbu za uređenje načina održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem u vezi sa donošenjem zaštitnih mera od nasija u porodici, oduzimanjem roditeljskog prava i sl.).

Prilikom razgovora sa socijalnim radnikom važno je da žrtva, bez ustezanja, saopšti sve činjenice u vezi sa nasiljem: ko je nasilje izvršio? kada? gde? kako? ko su bili svedoci? (ukoliko ih je bilo) kakve su posledice? i sl. Ako se nasilje dešavalo i ranije, ukoliko je bilo učestalo, to obavezno treba saopštiti. Ako je nasilnik ranije kažnjavan (odlukama suda ili prekršajno), izvestiti o tome. Ukoliko postoji lekarska uverenja o evidenciji povreda nanetih ženi, treba priložiti fotokopije.

Važno je znati da kada postoji nasilje u porodici, medijacija (posredovanje u sporu), kao i porodična ili partnerska terapija, nisu odgovarajući postupci. Zato žrtva ne treba (nije u obavezi) da prihvati ponudu za medijaciju, i to jasno treba da kaže u svojoj izjavi.

Važno je znati      

Zakon obavezuje sve koji imaju saznanje o nasilju ili sumnju na postojanje nasilja u porodici, da to saznanje/sumnju obavezno i neodložno prijave policiji i javnom tužiocu.

Ako je žena prijavila nasilje bilo kojoj državnoj instituciji, ta institucija je u obavezi da informaciju prenese policiji ili javnom tužiocu (bez obzira na to da li je žena dala saglasnost za razmenu informacija). Ukoliko institucije naprave pogrešnu procenu ili intervenciju, to može da ugrozi žrtvu.

Za razliku od državnih institucija, SOS telefoni informišu policiju o nasilju u porodici samo uz saglasnost žene koja prijavljuje nasilje, što znači da se traži usmena saglasnost i u evidenciju unosi beleška da je ona dobijena.