Taktika zastrašivanja kritičara stalnim i ličnim napadima usmerena je na to da se povećava rizik javnog angažmana onih koji žele da kritikuju vlast, a time i disciplinuje javni prostor. Ova metoda koristi anonimne profile za skrivanje imena autora i za uklanjanje političke i pravne odgovornost.
„Tebe bre Bugarine samo kosa može dovesti u red“, putem ovog komentara na društvenoj mreži Fejsbuk, poslaniku Demokratskog saveza Kosova, Avdulahu Hotiju, pretio je Rešat Sadiku, Kosovar sa nemačkim državljanstvom. Osnovno tužilaštvo u Prištini podiglo je optužnicu protiv Sadikua i tražilo 4 meseca zatvora, kaznu koju je sud preinačio u novčanu kaznu od 2.000 evra. U međuvremenu, dok se održavalo suđenje, Sadiku je bio spreman da klekne pred Hotijem i izvini se za svoj postupak. „Zaista klečim pred Vama, jer nisam takva osoba“, izjavio je, nastavljajući da moli Hotija za izvinjenje. „Nisam mnogo koristio internet i nisam obrisao komentar. Zbog pretnje se javno izvinjavam svim srcem.“
Slučaj poslanika Hotija nije jedini. Preteći, pogrdni, prezrivi i uvredljivi komentari su svakodnevni i upućuju se svakome ko izrazi svoje mišljenje ili mišljenje u vezi sa razvojem političkih događaja, a što se uglavnom ne sviđa pristalicama vlasti.
Ista stvar se desila i aktivisti civilnog društva, Agonu Malićiju, kada je na društvenim mrežama izneo svoja razmišljanja u vezi sa političkom i društvenom situacijom na Kosovu. Ali, Malićija su više napadali lažni profili na društvenim mrežama i botovi (lažni profili koji se formiraju kroz programiranje) koje uglavnom kreiraju političari, stranke i interesne grupe koje pokušavaju da potisnu mišljenje nekoga ko aktivno učestvuje u javnom životu sa određenim idejama i razmišljanjima.
„Taktika zastrašivanja kritičara stalnim i ličnim napadima usmerena je na to da se povećava rizik javnog angažmana onih koji žele da kritikuju vlast, a time i disciplinuje javni prostor. Ova metoda koristi anonimne profile za skrivanje imena autora i za uklanjanje političke i pravne odgovornosti (s obzirom na to da se koristi kleveta)“, objašnjava Malići svoje iskustvo sa komentarima na društvenim mrežama. Malići smatra da „svako ko se javno angažuje mora biti spreman da bude subjekt kritika ili čak napada“. On to smatra normalnim u svakoj demokratiji ali, prema njegovim rečima, „kada su ti napadi orkestrirani od strane određene političke adrese, onda to ne samo da obeshrabruje javni angažman već postavlja i mnoga pitanja o iskrenosti vladinih obaveza prema demokratiji”.
Valon Keroli, stručnjak za društvene mreže, objašnjava kako nastaju lažni profili koji komentarišu, uglavnom protiv onih koji kritikuju postupke i odluke vlada. On je pokazao da na Kosovu „uglavnom političke stranke ili interesne grupe koriste usluge botova koje nude razne internet stranice, dakle bez potrebe za poznavanjem programa jednostavno plaćaju za određene usluge tih botova“. Ovi botovi nalaze široku upotrebu, objašnjava Keroli, „glasanjem u raznim političkim anketama koje postavljaju mediji na svojim stranicama na društvenim mrežama ili tako što komentarišu pozitivnim porukama o subjektu/vođi, ali i vređaju, psuju i kritikuju protivnike ili one koje imaju drugačije mišljenje“.
Često se ovi komentari koriste da obeshrabre one koji imaju kritičan glas i zahtevaju povećanje javne odgovornosti izabranih predstavnika.
Ovi komentari nisu obeshrabrili Malićija, jer „to bi značilo dozvoliti da pobede oni koji žele da potisnu pravo na izražavanje”.
„Čak vam ovo daje još više inspiracije za posvećenost. Ali ne mogu poreći da je gomila digitalnih bandita stvorila određeni psihološki efekat da svaki put kada poželim da nešto napišem očekujem lične napade i ponekad se možete povući jer ste zauzeti poslom i nemate vremena da se bavite debatama koje se vode”, kaže Malići.
Profesor Univerziteta u Prištini koji predaje na katedri za žurnalistiku, Faton Ismajli, neobuzdanu aktivnost ovih komentatora na društvenim mrežama povezuje sa dva razloga, a to su po njemu nedostatak pravnog i medijskog obrazovanja.
„Pošto skoro svi ljudi na Kosovu imaju pristup internetu, biće teško otkloniti sve preteće komentare, ali ne sumnjam da putem pravnog i medijskog obrazovanja može doći do značajnog smanjenja pretećih komentara”, kaže on.
Pravne posledice za komentatore koji prete na društvenim mrežama
Malići kaže da mu je više puta prećeno na društvenim mrežama zbog mišljenja, ali da policiju nije kontaktirao čak i nakon toga što je „u nekim slučajevima dobijao direktne pretnje".
„Radije ću objavljivati te pretnje javno ili ih čak prijaviti na platformama kao što su x/Tviter ili Meta", kaže on. „Ali to ne isključuje mogućnost da u budućnosti obavestim i organe za sprovođenje zakona“.
„Svakako da to ne isključuje mogućnost da ozbiljnije pretnje u budućnosti i prijavim policiji”.
Iz Kosovske policije su u odgovoru putem imejla prikazali statistiku i ukupan broj pretnji tokom godina. Sve pretnje su uključene u statistiku, ne samo one iskazane putem društvenih mreža.
„U nastavku pronađite traženu statistiku za ukupan broj (ne samo putem društvenih mreža) slučajeva iz krivičnog dela zastrašivanja, prijavljenih kosovskoj policiji – 2.778 (2022); 2.625 (2023), i 577 pretnji u prva 3 meseca 2024.“, glasio je odgovor kosovske policije.
Kada smo ih pitali o kaznama koje su izrekli za pretnje putem društvenih mreža, iz Osnovnog suda u Prištini odgovorili su da „na osnovu podataka Osnovnog suda u Prištini, ne postoji posebna rubrika koja se odnosi na slučajeve u vezi sa pretnjama koje se upućuju kroz komentare na društvenim mrežama“.
Brojke od Suda se mogu dobiti „samo kada on poseduje lične podatke optuženih ili strana u postupku, pa ako imate neki predmet za koji možete dokazati imenom i prezimenom, imenom roditelja ili sa brojem predmeta, pošaljite nam te podatke i mi ćemo identifikovati ove slučajeve, i tako ćemo ispuniti vaš zahtev”, navodi se u odgovoru.
Što se tiče pravnih posledica, profesor Ismajli kaže da ima malo svesti o tome kod korisnika društvenih mreža koji iskazuju pretnje ili koriste preteće reči na društvenim mrežama.
Komentarisanje na društvenim mrežama, prema Ismajlijevim rečima, „je javno komentarisanje i stoga nosi odgovornost i posledice na osnovu Ustava i važećih zakona na Kosovu“.
„Pošto su društvene mreže relativno nove za ceo svet pa i za Kosovo, veliki broj korisnika nema pojma o pravnim posledicama koje mogu snositi kada nekom prete. To je i usled činjenice da pravosudni sistem na Kosovu nije baš efikasan da ih prati i kazni sve one koji pozivaju na nasilje, prete i pozivaju na ubistvo”.
On pojašnjava da mnogi ljudi diskusije na društvenim mrežama shvataju kao reči koje ne podrazumevaju odgovornost.
„Pa, po ustavnim i zakonskim propisima Kosova, svako ko nekome preti je krivično odgovoran pred zakonom”.
Ismajli pojašnjava da je veoma važno da se jasno stavi do znanja korisnicima društvenih mreža da „ako podstičete na nasilje, snosite krivične posledice i možete završiti u zatvoru“.
„Ako se komentarima podstiče rasna, etnička, verska, rodna mržnja, opet snosite krivične posledice i možete biti osuđeni na zatvorsku kaznu. Ako nekoga vređate ili klevetate, možete se suočiti sa zakonskim posledicama, gde vas osoba koju ste oklevetali može tužiti i tražiti odštetu. U ovoj situaciji, svako ko ima nalog na društvenim mrežama, čak i ako ne glasi na njihovo ime, ne bi trebalo da ikome preti jer su posledice ozbiljne”, kaže on.
Ekspert za društvene mreže Keroli pokazuje da kosovska policija može da prati ljude koji prete putem društvenih mreža, jer „bezbednosne institucije imaju zvanične kanale komunikacije sa kompanijama društvenih mreža ili onima koje pružaju usluge hostinga“.
Keroli kaže da policija ima mogućnosti da od njih traži informacije o IP adresama koje ti profili koriste ili druge informacije kao što su adresa e-pošte, broj telefona ili druge informacije neophodne da dovedu do identifikacije osoba iza tih profila ili botova.
„Ali imaju i mogućnost da traže zatvaranje tih naloga ako predstavljaju pretnju za određene ljude ili za državu“, kaže on.
Na osnovu Krivičnog zakona Republike Kosovo, član 181, pretnja, čak i na društvenim mrežama, predstavlja krivično delo za koje je propisana kazna od 6 meseci do 5 godina zatvora, zavisno od vrste pretnje.
A oni koji se suočavaju s klevetama i uvredama, odnosno komentarima na društvenim mrežama mogu podići tužbu na sudu na osnovu važećih zakona protiv klevete i uvrede, takođe tražeći naknadu za materijalnu i nematerijalnu štetu.
Digitalna vojska i robotsko profilisanje?
Izvestiteljka za Kosovo u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon, takođe se požalila na digitalnu vojsku.
Nakon što je na svom profilu na platformi „X“ podelila članak sa portala "Balkan Insight“, pojavili su se komentari koji su kritikovali njen stav.
Ona je s pravom optužila vladajuću stranku „Samoopredeljenje“ da je stvorila digitalnu vojsku.
„Zapravo, digitalna vojska Samoopredeljenja ograničava slobodu govora. Na Kosovu, bivši članovi stranke na vlasti, Samoopredeljenja, su takođe su potvrdili postojanje digitalne vojske koja je dužna da širi informacije, uvećava digitalno prisustvo i targetira suprotstavljena gledišta,“ napisala je na društvenoj mreži X.
Profesor Ismajli potvrđuje stav poslanice Evropskog parlamenta, potkrepljujući to argumentima da ovi komentari „nameravaju da ućutkaju kritičke glasove“.
„Kada neko iznese stav i bude preplavljen stotinama ili hiljadama komentara, koliko god ta pozicija bila dobro argumentovana, ta osoba se može osećati neprijatno i odlučiti da se više ne ističe, a to je cilj ovih profila. U stvari, ove ljude bi trebalo ohrabriti da nastave da izražavaju svoje stavove i neslaganja, jer se tako razvijaju društvo i demokratija“, kaže Ismajli.
U međuvremenu, Keroli objašnjava da botove stvaraju ljudi ili kompanije koji poseduju znanje o programiranju, uglavnom ih kreiraju sa programskim jezicima kao što su Python, Javascript ili PHP.
Prema njegovim rečima, cena stvaranja botova uveliko zavisi od vrste i funkcije koju će obavljati „ali ako uzmemo za primer botove koji uglavnom rade ili komentarišu na društvenim mrežama, cena njihovog kreiranja je veoma niska jer većina društvenih mreža nudi pristup njihovom API koji uz malo znanja iz oblasti programiranja može obavljati automatske usluge koristeći botove.“
Robotske i prave profile, prema Keroliju, teško razlikuju i oni koji imaju duboko znanje o ovoj oblasti.
„Zapravo, na prvi pogled profili kojima se upravlja ručno, ali i oni kojima upravljaju botovi, izgledaju kao normalni profili i vrlo je teško razlikovati odakle dolaze; obično mi koji se bavimo njihovim istraživanjem pratimo gde komentarišu i šta ti profili rade i na osnovu njihove aktivnosti možemo manje-više shvatiti kojem subjektu ili interesnoj grupi pripadaju“, kaže on.
Keroli kaže da je otkrivanje tačne adrese ovih profila robota „veoma teško osim ako to nije u interesu bezbednosnih institucija koje onda imaju mehanizme koje mogu iskoristiti da dopru do njihovih tvoraca.“
Kroz ove robotske profile, cilj je stvoriti narativ o tome da određena vlada, politička stranka ili interesna grupa ne radi dobro, ocenjuje profesor Ismajli.
„Često nailazimo na ove komentare i profile kada je politička ili ekonomska situacija osetljivija i interesne grupe ih aktiviraju u slučajevima kada se određene mere suočavaju sa snažnim kritikama, kako bi preokrenuli narativ i stvarali utisak da je situacija drugačija od one kakva jeste i kakvu opisuju kritičari“.
Prema njegovim rečima, tokom predizborne kampanje ovi profili su prisutniji, ali ne samo tada.
„Kad god političke stranke ili interesne grupe primete da postoji pad kredibiliteta ili pad poverenja u javnom mnjenju, aktiviraju lažne profile da komentarišu”, kaže Ismajli.
Keroli kaže da se botovi teško mogu zatvoriti, i to zbog razvoja veštačke inteligencije.
„Kompanije društvenih medija često objavljuju informacije o zatvaranju hiljada/miliona lažnih računa ili onih kojima upravljaju botovi kada otkriju da vrše automatizovane usluge, ali veliki razvoj veštačke inteligencije je veoma otežao njihovu identifikaciju jer su uz pomoć nje konfigurisani tako da botovi obavljaju funkcije slične ljudima”, kaže Keroli.
Prema njegovim rečima, možda najefikasnija borba za sada je direktna borba protiv tih naloga ili blokiranjem pristupa na društvenim mrežama iz zemalja iz kojih uglavnom dolaze botovi ili lažni profili koji se kupuju na različitim veb stranicama i koji su uglavnom iz zemalja poput Vijetnama, Indonezije, Indije, Pakistana ili Bangladeša.
Ismajli, uprkos činjenici da postoje brojni komentatori koji koriste preteći jezik, smatra da „ne može biti toliko ljudi sa kriminalnim potencijalom u našem društvu bez obzira na jezik koji se koristi u javnim komentarima i raspravama“.
Prema podacima Agencije za statistiku Kosova (ASK), objavljenim 2023. godine, skoro 99 odsto stanovnika Kosova ima pristup internetu, dok je najkorišćenija društvena mreža Fejsbuk, koju prati Instagram. Prema ASK-u, Kosovari internet prevashodno koriste u svrhu čitanja, zabave, održavanje kontakta sa porodicom i prijateljima i komentarisanje vesti.