Životna sredina i energija

Kakve efekte po zdravlje stanovnika imaju termoelektrane na ugalj i zbog čega je potreban prestanak upotrebe uglja

Kada je Evropska komisija predložila EU Strategiju o Energetskoj uniji 2015. godine, postavljena je vizija za preoblikovanje energetskog sistema Evropske unije i udaljavanje od ekonomije zasnovane na fosilnim gorivima. Tri godine kasnije – analiziramo šta je Energetska unija donela u EU i jugoistočnu Evropu (JIE)

Prema podacima CINS-a, u periodu od 2013. do 2017. najveće prihode od države po osnovu rada malih hidroelektrana imao je EPS (17,6 miliona evra), dok su na drugom mestu kompanije u vlasništvu ili preko poslovnih partnera povezane sa Nikolom Petrovićem, nekadašnjim direktorom Elektromreža Srbije i kumom predsednika Aleksandra Vučića – sa prihodom nešto većim od 10 miliona evra

Ukoliko se globalno zagrevanje ne zaustavi na uvećanju globalne temperature od 1,5°C u odnosu na preindustrijski period, posledice po planetu i živi svet na njoj biće katastrofalne. Da bi se zagrevanje zaustavilo, potrebno je da ljudi u potpunosti promene svoje dosadašnje navike, običaje i način života. A ako to ne urade, i globalna temperatura se uveća za dva ili više stepeni, sva je prilika da će priroda sama da se “pobrine” za promenu dosadašnjeg načina života.

Najnoviji „Izveštaj iz senke" Koalicije 27 predstavljen je juče u Beogradu, pod nazivom „Izveštaj o (ne)napretku”.

Jedan od glavnih razvojnih izazova Srbije je transformacija energetike zasnovane na fosilnim gorivima i tranzicija ka čistijim i ekonomičnijim načinima proizvodnje i potrošnje energije. "Ozelenjavanje“ energetike mora biti razmatrano u kontekstu energetskog siromaštva. U tom smislu, Srbija je još uvek „zaglavljena u prošlosti“.

Ako se vozite auto-putem kroz Njemačku, svako malo možete vidjeti projekte zasnovane na obnovljivim izvorima energije pokrenute od strane stanovnika, te zadruga sastavljenih najčešće od farmera koji su odlučili da zajedno investiraju u ovakve projekte. Ljudi tako zarađuju, ali to istovremeno osnažuje zajednicu. Stvaraju se radna mjesta, a novac od poreza ostaje na lokalu koji na taj način ostvaruje ekonomsku dobit. Treba reći da u sektoru obnovljive energije u Njemačkoj radi 377 hiljada ljudi, dok je u energetskom sektoru zasnovanom na fosilnim gorivima, odnosno uglju, ostalo samo 20 hiljada zaposlenih

Ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji merene po jedinici bruto domaćeg proizvoda su među najvećim u Evropi i među dvadeset najvećih na svetu

“Energetsko siromaštvo najpre pogađa osetljive grupe stanovništva, siromašne, starije osobe i trudnice. Treba naglasiti da cena energije nije samo ona koju trenutno plaćamo, ukupnu cenu čine kako troškovi za energiju danas tako i kratkoročne i dugoročne zdravstvene posledice”

Iako milion domaćinstava u Srbiji koristi šporete i peći na drva kao osnovni vid zagrevanja, nijedna javna politika ne brine o zagađenju i posledicama po zdravlje koje na taj način nastaju

Kako dobijamo podatke o kvalitetu vazduha 

Mreža dobre energije - dobrovoljna platforma za povezivanje lokalnih samouprava i partnera iz vladinog, nevladinog i poslovnog sektora posvećenih primeni i širenju pozitivne prakse i rešenja u lokalnoj energetici - osnovana je na konferenciji održanoj 3. oktobra u Sremskim Karlovcima, koju je podržala i Fondacija Hajnrih Bel.

U kampanji "Samo ne autom", do sada je ukupno 1036 takmičara i takmičarki prešlo više od 13 hiljada kilometara, vozeći bicikl na posao

Konkurs za prvu celovitu i besplatnu edukaciju o crowdfundingu otvoren je do 25. juna, a formular i detaljnije informacije mogu da se pronađu na http://www.crowdfunding.rs/.

Tribina "Klimatske i (s)rodne promene", organizovana u saradnji sa kancelarijom Fondacije Hajnrih Bel, održana je 18. juna u okviru "BEFEM feminističkih letnjih igara 2017.".

Strategjia energjetike në Kosovë deri në vitin 2020, shtylla kryesore e së cilës është "paradigma energjetike" e thëngjillit, nuk ka vizion afatgjatë dhe të favorshëm për klimën.

"Beogradska crownfunding konvencija" održana je 7. juna 2017. godine.

"Da je Nikola Tesla ostao ovde, mi danas ne bismo mogli da uživamo u onome što je on stvorio. Današnje Nikole Tesle mogu da biraju - hoće li otići u SAD, ili će ostati ovde i opredeliti se za crowdfunding. To znači da svoje Tesle danas možemo da imamo i ovde" Marko Gregović, BRODOTO

Najveći ekonomski resurs Srbije nisu poljoprivreda, rudno blago, radna snaga ni nešto četvrto, već uspostavljanje i poštovanje pravila igre. Drugim rečima, zemlja bi ekonomski najviše mogla da napreduje ako bi se poboljšali uslovi poslovanja...

Kako je Srbija prošla u izveštaju Evropske komisije kada je reč o Poglavlju 27, i da li su stvari baš takve kao što tamo piše

Nerealno je očekivati da nekoliko državnih službenika ima nadljudske sposobnosti i kapacitete da svako malo isporučuje vizionarske dokumente koji treba da nas vode u sasvim novom pravcu na sasvim nov način. Uključivanje zainteresovanih strana u razvoj javnih politika je ključni instrument za poboljšanje transparentnosti, kvaliteta i delotvornosti propisa

Uprkos mnogim dokazima o višestrukoj koristi upotrebe bicikla kao sredstva transporta, u Beogradu je i dalje na snazi apsolutna prevlast “njegovog veličanstva automobila”, bez većih izgleda da se to uskoro promeni

Šta šume znače za ljudsko društvo, kakvo je stanje šuma u Srbiji, kako se do takvog stanja došlo i koji su planovi za budućnost

Kako su dva inženjera, uz pomoć lokalne samouprave, krenuli od nule i napravili zaokruženi sistem koji se brine o utrošku komunalne energije, koliko su uštedeli svojoj opštini i sa kojim problemima su se potom suočili

Unapređenje efi kasnosti peći i šporeta na drva moglo bi da doprinese ne samo unapređenju komfora i zdravlja, već i znatnim uštedama koje u zbiru mogu premašiti stotinu miliona evra godišnje. Taj novac bi građani mogli potrošiti na nešto drugo i stvoriti preko potrebnu novu tražnju za robama i uslugama, koja jedina može povećati zaposlenost na održiv način

Republika Srbija će u 2016. godini raditi na pripremi najvažnijeg strateškog dokumenta iz oblasti klimatske politike - Nacionalne strategije za borbu protiv klimatskih promena.

Poseta delegacije MMF-a Srbiji sredinom juna za trenutak je potisnula njene tradicionalne probleme, aktuelizujući jedan dodatni, a to je reforma javnog sektora.

Sporazum iz Pariza (The Paris Agreement), novi globalni dogovor o rešavanju pitanja klimatskih promena, iako je sa jedne strane ambiciozan, svakako nije radikalan. Reakcija u Srbiji očekivano je izostala.

Uoči klimatske konferencije u Parizu, nedeljnik “Vreme” i Fondacija “Hajnrih Bel” organizovali su tribinu o pokušajima da se problem globalnog zagrevanja reši na različitim nivoima – od lokalnog do globalnog

Za nešto više od nedelju dana, 30. novembra, u Parizu počinje Konferencija UN o klimatskim promenama (COP 21), Šta Srbija očekuje od konferencije u Parizu? 

Za nešto više od nedelju dana, 30. novembra, u Parizu počinje Konferencija UN o klimatskim promenama (COP 21), po nekima odlučujući sastanak za budućnost naše planete. Drugi su pak, nešto oprezniji u procenama, a poučeni lekcijama slične konferencije koja je 2009. godine održana u Kopenhagenu. Ipak, današnja geopolitička konfi guracija je nešto drugačija 

Gotovo da nema druge teme oko koje su Evropljani toliko ujedinjeni kao oko klimatskih promena. Zajednički cilj Evrope na ovom terenu zvuči jasno, stručno i neumoljivo – ne dopustiti da globalna temperatura do 2100. godine poraste iznad dva stepena u odnosu na predindustrijske vrednosti

Klima je, nažalost, savršen primer uzajamnog preplitanja lokalnog i globalnog. I dok nove studije pokazuju da je rat u Siriji izazvan globalnim zagrevanjem i dramatičnom petogodišnjom sušom, brojni takozvani ekonomski migranti zapravo beže od – klimatskih promena

U svetlu stagnantne privrede fiskalni problemi izbijaju u prvi plan. Oni se sastoje u visokoj državnoj potrošnji koja se delom finansira iz zaduživanja, ali i u neracionalnoj potrošnji uzetih kredita, koji se koriste za kupovinu socijalnog mira, umesto ulaganja – npr. u infrastrukturu.

N a tribini “Kako se suočiti sa klimatskim promenama” održanoj 22. aprila u organizaciji nedeljnika “Vreme” i Fondacije “Hajnrih Bel”, učesnici iz nadležnih institucija, nevladinog sektora i međunarodnih organizacija razgovarali su o prilagođavanju na nove klimatske okolnosti u Srbiji 

Ima izvesne ironije u tome – elektroenergetski sistem u Srbiji je poslednji veliki i živi privredni kompleks, jedino što ratovi i tranzicija nisu sasvim oborili na kolena, i upravo je on, kao glavni emiter ugljen-dioksida, viđen za odstrel

Jedan od tradicionalnih oslonaca nacionalne ekonomije, poljoprivredni sektor, u Srbiji godišnje zauzme skoro 25 odsto radnih sati svih zaposlenih građana, dok BDP-u doprinosi sa svega 10 odsto. Poljoprivreda, i dalje presudno zavisna od vremenskih prilika, sada je na udaru nove pošasti – razornih posledica klimatskih promena

Zgrade godišnje progutaju čak 48 odsto ukupne potrošnje energije u Srbiji. Kako gradove poput srpske prestonice pripremiti za posledice klimatskih promena

Nakon što su ostavile štetu od 3,5 milijarde evra, ali i druge ekonomske, ljudske i političke posledice, poplave iz maja 2014. godine donele su i pita nja kako se adaptirati na klimatske promene

Dok globalna temperatura raste, dogovora o merama koje treba preduzeti nema. Ni konferencija u Limi nije donela ništa novo 

U sredu, 19. novembra, u Naučnom klubu Centra za promociju nauke, nedeljnik “Vreme” i Fondacija “Hajnrih Bel” organizovali su tribinu “Da li će klimatske promene usporiti ulazak Srbije u Evropsku uniju?” 

Ambicioznom planu Evropske unije da do 2030. smanji emisiju CO₂ za čitavih 40 odsto pridružila su se, mada sa malo manje spartanskim ciljevima, dva najveća zagađivača planete – SAD i Kina. Kako će to uticati na uključenje Srbije u Evropsku uniju

Republika Srbija trpi ogromne ekonomske, ali i ljudske gubitke zbog učestalijih i razornijih nepogoda – poplava, suša, požara, ledenih talasa i ekstremno vrelih dana. Ipak, još ne postoji strateški plan za to kako se prilagoditi klimatskim promenama. Nema ni celovite procene adaptivnog kapaciteta, ranjivosti i troškova

Prilog Koalicije 27 za Izveštaj o napretku Srbije za 2014. Godinu; Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene.

Koalciju 27 čine Beogradska otvorena škola, GM Optimist, Mladi istraživači Srbije, NVO Fraktal, Svetski fond za prirodu u Srbiji (WWF), CEKOR i Centar za unapređenje životne sredine.

Izveštaj je sastavljen u saradnji sa Evropskim ogrankom mreže za klimatske akcije (CAN Europe) i Regionalne kancelarije Fondacije Hajnrih Bel za Jugoistočnu Evropu.

Udruženja biciklista "Ulice za bicikliste", "Ciklo Svet Srbija", inicijativa "Beociklizacija", Inicijativa za urbanu održivu mobilnost, web-portal Bajsologija, Agencija za turizam na biciklu "I Bike Belgrade", Festival Beograd - Velograd, Biciklistički klub Crvena Zvezda i UG Roditelj su 1. marta 2014. godine, tokom zajedničke vožnje u kojoj je učestvovalo 200 građana, posetila sedišta političkih partija koje su u izbornoj trci za Beograd, i svakoj uručila pismo sa pitanjima o održivoj urbanoj mobilnosti.

Anailza klimatske konferencije u Varšavi. O čemu se diskutovalo i šta je odlučeno? Koga kriviti za pat poziciju? 

Slično nekim drugim zemljama i u Srbiji se poslednjih par godina sve češće govori o problemu brzog rasta dugova i mogućnosti da zemlja zapadne u dužničku krizu.

„Ne lipši magarče do zelene trave“, kaže stara narodna izreka. Drugim rečima, pitanje je kako da privreda Srbije na nogama preživi to veliko spremanje. Jer, ona je već poprilično grogi, u nokdaunu.