Hoćemo li se venčati? - Ne znam!

pristina pride

Da li dve osobe istog pola mogu ili ne mogu da se venčaju na Kosovu? - pitanje bez kraja koje nastavlja da diže prašinu već godinama. U suštini, pravo na sklapanje braka i zasnivanje porodice je zaštićeno i garantovano savremenim ustavima kao osnovno pravo za sve. Ustav Kosova nije izuzetak u ovom pogledu. Bez obzira na činjenicu da je Kosovo skoro izašlo iz rata i skoro steklo nezavisnost, tačnije, 17-og februara 2018. godine je dobilo Ustav vrlo modernih i naprednih okvira vezanih za zaštitu ljudskih prava. Ustav eksplicitno ili implicitno prepoznaje istopolne brakove - Član 37 Ustava [Pravo na Sklapanje Braka i Zasnivanje Porodice] predviđa sledeće: 

1. Svako ima pravo na sklapanje braka, na osnovu slobodnog izbora supružnika i pravo na zasnivanje porodice u saglasnosti sa zakonom.   

2. Zaključenje i raskid braka se reguliše zakonom i počiva na ravnopravnosti supružnika. 

3. Porodica uživa posebnu državnu zaštitu, na zakonom propisan način. 

Ova odredba određuje zaštitu prava na sklapanje braka i zasnivanje porodice sa naglaskom na: 1) slobodnu volju - što znači da su sklapanje braka i zasnivanje porodice zagarantovana prava samo kada su sklopljeni, odnosno zasnovani slobodnom voljom; 2) svako uživa pravo na sklapanje braka i zasnivanje porodice - što znači da ne postoji nikakva kategorično isključujuća definicija; 3) porodica uživa posebnu zaštitu od strane države u skladu sa zakonom. Član koji je u pitanju objašnjava ko je sve podoban da uživa pravo na sklapanje braka i zasnivanje porodice što dovodi do jasnog zaključka da svi građani Republike Kosovo, bez obzira na sopstveni pol ili pol osobe sa kojom planiraju da sklope brak, imaju pravni osnov koji im omogućava da to pravo i ostvare. Zaštita i poštovanje ljudskih prava i sloboda i nediskriminacija ustanovljeni su kao vrednosti i principi  na kojima je izrađen ustavni poredak Republike Kosovo. Ovaj Ustav u Članu 24 [Jednakost pred zakonom] predviđa da 1. Pred zakonom su svi jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije; i 2. Niko se ne sme diskriminisati na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili nekog drugog uverenja, nacionalnog ili društvenog porekla, veze sa nekom zajednicom, imovine, ekonomskog ili socijalnog stanja, seksualnog opredeljenja, rođenja, ograničene sposobnosti ili nekog drugog ličnog statusa

Pored toga, kad je u pitanju garantovanje zaštite građana Republike Kosovo, uključujući i LGBTIQ+ osobe, Zakon o zaštiti od diskriminacije takođe zabranjuje diskriminaciju na osnovu rodne ili seksualne orijentacije, kao i na osnovu drugih ličnih karakteristika. Nakon izmena u maju 2015. godine ovaj Zakon je prvi zakonom zabranio diskriminaciju na osnovu rodnog identiteta i prepoznao transrodne osobe kao transrodne bez ili sa hirurškom intervencijom - ali implicitno jer ne obezbeđuje bezbednost  direktno u drugom slučaju: Cilj ovog zakona je uspostavljanje jednog opšteg okvira za sprečavanje i borbu protiv diskriminacije po osnovu nacionalnosti ili veze sa nekom zajednicom društvenog ili nacionalnog porekla , rase, etničke pripadnosti, boje kože, rođenja, porekla, pola, rodne pripadnosti, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja [...], u cilju sprovođenja principa jednakog tretmana

Sa obzirom na ogroman napredak koji je zabeležen otkad je Kosovo proglašeno za nezavisnu državu koja pruža pravne osnove za zaštitu LGBTIQ+ ljudi od diskriminacije i čak omogućava i istopolne brakove, možemo se zapitati iz kog razloga nijedan istopolni par do sada nije iskoristio svoje pravo da sklopi brak ili zašto je Kosovo idalje jedna od država sa najvišim nivoom homofobije i transfobije u regionu Zapadog Balkana. 

Pored toga što se Ustav i Zakon o zaštiti od diskriminacije ne primenjuju kako treba u praksi, nego su dobri samo u teoriji, Zakon o porodici se poklapa sa njima i podrazumeva ustavnu odredbu koja dozvoljava istopolne brakove. Naime, prema Članu 14 Zakona Kosova o porodici koji reguliše brakove 1. Brak je zakonski registrovana zajednica između dva lica različitih polova, putem kojeg oni

slobodno odlučuju da žive zajedno u cilju stvaranja porodice.

i 2. Muškarci i žene, bez ikakvih ograničenja u pogledu rase, nacionalnosti ili vere, imaju

pravo da sklapaju brak i podižu porodicu i ravnopravni su u sklapanju braka, za vreme

trajanja braka i prilikom raskida braka

Međutim, bez obzira na činjenicu da su tvorci Ustava namerno ostavili modalitete i procedure sastavljanja i druge aspekte porodice i brakova da budu određeni zakonom, Ustavni Sud je odredio da zakonodavstvo mora da bude usklađeno sa Ustavom i njegovim principima: 1. Zakoni moraju da budu u skladu sa Ustavom. i 2. Kada zakon ograničava ustavno pravo, to ograničenje je ustavno samo ako je srazmerno - tačnije, uskraćivanje prava na brak ne može biti proporcionalno jer je osnovno pravo. Jednostavno rečeno, pošto je široko prihvaćen, Ustav predstavlja vrhovni zakon - najviši zakon države - ukazujući na to da ne postoji prostor za dvosmislenost po pitanju koji dokument (Ustav ili Zakon o porodici) će prevagnuti. 

Konačan odgovor na pitanje da li istopolni parovi mogu da sklope brak ukoliko neki istopolni par testirao zakon, ali da li je za to potrebno da se LGBTIQ+ ljudi izlažu javnosti u celoj državi samo kako bi Kosovo napokon rešilo ovaj problem koji obitava u mutnim vodama? LGBTIQ+ osobe smatraju da je po njih opasno da se izlažu javnosti i pokreću takve procedure jer govor mržnje i zločini iz mržnje mogu biti nepodnošljivi, uz činjenicu da je potrebno puno vremena da bi se takvi sporovi rešili. 

Međutim, ukoliko se ovo desi, to ne bi bio prvi put da kvir osoba testira zakon na Kosovu. Transrodni aktivista Bljert Morina (Blert Morina) je 2018. godine to uradio tako što je tražio da zvanično promeni svoje ime i oznaku za pol (iz Ž - ženski u M - muški) u svojim dokumentima u nadležnoj službi Opštine Đakovica (njegovo rondo mesto). Bljertov zahtev odnosio se na administrativne instrukcije o promeni i ispravci ličnog imena, posebno na odredbu koja glasi: Lično ime otežava integraciju osobe u društvo. Zvanična odluka na ovaj zahtev, navodeći preporuku komisije Agencije za civilni registar, glasi: Komisija je donela odluku da je zahtev podnosioca nevažeći [...] jer ime “Bljerta” ne otežava integraciju osobe u društvo. Nakon odbijanja ovog zahteva, što je u velikoj meri bilo određeno negativnom preporukom Komisije Agencije za civilni registar, telo u sklopu Ministarstva unutrašnjih poslova je dobilo zadatak da sastavi preporuke za ovakve zahteve - Blert je podneo zahtev direktno Agenciji koji je opet bio odbijen pod izgovorom da je neosnovan. Bljertova borba još nike gotova. Pored toga što je podneo prijavu protiv odluke Agencije za civilni registar Ustavnom sudu radi procene ustavnosti, izneo je slučaj i pred Osnovni sud u Prištini. Nakon dva saslušanja i nakon manje-više godinu dana, Osnovni sud u Prištini je odobrio Bljertu da zvanično promeni ime i oznaku za pol, što predstavlja prekretnicu za prava transrodnih osoba.  

Iako je ova priča koja se uspešno završila, zajedno sa neprestanim radom LGBTIQ+ nevladinih organizacija na Kosovu možda uticala na stvaranje Radne grupe za izradu koncepta o civilnom statusu koji će služiti regulisanju procedura civilnog statusa transrodnih i ne-binarnih osoba, iste te LGBTIQ+ nevladine organizacije su odabrale da se bave problemom istopolnih brakova kroz Nacrt Građanskog zakonika. 

Kodifikacija građanskog prava je jedno od osnovnih prioriteta Ministratstva pravde. Stoga, Državna komisija za sastavljanje Nacrta Građanskog zakonika je oformljena 2015. godine, uz pomoć projekta Evropske Unije pod nazivom Podrška tokom izrade Građanskog zakonika i regulisanje imovinskih pitanja koji je započet u julu 2014. godine i trajao dve godine. Tokom te dve godine trajanja projekta, u saradnji sa Državnom komisijom na čijem čelu je bio nekadašnji Ministar pravde, sastavljen je nacrt Građanskog zakonika Republike Kosovo sa namerom da služi kao inicijalni nacrt u procesu konsultacija sa relvantnim akterima.  Vlada je 2016. godine odobrila Ministarstvu pravde da nastavi sa finalizacijom Građanskog zakonika. Na osnovu odluke koju je donela Vlada, Ministarstvo pravde je osnovalo Radnu grupu za predvođenje i koordinaciju procesa sastavljanja i finalizacije Građanskog zakonika. 

Uprkos tome što je Radnoj grupi bio poveren zadatak da kosultuje relevantne aktere u toku procesa sastavljanja i finaliziranja Građanskog zakonika, organizacije civilnog društva nisu bile uključene u taj proces. Kako je koncept iza Građanskog zakonika bio da ujednači zakonodavstvo i da se izbegnu moguća preklapanja između zakona i neustavnih zakona, LGBTIQ+ nevladine organizacije su iskoristile ovu priliku da se pozabave istopolnim brakovima sa obzirom na to da Nacrt Građanskog zakonika definiše brak kao:  zakonsko registrovanu zajednicu između dva supružnika različitog pola, putem kojeg oni slobodno odlučuju da žive zajedno kao muž i žena. Ova definicija braka se ne razlikuje u sadržaju od definicije braka iz Zakona o porodici koji je trenutno na snazi. Kada je Radna grupa počela da održava javne diskusije o svom radu, LGBTIQ+ nevladine organizacije, tačnije CEL Kosovo i CSGD, sastavile su preporuke i zatražile da postanu deo Radne grupe. Iako je zahtev za učešćem u Radnoj grupi bio odbijen, organizacije CEL Kosovo i CSGD su pozvane na sastanak da predstave svoje preporuke. Preporuke uključuju: 1) uklanjanje bilo kakvih nagoveštaja isključivo na muškarca i ženu i različite rodove/polove u članu koji se tiče braka; 2) zamenu frazi supružnici različitog roda/pola i muž i žena sa dve osobe u članu koji se bavi brakom; 3) uklanjanje odredbe o uređivanju ostalih građanskih zajednica posebnim zakonom. CEL Kosovo i CSGD su predvideli dodatne preporuke u slučaju da Radna grupa ne uzme u obzir ove preporuke po pitanju braka. Kao alternativu su predložili priznavanje građanskog parterstva kao oblik pravnog priznavanja istopolnih parova, pružajući zakonske odredbe koje će biti dodate kako bi se izbegle moguće rupe koje bi mogle da otežaju priznavanje istopolnih parova. LGBTIQ+ nevladine organizacije su primetile jedan oblik otpora Radne grupe i u pokušaju da isključe istopolne brakove i istopolna partnerstva iz Građanskog zakonika, Radna grupa je predložila izradu posebnog zakona kojim bi drugi oblici građanskih zajednica bili regulisani. LGBTIQ+ nevladine organizacije su se svakako usprotivile ovakovom predlogu. Pored činjenice da je za izradu novog zakona bilo potrebno dosta vremena, dodatne smetnje bi mogle da nastanu pri iščitavanju i izglasavanju u Vladi. U tom slučaju moglo bi da dođe i do neočekivanih događaja, što je upravo bio slučaj sa Nacrtom Građanskog zakonika. Nacrt Građanskog zakonika nikad nije doživeo prvo čitanje jer se vlada raspala dva puta od kako je započeto sastavljanje Građanskog zakonika. U pokušaju da se Nacrt Građanskog zakonika donese u oktobru 2020. godine, zakonik je razmotren u kosovskoj skupštini ali nije izglasan jer nije bilo kvoruma. Međutim, kada se izabere nova vlada, svi polovično odrađeni procesi se započinju iz početka. Trenutno, sa novoizabranom vladom, Nacrt Građanskog zakonika se razmatra radi potencijalnih promena zbog mnogobrojnih reakcija organizacija civilnog društva što je rezultat nezadovoljstva sadržajem. LGBTIQ+ nevladine organizacije nastavljaju da lobiraju da Nacrt Građanskog zakonika bude inkluzivan. Nedavno je organizacija CEL Kosovo zakazala zvaničan sastanak sa Ministrom pravde kako bi razgovarali o položaju LGBTIQ+ ljudi na Kosovu, pre svega uzimajući u obzir da je pandemija pogoršala njihovu situaciju i položaj u društvu. Sa obzirm na to da je veći deo sastanka bio posvećen važnosti toga da Nacrt Građanskog zakonika uključi istopolne brakove, Ministarka pravde je obećala spremnost i podršku za zahteve LGBTIQ+ ljudi tokom procesa odobravanja Nacrta Građanskog zakonika. LGBTIQ+ nevladine organizacije zajedno sa pravnim profesionalcima ažuriraju preporuke koje će u suštini biti istog sadržaja i biće uskoro podnete. Predviđeno je čitanje Nacrta Građanskog zakonika uskoro. Međutim, u slučaju da se Nacrt Građanskog zakonika usvoji ali ne uključi istopolne brakove i partnerstva, LGBTIQ+ nevladine organizacije su izjavile da će se obratiti Ustavom sudu zarad ocene ustavnosti. 

Stoga će tema ovogodišnje Parade ponosa koja će se održati krajem juna biti istopolni brakovi. Ovo će biti peta godina da se Nedelja Ponosa organizuje, sa Paradom ponosa kao završnicom. Nedeljom Ponosa smo se kroz ovih pet godina dotakli mnogih tema za koje se smatralo da im je potrebno više vidljivosti. Parada ponosa 2020. godine je organizovana pod sloganom PRIHVATAM. Kao i ove godine, LGBTIQ+ ljudi su tražili jednaka prava i mogućnosi po pitanju braka. Sa obzirom na to da ovaj problem još nije rešen, i da postoji cilj da se uhvati zalet pre nego što se Nacrt Građanskog zakonika odobri, odlučeno je da se bavimo ovom temom i ove godine. Do sada, na sreću, Parade ponosa nisu bile propraćene nikakvim incidentima ili protiv pokretima. Iako nije dolazilo do incidenata, sve objave na društvenim medijima povodom Parade ponosa su bile propraćene govorom mržnje i pretnjama. Aktivisti su dobijali pretnje na individualnom nivou ali nikada nije došlo do ispunjenja tih pretnji. Ipak, LGBTIQ+ ljudi su bili napadani ranije. Kada je nezavisna medijska organizacija Kosovo 2.0 pokrenula časopis o seksualnom obrazovanju koji se zove Kosovo 2.0 razgovori o seksu, gde su uključili i LGBTIQ+ zajednicu, organizovan je i događaj. Događaj je napadnut od strane grupa huligana i Muslimanske zajednice. Uništili su čitavu postavku unutar predviđenog prostora i fizički napali LGBTIQ+ osobe, jer je za njih greh biti član LGBTIQ+ zajedice. Okidač za ovaj napad bilo je loše shvatanje i verovanje da će LGBTIQ+ ljudi imati seksualne odnose u javnosti. Ovo mnogo govori o načinu razmišljanja kosovskog društva - prema njihovom mišljenu događaj koji organizuju LGBTIQ+ ljudi se mora odigrati u seksualnom kontekstu. Oni time svode namere LGBTIQ+ ljudi isklučivo na seksualne odnose. Kosovsko društvo je bez sumnje jedno od najhomofobičnijih na Zapadnom Balkanu. Prema studiji koju je sprovela Svetska banka 2018. godine, Kosovo je rangirano kao jedna od zemalja sa najnižim nivoom tolerancije, dok prema studiji koju su sproveli NDI i CRD u 2015. godini, 81% ispitanika veruje da LGBTIQ+ ljudi spadaju u najdiskrimminisaniju grupu ljudi. Ovako veliki procenat homofobije na Kosovu je uslovljen mnogobrojnim faktorima. Za početak, tradicija koja je sama po sebi patrijarhalna i konzervativna, ima ogroman uticaj sa obzirom na to da Kosovari teže da očuvaju tradicionalne vrednosti koje ni najmanje nisu u skladu sa modernim svetom. Tradicija je duboko oblikovana tradicionalnim albanskim zakonima (Kanun ili Doke) koji su nekada postojali samo u usmenom obliku a objavljeni su u pismenom obliku tek u dvadesetom veku. Kanun je u samoj svojoj srži mizogen i homofobičan. Iako se ovi zakoni više ne praktikuju, idalje postoje niti uticaja jer su neki običaji idalje urezani u mentalitet kosovskog društva. Pored toga, Islam je glavna vera na Kosovu i muslimanski propovednici često promovišu homofobiju i transfobiju tvrdeći da je homoseksualnost greh. Na sve to, pored mnogih drugih faktora, ono što utiče na homofobičan mentalitet od malih nogu jesu zastareli školski programi koji idalje opisuju bilo koju drugu seksualnu orijentaciju koja nije heteroseksualna kao mentalni ili hormonski poremećaj. 

Pored svega ovoga, uzimajući u obzir uspešnost kvir pokreta do sada, organizacije civilnog društva i LGBTIQ+ podmladak ostaju puni nade za jedno društvo sa više empatije i spremnosti na prihvatanje, i da će postepeno doći do institucionalnih promena koje će pomoći LGBTIQ+ ljudima, posebno sada kada postoji novi jači talas aktivizma.