Praćenje primene važećeg Zakona i rezultati istraživanja vezanih za njegovu primenu ukazuju na potrebu njegove izmene, jer je važeći Zakon o ravnopravnosti polova donet pre usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije, a rešenja u zakonima se razlikuju, što u praksi stvara probleme pa je neophodno usklađivanje na više nivoa. Najpre, ratifikovano je više međunarodnih dokumenata značajnih za ovu oblast (npr. Istambulska konvencija), pa je potrebno integrisati međunarodne standarde u legislativu; zatim, subsidijerno zakonodavstvo (npr. radno zakonodavstvo) pretrpelo je značajne izmene koje se odražavaju i na rodnu ravnopravnost; pored toga, nedostataju instrumenati za primenu zakona pa su evidenti bili problemi u vezi sa primenom zakona; regulativa je nepotpuna (npr. nisu regulisani institucionalni mehanizmi rodne ravnopravnosti, a odredbe o statusu lokalnih mehanizama rodne ravnopravnosti su bile načelne prirode; odsustvo sankcija u slučaju kršenja zakona); sadržaj nekih prava (npr. pasivno biračko pravo) Zakon reguliše uže od sadržaja koji ova prava imaju u Ustavu Srbije; uz sve to potrebno je promeniti sam naziv Zakona i dr. Regulisanje ovih pitanja zahtevalo bi promenu više od polovine odredaba aktuelnog zakona (od 55 članova Zakona 31 član bi trebalo menjati ili dopuniti, a samo 14 članovaZakona ne bi bilo menjano). U tom slučaju se pristupa promeni Zakona u celini.
Praćenje primene važećeg Zakona i rezultati istraživanja vezanih za njegovu primenu ukazuju na potrebu njegove izmene, jer je važeći Zakon o ravnopravnosti polova donet pre usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije, a rešenja u zakonima se razlikuju, što u praksi stvara probleme pa je neophodno usklađivanje na više nivoa. Najpre, ratifikovano je više međunarodnih dokumenata značajnih za ovu oblast (npr. Istambulska konvencija), pa je potrebno integrisati međunarodne standarde u legislativu; zatim, subsidijerno zakonodavstvo (npr. radno zakonodavstvo) pretrpelo je značajne izmene koje se odražavaju i na rodnu ravnopravnost; pored toga, nedostataju instrumenati za primenu zakona pa su evidenti bili problemi u vezi sa primenom zakona; regulativa je nepotpuna (npr. nisu regulisani institucionalni mehanizmi rodne ravnopravnosti, a odredbe o statusu lokalnih mehanizama rodne ravnopravnosti su bile načelne prirode; odsustvo sankcija u slučaju kršenja zakona); sadržaj nekih prava (npr. pasivno biračko pravo) Zakon reguliše uže od sadržaja koji ova prava imaju u Ustavu Srbije; uz sve to potrebno je promeniti sam naziv Zakona i dr. Regulisanje ovih pitanja zahtevalo bi promenu više od polovine odredaba aktuelnog zakona (od 55 članova Zakona 31 član bi trebalo menjati ili dopuniti, a samo 14 članova Zakona ne bi bilo menjano). U tom slučaju se pristupa promeni Zakona u celini.
Praktična iskustva i nalazi sprovedenog istraživanja o primeni Zakona bila su povod da se pri Savetu za rodnu ravnopravnost u okviru institucije Zaštitnika građana formira radna grupa, koja je uz podršku Misije OEBS-a 2014. godine izradila Model Zakona o rodnoj ravnopravnosti o kome je vođena široka javna diskusija. Model Zakona poslužio je kao osnov za pripremu novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti na kome su zajednički radili Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i predstavnici/ce Ženske platforme za razvoj Srbije, koja je 2014. godine usvajanje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti postavila kao prioritetnu aktivnost.
Kriterijumi koji su odredili sadržaj i obim zakonske regulative rukovode se:
- Oblastima društvenog života koje apostrofira Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i sadržaj predloga Zakona prati ove oblasti.
- Međunarodnim standardima rodne ravnopravnosti koje je nužno integrisati u legislativu, jer je Srbija prihvatila i ratifikovala različita međunarodna dokumenta koja se odnose na rodnu ravnopravnost.
- Potrebom da se optimalno odredi i razgraniči sadržaj Zakona o rodnoj ravnopravnosti u odnosu na subsidijerne zakone sa jedne strane i postave jasni kriterijumi koji određuju specifičnosti i bitne karakteristike sadržaja Zakona o rodnoj ravnopravnosti i obim regulisanja materije koja pripada ovom Zakonu. To je nužno zbog prirode rodne ravnopravnosti, jer Zakon o rodnoj ravnopravnosti reguliše materiju iz različitih oblasti društvenog života i stoga ima dodir sa brojnim subsidijarnim zakonima koji regulišu pojedine oblasti društvenog života. Kompatibilnost sa subsidijernim zakonodavstvom je veoma značajna jer može imati sinergijski efekat.
- Specifičnost ovog Zakona u odnosu na subsidijerno zakonodavstvo je fokusiranje na jednake mogućnosti, opšte i posebne mere u svakoj od oblasti koju Zakon reguliše, kao i primenu Zakona. Upravo ta specifičnost određuje mesto ovog Zakona u pravnom sistemu.
Najznačajnije novine u predlogu Zakona odnose se na:
- Uključivanje rodne perspektive u sve oblasti društva (javne politike, posebne mere, nadzor nad primenom) na različitim nivoima vlasti.
- Usklađivanje zakonskih rešenja sa Zakonom o zabrani diskriminacije (npr. lična svojstva koja su osnov rodno zasnovane diskriminacije među kojima su rod, seksualna orijentacija i rodni identitet; oblici rodno zasnovane diskriminacije među kojima su direktna i indirektna diskriminacija i povreda načela jednakih prava i obaveza; regulisanje instrumenata vezanih za sudsku zaštitu od rodno zasnovane diskriminacije).
- Poštovanje međunarodnih standarda rodne ravnopravnosti (npr. jedna od mera je kvota od najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola prilikom izbora i imenovanja na određene funkcije, obrazovanja radnih tela i utvrđivanja sastava zvaničnih delegacija) i zaštita dostignutog nivoa prava koju garantuje Ustav Republike Srbije.
- Politiku jednakih mogućnosti kao ustavnu obavezu javnih vlasti i posebne mere u različitim oblastima društvenog života (planovi za unapređenje rodne ravnopravnosti i akcioni planovi za njihovo sprovođenje) kao instrumenti te politike kojima se obezbeđuje ravnopravno učešće žena i muškaraca u postupku pripreme, usvajanja i praćenja primene planskih dokumenata i budžeta, i uključivanje rodne ravnopravnosti u planske dokumente i budžet.
- Konkretne obaveze ne samo poslodavaca već i javnih vlasti u vođenju politike jednakih mogućnosti, preduzimanje opštih i posebnih mera kao instrumenata vođenja politike jednakih mogućnosti i praćenje efekata ostvarivanja politike jednakih mogućnosti u različitim oblastima društvenog života.
- Utvrđivanje i konkretno regulisanje opštih i posebnih mera u skladu sa karakteristikama oblasti u kojoj se usvajaju (npr. u oblasti rada garantovanje prava na jednaku zaradu za rad iste vrednosti) i praćenje ostvarivanja ovih mera i njihovih efekata (pokazatelji, instrumenti i procedure).
- Zaštitu od rodno zasnovanog nasilja i osnovna pitanja u vezi sa tim (sveobuhvatnost i koordinacija politike i mera zaštite od rodno zasnovanog nasilja, informisanje o rodno zasnovanom nasilju, opšte i specijalizovane usluge pružanja podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja, programi rada sa učiniocima nasilja, podrška za žrtve seksualnog nasilja) imajući u vidu činjenicu da je nedavno usvojen poseban Zakon o sankcionisanju nasilja u porodici.
- Institucije koje deluju u oblasti rodne ravnopravnosti (sastav, način izbora i nadležnosti) među kojima su: Koordinaciono telo Vlade Republike Srbije za rodnu ravnopravnost, institucije za rodnu ravnopravnost u okviru uprave, institucije rodne ravnopravnosti na pokrajinskom i lokalnom nivou.
- Kontrola i nadzor nad primenom Zakona, što se naročito odnosi na: konkretne instrumente za primenu; kontinuirano praćenje primene i nadzor nad primenom; odgovornost za primenu i sankcionisanje kršenja zakona.
