Hajnrih Bel je jedan od najznačajnijih i najpoznatijih pisaca Savezne Republike Nemačke. „Vezan za moje doba i savremenike, za ono što je moja generacija preživela, iskusila, videla i čula” kako je sam napisao, bio je kritički hroničar nemačke istorije sredinom prošlog veka.

Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost za svoje romane i kratke priče 1972. godine.

Njegova hrabra i nepogrešiva intervencija značajno je obogatila i uticala na političku kulturu u Nemačkoj. Tokom čitavog svog života, Hajnrih Bel je prevazilazio sve ideološke granice svojom predanom podrškom proganjanim kolegama, aktivistima za građanska prava i političkim zatvorenicima. To mu je i donelo podrugljiv nadimak u jednom istočnonemačkom časopisu: „nadzornik putnika-disidenata”.

Njegova globalna posvećenost ljudskim pravima znatno je poboljšala sliku Savezne Republike Nemačke i podstakla internacionalno razumevanje. Njegove knjige i eseji živopisno oslikavaju prvih četrdeset godina nemačke demokratije nakon nacističke diktature. Odlučan da govori protiv globalne pretnje nuklearnog uništenja, bio je aktivni učesnik mirovnog pokreta s početka osamdesetih godina prošlog veka.

Hajnrih Bel je bio višegodišnji predsednik udruženja PEN International.

Najznačajniji radovi Hajnriha Bela su „Hleb ranih godina”, „Bilijar u pola deset”, „Mišljenja jednog klovna”, „Grupni portret sa damom”, „Izgubljena čast Katarine Blum”, „Žena u pejzažu sa rekom” i „Irski žurnal”. Mnoge njegove knjige adaptirane su za filmove.

Uz odobrenje porodice Bel i Nacionalne konvencije Saveza 90/ Zelenih (Bündnis 90/Die Grünen), Fondacija je ponela ime Hajnriha Bela budući da je predstavljao oličenje retke kombinacije političke svesti, umetničke kreativnosti i moralnog integriteta koja ostaje kao uzor budućim generacijama. Hrabrost odbrane sopstvenih uverenja, podsticaj mešanja u javne politike, bezuslovni aktivizam u podršci dostojanstvu i ljudskim pravima – ovo su bile karakteristike pisca Hajnriha Bela. Fondacija je posvećena ovoj tradiciji.