Beogradska kancelarija Fondacije "Hajnrih Bel" se osvrće na 25 godina svog prisustva u Srbiji, Crnoj Gori, i na Kosovu kroz dokumentarni serijal koji istražuje izgradnju mira i izgradnju države/država, ekološki aktivizam, rodnu ravnopravnost i prava LGBTIQ+ osoba, kao i zajednička urbana dobra. Suočavajući se sa političkim izazovima i optužbama državnih zvaničnika, Fondacija nudi svoj pogled na prodresivne promene u regionu Zapadnog Balkana kroz prizmu strateškog "mešanja".  

Dakle, kulturni anti-elitizam pokazao se kao plodno tlo za sejanje straha, koji se zatim koristi kao oportunistička podrška ekstremnoj desnici. Ona se predstavlja kao otporna i reakcionarna snaga protiv promena koje navodno podrivaju temelje onoga što se prikazuje kao tradicionalne vrednosti prošlosti – moralne, poželjne i ispravne. Brze promene, koje zahtevaju feministički i LGBTIQ+ pokreti, dovode u pitanje društvenu konstrukciju identiteta – čiji je zvanični okvir homogen i isključiv, favorizujući narative i uloge muškaraca na pozicijama moći, dok potiskuje identitete, odnose i perspektive koje osporavaju rodni i društveni hijerarhijski poredak. Zato se, u njihovoj retorici, protiv tih promena mora boriti.

Izborni sistem i zagarantovana mesta pogoduju hrabrim novim akterima koji nisu iz većine čak i sa minimalnim nivoom podrške birača, bez obzira na nivo učešća Srba, i mogu ih pretvoriti u političke kingmejkere na lokalnom i nacionalnom nivou. Bojkoti su samodestruktivna strategija, a građanski otpor je dobra kratkoročna strategija za mobilizaciju i privlačenje pažnje, ali ne i ona koja garantuje rešenja. Izborna godina 2025. je trenutak istine za kosovske Srbe.

U tekstu povodom 20. godišnjice bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije i Kumanovskog sporazuma, koji je doneo kakav, takav mir na području Kosova, mogli smo pričati o nekoj vrsti statusa kvo, situacije u kojoj niti je Kosovo zaokruživalo svoju državnost, niti se Srbija previše trudila da Kosovo vrati pod svoju nadležnost, zadovoljavajući se uticajem na severu Kosova. Međutim, moglo bi se reći da su događaji iz narednih pet godina – u nekoliko navrata dolazilo je gotovo do ratnog stanja – skoro u potpunosti poništili svaki napredak iz prethodnih dvadeset.