Nastanak neočekivanog dokumentarca: snalaženje u složenoj regionalnoj istoriji
Produkciju našeg dokumentarnog serijala o radu beogradske kancelarije Fondacije "Hajnrih Bel" započeli smo krajem (naizgled davne) 2022. godine, te sada imamo zadovoljstvo da konačno predstavimo rezultat tog rada.
Kao odgovor na pitanje zašto smo odlučili da snimamo "na sopstveni pogon", umesto da produkciju prepustimo eksternim profesionalcima, prisetimo se kako je nastala ideja o izradi dokumentarca o hbs Beograd. Godine 2022, kada je Simon Ilse, tadašnji direktor naše kancelarije odlazio, naša koleginica Paola Petrić došla je na ideju da bi trebalo izraditi kratak dokumentarac o radu naše kancelarije tokom proteklih 20+ godina, koji bi ujedno služio i za obeležavanje godišnjice naše kancelarije. Približavala se pogodna prilika u vidu Simonovog oproštajnog prijema, kada bi većina naših partnera svakako bila zajedno u istoj prostoriji, te je naša prvobitna ideja bila da ih intervjuišemo, napravimo montažu sa snimcima sa zabave, i brzo to objavimo.
Međutim, shvatili smo da ne želimo da proizvedemo još jednu uglađenu korporativnu hagiografiju o sebi, već da iskoristimo dokumentarac kao priliku za ispitivanje šireg konteksta našeg rada, introspekciju, proslavljanje naših uspeha i kritičko promišljanje o propuštenim prilikama. Takođe smo shvatili da se u dokumentarcu zapravo ne radi u potpunosti o nama, beogradskoj kancelariji hbs-a, već o čitavom ekosistemu progresivnih zelenih organizacija i aktivista/aktivistkinja sa kojima smo sarađivali proteklih 20+ godina za pravedniji, održiviji i evropskiji region.
Treba se osvrnuti i na pitanje godišnjice. Iako je dokumentarac planiran da obeleži 20. godišnjicu naše kancelarije u Beogradu, ubrzo smo shvatili da je određivanje tačnog datuma početka našeg rada neizvodljivo. Zapravo, angažovanje Fondacije u regionu poprimalo je nekoliko različitih oblika tokom decenija. Kako smo saznali, Fondacija "Hajnrih Bel" je započela svoje prve aktivnosti u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji tokom 1990-ih. Nakon završetka rata u Bosni, otvorena je stalna kancelarija u Sarajevu, a ubrzo zatim je beogradska kancelarija uspostavljena kao njena filijala. Naša kancelarija nije zvanično "stekla nezavisnost" sve do 2006. godine, kada je registrovana prema domaćem zakonu, pokrivajući ono što će uskoro postati Srbija, Crna Gora i Kosovo. Razmišljajući o ovoj složenosti, i želeći da izbegnemo nepotrebnu pedantnost, odlučili smo da konceptualizujemo naš dokumentarac kao proslavu 25 godina mešanja u Beogradu, pod različitim institucionalnim i pravnim okvirima.
Četiri tematske epizode
Raznolikost tema kojima smo se bavili, čak i od samog početka, zahtevala je da promenimo našu prvobitnu zamisao o formi dokumentarca — umesto jednog polusatnog kratkog filma, odlučili smo se za odvojene epizode o konkretnim programskim oblastima koje smo uspeli da izdvojimo iz ovih 25 godina rada. Odlučili smo se za četiri celine: tranzicija i suočavanje s prošlošću (1), životna sredina i energetika (2), prava žena i LGBTIQ+ osoba (3) i urbano planiranje, stanovanje, nezavisna kultura i zajednička dobra (4).
Prvu epizodu počinjemo osvrtom na najranije dane našeg rada u ratom razorenoj i brzo propadajućoj Jugoslaviji, kada je Fondacija iz Berlina podržavala mirovne aktiviste i aktivistkinje i pokrete širom bivše države, još i pre nego što je postalo izvodljivo otvoriti kancelarije u Sarajevu i Beogradu. Takođe, uz pomoć istaknutih figura mirovnog pokreta i civilnog društva, pratimo tok tranzicije od velikih očekivanja početkom 2000-ih do razočaranja pobednicima 5. oktobra i tempom EU integracija, što kulminira povratkom na vlast istih onih političara koji je trebalo da budu bačeni na smetlište istorije pre samo jedne decenije.
Za razliku od našeg rada na demokratizaciji, naš ekološki portfolio se sporo razvijao. U prvim godinama, bilo je malo eksplicitnog rada na temi životne sredine (a kamoli klimatskih promena), jer je i ona bila u senci potrebe za uspostavljanjem demokratskih institucionalnih aranžmana i suočavanjem sa nedavnom ratnom prošlošću. Međutim, naš ekološki rad je uzeo maha od 2013. godine, kada smo uveli komponentu Životna sredina i energetika kako bismo podržali impuls civilnog društva, koje je počinjalo da se bavi ovim pitanjima i vrši pritisak na vlast da preduzme neophodne reforme u skladu sa ekološkim propisima EU, pritom vodeći računa da najranjiviji ne budu zapostavljeni. Druga epizoda uključuje intervjue sa našim partnerima u ovoj komponenti i sadašnjim i bivšim kolegama, pokrivajući niz podtema kao što su energetsko pravo, energetsko siromaštvo, građanska energija i ekološke reforme kao deo procesa EU integracija.
Rodna demokratija je oduvek bila jedan od osnovnih koncepata na kojima Fondacija insistira, tako da je naš rad na ovoj temi počeo rano ali se značajno razvijao tokom vremena. U ranim danima, to je značilo podršku feminističkim antiratnim pokretima, koji su nakon 5. oktobra doveli do drugih inicijativa. Najvažnija među njima bilo je uspostavljanje ženskih studija, prvo kao vaninstitucionalni kurikulum, a zatim i zvanični deo nastavnog programa na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, ali i kontinuirana podrška pravima i dobrobiti LGBTIQ+ osoba, uključujući i važan vodič kroz LGBTIQ+ psihoterapiju tokom 2010-ih. Nakon toga, u našem radu sa ženskim inicijativama, fokusirali smo se na podršku ženskom preduzetništvu i saradnji u ruralnim područjima, uglavnom u Vojvodini, kao i na severu Kosova. U skorije vreme, radili smo sa LGBTIQ+ organizacijama u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu na izveštavanju i praćenju govora mržnje i zločina iz mržnje protiv LGBTIQ+ osoba na osnovu njihove seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. Ovi aspekti našeg rada su obrađeni u našoj trećoj epizodi.
Četvrta epizoda je najduža i bila je najsloženija za uobličavanje jer pokriva ono što je postalo prepoznatljiva tema naše kancelarije — urbano planiranje, stanovanje i zajednička dobra. Razmišljanje o urbanim zajedničkim dobrima počelo u prvoj polovini 2010-ih kao serija razgovora i publikacija o tome kakav grad treba da stvorimo. To je dovelo do nastanka ekosistema partnerskih organizacija koje se bave ovim temama na različite načine, koji je stvorio obiman katalog progresivnih i maštovitih promišljanja o nezavisnoj kulturi, modelima saradnje u upravljanju zajedničkim dobrima, izvan hegemone paradigme nacionalizma i privatnog vlasništva. Rad na nezavisnoj kulturi se pokazao naročito pogodnim za izlazak iz te paradigme, jer omogućava razmenu ideja između umetnika i umetnica iz Srbije, Crne Gore, Kosova, kao i drugih susednih zemalja. U skorije vreme, ovaj rad je usmeren na direktno obraćanje građanima pogođenim neželjenim projektima kroz pružanje urbanističke ekspertize neophodne za artikulaciju glasova građana i građanki i otpor unutar zvaničnih kanala urbanog planiranja.
Odbrana demokratskih principa kroz "mešanje"
Iz ovih napora je nastao grassroots politički pokret Ne davimo Beograd, prvobitno kao oblik otpora kontroverznom projektu Beograd na vodi koji je vladajuća stranka nametnula kao nacionalni prioritet. Uprkos stalnim napadima na sve nezavisne i progresivne aktere u zemlji, pokret je uspešno prerastao u parlamentarnu političku stranku Zeleno-levi front, tako da se sada ove progresivne politike čuju i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Uspeh naših političkih partnera se odrazio i na nas, i to u vidu sve češćih napada od strane visokih državnih zvaničnika, uključujući i samog predsednika. Optuženi smo za finansiranje raznih protesta i akcija protiv vlade, opisani kao kanal za nemačko mešanje u unutrašnje poslove Srbije.
Tokom našeg rada na tematskim epizodama, postalo je jasno da želimo da ponovo preuzmemo i prigrlimo pojam "mešanja", te smo ga iskoristili u naslovu našeg dokumentarca, u skladu sa čuvenim citatom Hajnriha Bela: "Mešanje je jedini način da ostanete relevantni". U tu svrhu, neplanirano smo dodali i petu epizodu. Ona nastoji da bude politička teza destilovana iz ostalih epizoda, kojom želimo da odgovorimo na pitanja zašto radimo svoj posao, šta podrazumevamo pod mešanjem, kome ono koristi, i da razjasnimo neke namerno plasirane dezinformacije o ulozi nemačkih političkih fondacija u javnim sferama zemalja u kojima deluju.
Nadamo se da će ova peta epizoda poslužiti kao polazna tačka za javnu debatu o izazovima sa kojima se trenutno suočava civilno društvo u Srbiji i širom regiona. U poslednje vreme svedočimo intenzivnim naporima da se zastraše akterke civilnog društva i aktivistkinje i spreči njihov rad kroz različita administrativna, kao i nezakonita sredstva. Sve je više slučajeva uznemiravanja branitelja ljudskih prava na granici pri povratku u sopstvenu zemlju, a strancima se odbija ulazak u Srbiju na osnovu njihovih političkih uverenja. Takođe se pominje usvajanje "ruskog zakona" u Srbiji i Republici Srpskoj koji bi zahtevao da se organizacije civilnog društva koje primaju sredstva iz inostranstva registruju kao "strani agenti". Jedan takav zakon je već usvojen u Gruziji.
Za nas, mešanje znači zalaganje za fundamentalne demokratske principe i slobode; pravedan i održiv ekonomski model; čist vazduh, vodu i zemljište; rodnu ravnopravnost i pravo da živimo i volimo kako želite; pravdu, mir i pomirenje među svim narodima regiona. Zato, uprkos svim izazovima, nikada nećemo prestati da se mešamo.
Zahvalnost:
Zahvaljujemo se svima koji su dali intervju za ovaj dokumentarni serijal:
- Marko Aksentijević, Ministarstvo prostora
- Vladimir Arsenijević, KROKODIL
- Visar Azemi, nekadašnji izvršni direktor, Balkan Green Foundation
- Staša Baštrica, izvršna direktorka, Queer Montenegro
- Sonja Biserko, osnivačica, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
- Bekim Blakaj, izvršni direktor, Fond za humanitarno pravo Kosovo
- Zoran Bukvić, Founder, Ulice za bicikliste
- Azra Džajić-Weber, nekadašnja direktorka, regionalna kancelarija hbs u Sarajevu
- Ana Džokić, suosnivačica, Elektropionir, Ko gradi grad
- Vuk Iković, nekadačnji projektni koordinator, KOD
- Simon Ilse, nekadašnji direktor, hbs Beograd
- Dušan Janjić, osnivač, Forum za etničke odnose
- Luka Knežević Strika, Kooperativa, NKSS
- Radomir Lazović, suosnivač, MikroArt, Ulična galerija; kopredsednik i narodni poslanik, Zeleno-levi front
- Nino Lejava, direktorka, hbs Beograd
- Aleksandar Macura, suosnivač, RES Fondacija
- Olga Manojlović Pintar, viša naučna saradnica, Institut za noviju istoriju Srbije
- Tibor Moldvai, programski koordinator, hbs Beograd
- Predrag Momčilović, nekadašnji direktor, Zajedničko
- Arbër Nuhiu, izvršni direktor, Center for Social Group Development
- Ognjan Pantić, menadžer projekata, Beogradska otvorena škola
- Đorđe Pavićević, profesor, Fakultet političkih nauka Univeryiteta u Beogradu; narodni poslanik, Zeleno-levi front
- Ana Pertrović, nekadašnja koordinatorka za zagovaranje, Da se zna!
- Paola Petrić, nekadašnja programsa koordnatorka, hbs Beograd
- Gazela Pudar Draško, direktorka, Institut za filozofiju i društvenu teoriju
- Jovan Rajić, osnivač, Renewables and Environmental Regulatory Institute (RERI)
- Damjan Rehm Bogunović, nekadašnji programski koordinator, hbs Beograd
- Vullnet Sanaja, osnivač i izvršni direktor, Anibar
- Ares Shporta, osnivač i prvi direktor, Lumbardhi Foundation
- Ljubica Slavković, direktorka i suosnivačica, Nova planska praksa
- Jovana Timotijević, Ministarstvo prostora
- Daliborka Uljarević, izvršna direktorka, Centar za građansko obrazovanje
- Dobrica Veselinović, narodni poslanik, Zeleno-levi front
- Jelena Višnjić, direktorka i suosnivačica, BeFem
- Ana Vuković, koordinatorka, NKSS
- Jasminka Young, suosnivačica, RES Fondacija
- Adriana Zaharijević, viša naučna saradnica, Institut za filozofiju i društvenu teoriju