Kada se osvrnemo na 16 godina politike Angele Merkel prema Balkanu, bilo je uspona i padova, ali cilj konačnog približavanja Srbije Evropskoj uniji nije postignut. Došlo je vreme za novi pristup odnosu Nemačke prema ključnom akteru koji može da ubrza ili blokira put ka Evropskoj budućnosti čitavog regiona - Srbiji.
Vest da će nemačka kancelarka Angela Merkel prilikom jednog od svojih poslednjih zvaničnih putovanja na toj funkciji posetiti Beograd bila je iznenađenje. Je li cilj posete da nagradi svog prijatelja i partijskog kolegu iz Evropske narodne partje, Aleksandra Vučića, ili možda da iskoristi ovu oproštajnu posetu da najavi budući kritički odnos svog naslednika ili naslednice? Saznaćemo u ponedeljak. Ipak, izbor destinacija, Beograd i Tirana, ne daje razloga za mnogo nade. Da je želela da pošalje poruku podrške reformski orijentisanim snagama u šest zemalja Zapadnog Balkana, posetila bi Skoplje i Prištinu.
Nema sumnje: kada na jesen Angela Merkel napusti kancelarsku fotelju, završiće se jedna era, ne samo nemačke, već i evropske politike prema Balkanu. Tokom 16 godina njenog mandata, mogu se identifikovati različite faze i strategije kojima se vodila kancelarkina balkanska politika, a koje obeležavaju njene posete Beogradu. Prilikom prve posete Beogradu, 2011. godine, njeno povlačenje podrške tadašnjem predsedniku Tadiću se podudarilo sa njegovim silaskom sa vlasti nekoliko meseci kasnije. Tada je ponestalo strpljenja za Demokratsku stranku i njeno povlačenjem i neuspehom da sprovede neophodne reforme ka članstvu u EU. Njenu posetu 2015. godine obeležila je snažna podrška posvećenosti tadašnjeg predsednika Nikolića i premijera Vučića pristupanju EU, nakon što su pregovori o pristupanju otvoreni 2014. godine, kao i oživljavanje procesa normalizacije odnosa sa Kosovom kroz Briselski sporazum, potpisan iste godine.
Od tada, u Berlinu vlada mišljenje da, ako iko može da ubedi građane i građanke Srbije da treba napraviti kompromis u vezi sa Kosovom, onda je to bivši nacionalista Vučić. Dogovor je bio sledeći: u zamenu za napredak na kosovskom pitanju, EU će zažmuriti na odsustvo napretka na polju demokratizacije i vladavine prava. Takav pristup nije uspeo, i trebalo ga je preispitati još 2018. godine, kada je postalo jasno da Vučić nije preterano spreman da razgovara o Kosovu, što se dalo videti iz loše organizovanog unutrašnjeg dijaloga. Međutim, Merkel nije promenila pomenutu strategiju, i zato se poslednja faza njene politike prema Srbiji razvukla sve do danas, na štetu, kako demokratiji u Srbiji, tako i kredibilitetu EU.
Nije usvojena nijedna značajna reforma na “osnovama” od poslednje posete Merkelove 2015.
Situacija danas izgleda sumorno: ocene međunarodnih organizacija o stanju demokratije, vladavini prava i medijskim slobodama u Srbiji su drastično snižene, izveštaji o napretku ka pristupanju EU nikada nisu tako nedvosmisleno ukazivali na nedostatke, a od decembra 2019. godine nije otvoreno nijedno novo pregovaračko poglavlje. Politički pluralizam je potpuno nestao u Srbiji od poslednjih parlamentarnih izbora u junu 2020, budući da vladajuća koalicija od tada ima većinu od 93% u Narodnoj skupštini Srbije, a pravosudni sistem, mediji, kao i navodno nezavisne institucije, zarobljene su od strane članstva SNS lojalnog Vučiću. Prema anketi Vestminsterske fondacije, 65% mladih aktivno razmišlja da napusti zemlju.
Ipak, jedna stavka na bilansu (ne)uspeha nemačke kancelarke posebno zabrinjava - od njene poslednje posete 2015. godine, Vlada Srbije nije sprovela nijednu značajniju reformu na polju takozvanih “osnova”, poglavljima 23 i 24 o pravosuđu i osnovnim pravima i slobodama. To povlači pitanje - da li iko danas zaista još uvek veruje da se Aleksandar Vučić promenio i naučio iz svojih grešaka iz vremena kada je bio generalni sekretar Srpske radikalne stranke, i da želi da postigne kompromis po pitanju Kosova i uvede Srbiju u EU? Kao definitivni dokaz za suprotno, treba samo poslušati neki od njegovih govora prilikom komemoracija godišnjica ratnih događaja iz devedesetih. Svako drugačije verovanje je u najboljem slučaju izraz naivnosti, a u najgorem, namerno šteti evropskom projektu.
Ekonomska strategija uspešna, politička strategija propala
Sve u svemu, kao što se često dešava u spoljnoj politici Angele Merkel, njena ekonomska strategija je uspela, dok je politička strategija doživela neuspeh. Nemačke kompanije su poslednjih godina uložila oko 3 miliona evra u Srbiji, i otvorile više od 65.000 radnih mesta, što dokazuje da je Srbija postala privlačna destinacija, posebno za dobavljače nemačke autoindustrije. Ipak, čini se da ovo stanje stvari nije dugoročno održivo, budući da nemačke firme uživaju mnogobrojne povlastice i politički pristup, a sa druge strane nemaju dovoljno pravne sigurnosti i vladavine prava koja ne zavisi od pojedinačnih vlasti. Ovim kompanijama je takođe potrebno da kvalifikovani radnici i radnice ostanu u zemlji, umesto da emigriraju u zemlje EU, a najviše u Nemačku.
Ipak, treba priznati da gospođa Merkel nema najlakši posao - kako održati pritisak da se sprovedu reforme, istovremeno gajeći i dobre odnose? Za razliku od 2011. godine, u Srbiji danas ne postoji prava politička alternativa, nerešeno pitanje migracija ka evropi dodaje realpolitički pritisak, dok kancelarkin najbliži evropski partner, francuski predsednik Makron, ima sopstvene ideje o proširenju. Najveći politički problem, za koji je Merkel sama odgovorna, jeste da ona nikada nije imala polugu kojom bi ozbiljno uticala na Vučića, zbog njihove bliske veze unutar Evropske narodne partije. Predsednik Srbije vrlo vešto koristi sve mogućnosti koje mu pruža status kancelarkinog čoveka na Balkanu kako bi nastavio da obezvređuje institucije i večito odlaže reforme.
Čemu se možemo nadati u budućnosti? Prvo, da će nemačka kancelarka iskoristiti posetu, ne samo da bi se oprostila od svog prijatelja, nego i da pošalje jasnu poruku za budućnost, jer se čini da je jedno jasno - nemačka politika prema Balkanu ne može ovako da se nastavi. Za uspešnu politiku je potrebno manje saučesništva, a više kritičkog angažmana. Sledeći kancelar ili kancelarka Nemačke i ministar/ministarka spoljnih poslova treba da se vrate spoljnoj politici zasnovanoj na vrednostima. Realpolitički, pragmatički pristup može da se razume, u kontekstu preovladavajućih uslova, ali Zapadni Balkan je deo Evrope, a proces integracije treba da harmonizuje zakonodavstvo na osnovu zajedničkih vrednosti iz člana 2 Ugovora o EU. To nije moguće sa političkom elitom koja još uvek, dvadeset godina nakon završetka rata, poriče genocid u Srebrenici i ulogu Beograda i Miloševićevog režima u potpirivanju etno-nacionalističkih politika širom regiona, što je dovelo do krvavog raspada Jugoslavije. U 2021. godini je potrebno da Angela Merkel iskreno preispita probleme nastale njenom posetom pre deset godina.
Evropski zeleni dogovor i novi ekološki pokreti su nada za budućnost
Usvojivši Evropski zeleni dogovor, EU na raspolaganju ima privlačnu ponudu, u obliku transformativne vizije za budućnost, koju podržavaju regionu preko potrebni izvori finansiranja. Kroz ovaj okvir bi mogla da se sprovede liberalizacija energetskog tržišta Srbije, kako bi se otključao potencijal za solarnu energiju i energiju vetra, kao i da se sprovede zamena zastarelih individualnih ložišta u domaćinstvima, kao što je učinjeno u Istočnoj Nemačkoj kroz kredite Kreditne ustanove za rekonstrukciju (KfW). Pospešivanje regionalne trgovine robom i energijom i osnaživanje specijalnih tužilaca za finansijski kriminal u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i proširenje mandata nove Kancelarije specijalnog javnog tužioca EU na sredstva iz evropskih fondova u Srbiji su samo neke od ideja koje bi Srbiji dale zamajac za modernizaciju. Sve što je potrebno su politički akteri koji bi preuzeli ove ideje i preveli ih u praktične politike. Dobra vest je da se oni polako bude, i da je nova vrsta politike moguća i neophodna nakon ere kojom su dominirale Tadićeva DS i Vučićeva SNS. Širom Srbije raste i razvija se scena inicijativa građana i građanki koje se bore za zaštitu životne sredine i vladavinu prava. Pored uobičajenog međuvladinog nivoa angažmana, upravo bi ove inicijative mogle biti novi partneri za nova lica u Berlinu.