Kancelarija Fondacije „Hajnrih Bel“ u Beogradu već neko vreme podržava razvoj socijalne ekonomije u Srbiji, te smo sa zadovoljstvom prihvatili poziv naše kancelarije u Grčkoj da dođemo u studijsku posetu Solunu, kako bismo obišli socijalna preduzeća koja rade u tom gradu i njegovoj blizini.
Pozvali smo nekoliko istaknutih ljudi angažovanih na sceni socijalnog preduzetništva u Srbiji da nam se pridruže, te smo 11. oktobra uputili u Solun zajedno sa Dinom Rakin iz Evropskog pokreta u Srbiji i Koalicije za razvoj socijalnog preduzetništva, Marinom Tucović iz Ženskog centra Užice, Anicom Spasov iz preduzeća „Naša kuća“, Dušanom Jordovićem iz preduzeća „Cafebar 16“, Miroljubom Nikolićem iz NVO „Caritas Šabac“, Irmom Šiljak iz NVO „Medica Zenica“ i Mariom Milakovićem iz preduzeća „Super Bake“.
Kada smo sleteli, nakon kraćeg odmora u hotelu, prošetali smo do Aristotelovog trga u samom srcu grada, gde se nalazi kancelarija Fondacije „Hajnrih Bel“ u Grčkoj. Iako nam je sjajan pogled na Trg i obalu sa prozora kancelarije odvlačio pažnju, saslušali smo prezentaciju Olge Drosu i Sofije Adam o tome šta Kancelarija u Grčkoj radi u oblasti socijalne ekonomije.
Prvo su nam rekle da oni koriste drugi termin za ideju socijalne ekonomije – ekonomija društvene solidarnosti (Social Solidarity Economy, SSE). Solidarnost je možda i lajtmotiv našeg sveukupnog doživljaja u Solunu, jer su ova preduzeća postala popularna tokom teških vremena u ovoj zemlji, zbog ekonomske krize koja traje od 2008. godine.
Preduzeća društvene solidarnosti (PDS) razvila su se kao odgovor na visoku stopu nezaposlenosti i smanjenje budžeta za javne usluge koje su Grčkoj nametnuli poverioci. Budući da nisu mogli da nađu obične poslove, Grci su rešili da sami sebe zaposle, ili barem da slobodno vreme provedu volontirajući za dobrobit zajednice.
Kako bi podržala ove društvene preduzetnike/ce, Kancelarija u Grčkoj razvija inovativnu obrazovnu platformu koja obuhvata sadržaje o svemu što je potrebno da se osnuje i vodi društveno preduzeće, od pravnog okvira kojim se ova oblast reguliše, preko praktičnih ekonomskih saveta, do demokratskog odlučivanja unutar preduzeća.
Kancelarija u Grčkoj je takođe uložila veliki napor da spoji različite aktere/ke na sceni PDS u Grčkoj kako bi stvorili formalne i neformalne organizacije, jer na taj način mogu zajednički da utiču na donosioce odluka.
Drugog dana našeg boravka u Solunu, vodičkinje iz društvenog preduzeća za turističke obilaske „Dot2Dot“ povele su nas na alternativnu turu grada. Iako smo turu započeli u srednjovekovnoj vizantijskoj crkvi, ubrzo smo se našli na gotovo praznim ulicama oronulog naselja prepunog automehaničarskih radionica. Naravno, mi smo se zapitali šta tražimo tu, ali nam je ubrzo postalo jasno da se radi o naselju sa bogatom istorijom. Naše vodičkinje su nam tu istoriju dočarale slikama i crtežima, ali i uz pomoć glumaca i glumica obučenih u kostime iz prošlih vremena.
Ipak, ovo nije bila samo turistička šetnja – imali smo zadatak. Između prezentacija o istoriji Soluna, obišli smo i nekoliko ključnih aktera na sceni PDS. A primer, saznali smo da su pojedini glumci koje smo videli u šetnji zapravo korisnici usluga Centra za samopomoć (Self-help Promoting Program), društveno solidarne klinike za lečenje bolesti zavisnosti. Ti poslovi im služe kao alternativni program terapije, koju Centar razvija pojedinačno za svakog korisnika/cu, uz njegovu/njenu pomoć.
Tokom „Dot2Dot“ ture posetili smo i Solidarni medicinski centar u Solunu (Solidarity Social Medical Center in Thessaloniki). Od svih preduzeća koja smo posetili, ovaj centar je ostavio možda najjači utisak na nas. Zbog smanjenja budžeta za javne usluge u Grčkoj, nekoliko miliona Grka i Grkinja je ostalo bez državnog zdravstvenog osiguranja, te je bio potreban novi pristup zdravstvenoj zaštiti. Zato su ovakve solidarne klinike osnovane širom Grčke, a klinika u Solunu je druga po veličini.
Klinika prima pacijente ne tražeći ikakva dokumenta, i svoje usluge ne naplaćuje, a doktori i sestre ih pregledaju pro bono. Pacijente kojima je potrebna sekundarna nega Klinika upućuje mreži doktora u državnim i privatnim bolnicama koji ih leče besplatno. Pri Klinici takođe postoji i solidarna apoteka, kojoj građani doniraju višak lekova, a pacijenti ih dobijaju takođe besplatno.
Nakon ručka, posetili smo „BIOSCOOP“, potrošački kolektiv. „BIOSCOOP“ je osnovan 2013, i ima supermarket u Solunu. Kolektiv su osnovali grčki ekološki pokreti, i vodi se kao „neprofitna“ prodavnica, jer teži da ponudi potrošačima kvalitetne proizvode direktno sa malih farmi i od malih proizvođača (u blizini Soluna), bez naplaćivanja visokih marži kao u običnim supermarketima.
Moguće je ponuditi niske cene za lokalnu organsku hranu jer su eliminisani svi posrednici u distribuciji, i umesto njih se time bave radne grupe zadruge. Sve najbitnije odluke se donose na opštoj skupštini koja se sastoji od svih članova zadruge. Upravni odbor se bavi svakodnevnim upravljanjem, uz pomoć 8 otvorenih komiteta i radnih grupa.
„BIOSCOOP“ funkcioniše kao zadruga, i svako može da se učlani, pod uslovom da prihvati statut zadruge i kupi udeo u preduzeću u vrednosti od 150 evra. Članovi/ce, kojih trenutno ima oko 420, imaju pravo glasa u skupštini, ali su cene u supermarketu iste i za njih i za građane. Gotovo sve ostale zadruge koje smo posetili imaju sličan sistem demokratskog odlučivanja.
Trećeg dana u Solunu posetili smo Anemoptero, društveno solidarni centar za specijalnu edukaciju. Profesori/ke specijalne edukacije u javnim školama u Grčkoj imaju nesiguran pravni položaj, a smanjenje potrošnje na javne usluge zbog ekonomske krize je dovelo do još veće nesigurnosti, te se javila potreba za otvaranjem centra za specijalnu edukaciju gde bi profesori imali stalan posao.
Ipak, to je samo jedan od razloga zašto je osnovan Anemoptero. Možda mnogo bitniji razlog je taj da su profesori/ke želeli da primene sopstvene ideje o specijalnoj edukaciji, umesto da samo prate program koji im nameću državne škole.
Anemoptero nema zaposlene, već samo članove/ce zadruge, koji su plaćeni na osnovu broja radnih sati provedenih u centru. Međutim, ne morate da radite u centru da biste bili članili članica zadruge.
Najvažnija dužnost člana ili članice zadruge je da prisustvuje maratonskim mesečnim skupštinama zadruge gde se odlučuje o svim pitanjima. Ovaj demokratski sistem upravljanja predstavlja okosnicu delovanja Anemoptera. Isti princip demokratizacije važi i za sam proces učenja. Program se sastavlja za svako dete pojedinačno uz tesnu saradnju profesora, roditelja ili staratelja i samog deteta.
Četvrtog i poslednjeg dana, pre nego što smo otišli na aerodrom, održali smo evaluaciju programa uz branč i sabrali utiske i lekcije sa putovanja. Primetili smo da se živahna scena DSP u Solunu razvila kao odgovor na ekonomsku krizu u kojoj se našla čitava Grčka. U Srbiji je neprestana kriza, te nije došlo do nekog jedinstvenog događaja koji bi mogao da motiviše građane da otvaraju društvena preduzeća. Možda je inicijativa Grka i Grkinja takođe imala ulogu, posebno kada se uporedi sa akterima u Srbiji, koji su relativno pasivni. Konačno, Ciprasova vlada je prilično progresivna po ovom pitanju, te je pravni okvir prilično pogodan za DSP, ali bi mogao biti i pogodniji.
Sve u svemu, ovo je bilo veoma korisno putovnje za nas u Kancelariji, kao i za naše goste, i svi smo se vratili kući puni ideja o tome kako bismo mogli da poboljšamo scenu društveno solidarne ekonomije u Srbiji. Želimo da se zahvalimo Kancelariji fondacije u Grčkoj, a posebno Sofiji Adam, što su nas pozvali na putovanje i vodili kroz Solun.
Nemanja Georgijević je stažista u beogradskoj kancelariji Fondacije "Hajnrih Bel"
