Dr Mihaele Šrejer, potpredsednica Evropskog pokreta Nemačke i bivša komesarka za budžet Evropske komisije, održala je 21. i 22. juna dva predavanja u Beogradu.
Prvo predavanje, koje je regionalna kancelarija Fondacije Hajnrih Bel organizovala u saradnji sa Institutom za filozofiju i društvenu teoriju, bilo je namenjeno stručnoj javnosti i odnosilo se na novu evropsku privrednu politiku, odnosno pozicioniranje te politike „između pravila i političkih odluka, i njene demokratske legitimacije“. Dr Šrejer i predstavnici civilnog sektora, kao i institucija koje se bave evropskim intergracijama, razgovarali su o produbljivanju evropske ekonomske uprave, njenim ciljevima, sredstvima, akterima, kao i pitanjem demokratske legitimacije i kontrole.
Posebna pažnja posvećena je novim članicama EU, odnosno činjenici da se razlike između nacionalnih privreda evrozone vremenom nisu smanjile, kao što je bilo predviđeno, već su se uvećale - posebno u domenu nezaposlenosti, konkurentnosti i platnog bilansa.
Drugo predavanje pod nazivom „Stanje Evropske unije posle i pre važnih izbora tokom 2017“ bilo je otvoreno za publiku, a održano je u prostorijama Art get galerije u Kulturnom centru Beograda.
„Ozbiljne unutrašnje promene, izbile su tokom poslednjih nekoliko godina, istovremeno sa globalnim izazovima koji zahtevaju da EU na njih hitno odgovori. Tri su naročito važna unutrašnja događaja: Bregzit, uspon antievropskih političkih snaga i konflikt sa Mađarskom i Poljskom u vezi sa zajedničkim vrednostima i institucijama liberalne demokratije“, istakla je dr Šrejer, analizirajući razloge zbog kojih su ova tri problema nastala, kao i njihove dugoročne i kratkoročne posledice. Kao izuzetno važne izazove, ona je istakla i izbegličku krizu i problem terorizma.
S druge strane, dr Šrejer je navela da se Evropa kontinuirano oporavlja od udara ekonomske krize i da je evropska ekonomija u boljem stanju nego što je bila - više su stope rasta, niži stepen nezaposlenosti, smanjuju se deficiti u javnom sektoru. Po njenim rečima, činjenica da su neke države-članice i dalje u ekonomskim nevoljama nije problem samo za te države, već i za EU u celini „jer je EU zapravo unija solidarnosti, to nam je cilj“.
Na kraju predavanja, dr Šrejer je postavila pitanje da li je, zahvaljujući svim ovim problemima, region zapadnog Balkana na neki način „izguran“ iz agende EU. „Ne“, rekla je. „Baš zbog tih izazova, jasno je da je članstvo država zapadnog Balkana u Uniji, u obostranom interesu. Nije to samo tehničko pitanje, pitanje funkcionisanja. To je i pitanje vrednosti. A kao pristalica EU, uverena sam da pripadnost toj porodici, sa svim tim vrednostima, predstavlja dobitak“.
Odgovarajući na pitanje iz publike šta misli o konceptu „Sjedinjenih evropskih država“, dr Mihaele Šrejer je rekla da je EU Unija ljudi i država, da se promišljaju novi instrumenti integracije ali da ne zna da li će se ostvariti i koncept „Sjedinjenih evropskih država“. S druge strane, u odgovoru na pitanje da li je Srbija deo rešenja bilo kog problema u Uniji, istakla je da „jedino stabilan i ekonomski napredan Balkan mogu krenuti putem političke integracije u EU“, a da je „mir osnovni uslov za napredak i pozitivan pogled na stvari“.
Jedan od komentara iz publike odnosio se i na nedovoljnu prisutnost EU i dometa razvojne pomoći EU u ovdašnjim medijima, te da je Ruska Federacija uspešnija u sferi prisutnosti u javnom prostoru, što ovdašnjim EU entuzijastima ostavlja gorak ukus u ustima. Isti komentar odnosio se i na antievropske glasove unutar EU i potrebu da se potraže odgovori na takve reakcije.
