Projekat iskopavanja litijuma u Srbiji u oblasti Jadra je zaustavljen zbog masovnih protesta protiv zagađenja životne sredine koja se očekuje kao rezultat projekta. EU sada želi da osigura sebi pristup tom litijumu - uprkos političkim i pravnim okolnostima u Srbiji. Intervju sa Mirkom Popovićem i Jovanom Rajićem.
U petak, 19. jula, Nemački kancelar Olaf Šolc će prisustvovati potpisivanju Memoranduma o saradnji između Vlade Srbije i Evropske komisije o održivom iskopavanju litijuma u Srbiji. Ovaj strateški sporazum o održivim mineralnim sirovinama, i lancima proizvodnje baterija i električnih vozila prati i pismo o namerama drugih investitora kao što je Mercedes-Benc. Pristustvo kancelara Federalne Republike Nemačke podvlači važnost ovog sporazuma za Nemačku, kao i ulogu te zemlje u obezbeđivanju pristupa ovom litijumu za Evropu.
Ovaj projekat je zaustavljen 2022. godine zbog masovnih protesta protiv zagađenja životne sredine koja se očekuje kao rezultat projekta, posebno zbog rizika po kvalitet podzemnih voda i vode za piće. Kako unapred navodi Vlada Nemačke, takozvane studije o proceni uticaja na životnu sredinu koje je nedavno predstavila britansko-australijska kompanija RioTinto rezultirale su višim standardima u oblasti zaštite životne sredine i održivosti u sporazumima. Da li ovi izveštaji o proceni uticaja na životnu sredinu mogu da odagnaju zabrinutost za životnu sredinu i u srpskom društvu?
O političkim i pravnim uslovima u Srbiji, Fondacija Hajnrih Bel razgovarala je sa eksperima za pravo životne sredine Mirkom Popovićem i Jovanom Rajićem iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Intervju su vodili Tibor Moldvai i Katja Gibel.
Da li izveštaji o proceni uticaja na životnu sredinu koje je nedavno objavila kompanija Rio Tinto garantuju održivost projekta? Kakav je pravni okvir u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine?
Takozvani izveštaji o proceni uticaja na životnu sredinu koje je nedavno objavila kompanija Rio Sava Exploration Ltd ne mogu se smatrati dokumentima za diskusiju zasnovanu na dokazima. Kompanija je ove dokumente označila sa tekstom kojim odriče odgovornost za svaku izričitu ili impliciranu izjavu ili garanciju u vezi sa sadržajem ovog nacrta, uključujući, ali ne ograničavajući se na njegovu tačnost, adekvatnost, pravovremenost, potpunost i/ili pouzdanost. Sa druge strane, procena uticaja na životnu sredinu treba da bude zasnovana na tačnim, adekvatnim i pouzdanim podacima.
Tvrdnja da je Srbija dostigla visok nivo transpozicije pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine, ali nizak nivo implementacije, samo je delimično tačna. Značajan deo pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine nije transponovan ili nije transponovan do kraja. Uprkos jasnoj obavezi da se Direktiva o proceni uticaja na životnu sredinu (2014/52/EU) transponuje i primeni do 1. januara 2019. godine, ona još uvek nije transponovana. Isto važi i za Direktivu o odgovornosti za životnu sredinu (2004/35/EC) koja treba da uspostavi okvir za primenu principa „zagađivač plaća“. Ovo su ključni primeri nedostajuće zakonske regulative relevantne za projekat iskopavanja litijuma. Vlada Srbije krši ratifikovane međunarodne ugovore, kao što je Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, što stvara opšti osećaj nekažnjivosti i pravne nesigurnosti. U takvim okolnostima ne postoje garancije da će projekat Jadar biti realizovan u skladu sa standardima EU, kako to zahteva Uredba o kritičnim mineralnim sirovinama.
Kakva su iskustva u Srbiji u sprovođenju strateških investicija koje nose rizike po životnu sredinu? Kakva je situacija sa stranim ulaganjima?
Dosadašnja iskustva sa drugim projektima ukazuju na brojne nepravilnosti i nedostatke zbog kojih očekujemo sličan negativan uticaj projekta Jadar na vladavinu prava i životnu sredinu.
Prvo, Ministarstvo rudarstva i energetike nije obustavilo pokrenutu proceduru za izdavanje dozvole za eksploataciju litijuma, već je tokom dve godine, bez navođenja opravdanih razloga, 18 puta produžavalo rok preduzeću da kompletira dokumentaciju. Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu, koji je RioTinto podneo 2021. godine izaziva zabrinutost da kompanija pokušava da podeli projekat na nekoliko manjih i odvojenih delova - praksa poznata kao podela projekta, što je u suprotnosti sa svrhom procene uticaja na životnu sredinu i takođe je protivzakonita.
Protivzakoniti otisak drugih takozvanih „projekata od interesa za Republiku Srbiju” takođe izaziva zabrinutost. Rudarskom preduzeću Ziđin u Boru i fabrici guma Linglong u Zrenjaninu dozvoljeno je da izvodi građevinske radove bez građevinske dozvole, odnosno bez zvaničnog odobrenja studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Aktivnosti Ziđina u Boru dovele su do značajnog nivoa zagađenja vazduha, vode i zemljišta i ugrožavanja ljudskih prava lokalnog stanovništva. Ali, to nije slučaj samo sa kineskim investicijama. Hansgrohe doo, nemačka kompanija koja gradi fabriku slavina u gradu Valjevu izgradila je objekat za galvanizaciju bez građevinske dozvole. Podela projekata kako bi se izbegla procena uticaja na životnu sredinu je u Srbiji pre pravilo nego izuzetak. Imajući u vidu ta iskustva, ne možemo očekivati da Vlada Srbije ili nadležni organi obezbede zaštitu standarda životne sredine i ljudskih prava za bilo koji budući projekat sa potencijalno visokim ekološkim rizicima.
Kako nedostatak javne debate u polarizovanom društvu u Srbiji utiče na projekat rudnika litijuma? Šta bi trebalo da budu prioriteti srpske državne uprave i međunarodnih partnera kada je reč o ovako velikoj i ekološki rizičnoj investiciji?
Verodostojni izveštaji koje su izradile Evropska komisija, Stejt department SAD i nezavisni istraživački centri svedoče o ozbiljnim problemima u vezi sa nezavisnošću pravosuđa, ograničenjima slobode izražavanja i štampe i ozbiljnom korupcijom u Vladi. Odgovorne institucije nisu u stanju da garantuju primenu standarda vladavine prava u oblasti zaštite životne sredine. Štaviše, ključni politički akteri su primarno odgovorni za polarizaciju i zastrašivanje svojih protivnika. U sadašnjim okolnostima, srpske vlasti ne mogu da garantuju nepristrasnost i javni dijalog zasnovan na dokazima o pitanjima tako važnim kao što je eksploatacija litijuma.
Činjenica da je Narodna skupština objavila da je narodna inicijativa o zabrani rudarenja litijuma sa 38.000 potpisa, jednostavno izgubljena, uprkos jasnoj zakonskoj obavezi parlamenta da odgovori na narodnu inicijativu predstavlja kršenje fundamentalnih demokratskih standarda. Političke protivnike, kao i aktiviste koji se protive projektu, sam predsednik proglašava državnim neprijateljima, izdajnicima i stranim plaćenicima. U takvim okolnostima otvorena i produktivna debata nije moguća.
Davanje prioriteta projektu iskopavanja litijuma i ignorisanje stanja demokratije, odsustva vladavine prava i slabosti u postupku upravljanja životnom sredinom može dodatno doprineti stagnaciji procesa pridruživanja EU, zaustavljanju ionako spore energetske tranzicije i dekarbonizacije i dovesti do daljeg gubitka poverenja građana u pozitivni uticaj procesa pridruživanja EU.
Neophodno je uspostaviti javnu upravu zasnovanu na zaslugama i odgovornosti, nezavisno sudstvo, transparentne i kvalitetne procedure procene uticaja na životnu sredinu, efikasne inspekcije, slobodu medija i izražavanja. Ovi preduslovi u Srbiji ne postoje, i aktuelna Vlada nije u stanju da obezbedi te uslove. Institucije EU i bilateralni partneri treba da podrže primenu vladavine prava i ekoloških standarda u Srbiji, u skladu sa osnovnim principima pre nego što se pokrene bilo kakva diskusija o budućnosti iskopavanja litijuma u Srbiji.