Kajsa Ekis Ekman: Kako prepoznati nasilnika?

Za vas koji me ne znate i niste bili ovde prethodnih puta, zovem se Kajsa Ekis Ekman, ja sam Šveđanka iz Štokholma, spisateljica, napisala sam tri knjige. Prva knjiga je o prostituciji i surogat-materinstvu, dvema temama o kojima sam ranije ovde govorila. Ako ste zainteresovane i ima pitanja o surogatu, pošto sam pre predavanja čula da je u nacrtu zakon kojim će se surogat leagalizovati i ovde, tako da ako ima zainteresovanih za razgovor ili za saradnju, molim vas priđite mi posle predavanja. Moja druga knjiga se bavi evrokrizom, posebno u Grčkoj, o tome šta se desilo Grčkoj kada je ušla Trojka, a moja treća knjiga je zbirka različitih tekstova, u stilu antologije. Trenutno pišem knjigu o rodnom identitetu, šta je to, o zakonima o samoidentifikaciji roda, i šta to znači za ženski pokret, pa ako vas i to interesuje, možete mi prići posle predavanja da porazgovaramo i o tome.

Zavolela sam ovaj festival od samog početka, od kako sam došla prvi put, a sad mi je treći. Dopada mi se atmosfera i činjenica da one (BeFemice, organizatorke, prim.prev.) pokreću različite teme, ne plaše se da suoče različite perspektive, jer, kao što znate, postoje mnogi sukobi u feminizmu, a one se još uvek ne plaše da iznesu različite perspektive o raznim pitanjima i da ih prodiskutuju. Danas sam ovde da bih govorila o zlostavljanju, nasilju nad ženama i mitovima koji prate nasilje, o različitim tipovima zlostavljača u demokratskim i diktatorskim okruženjima i o tome kako se zlostavljači prilagođavaju savremenim diskursima.

Danas je zlostavljanje, a posebno ubijanje žena, tema koja pokreće pokrete kao što je #MeToo, posebno u Španiji i Francuskoj. U Španiji, pokret je postao veoma uspešan, počev sa feminističkom grupom Feminicidio Punto Net (Feminicidio.net) koja vodi sajt na kome se objavljuju sva ubistva žena, uključujući i dokumentaciju o događajima koji su prethodili ubistvu. To je dovelo do toga da se u Španiji promeni celokupan mentalitet u vezi sa ubistvima žena. Pri vladi postoji posebna procedura za dokumentovanje ubistava žena, i svaki put kad ženu ubije partner organizuje se minut ćutanja, čak i u državnim institucijama, a ista stvar se dešava i u Francuskoj.

E sad, problem sa evidentiranjem i fokusom na ubistvima žena je, kao što znamo Kvaka 22, jer kad je žena već ubijena, ništa se više ne može uraditi u njenom slučaju, a ako žena još uvek nije ubijena, onda naravno, zločin se još nije desio, pa ne možeš u protest protiv ubistva koje se još nije desilo, jer onda ljudi prigovaraju: „Oh, pa nije tako ozbiljno, naravno da neće doći do ubistva u ovom slučaju”, zar ne? Tako da je to Kvaka 22 i ništa se ne može učiniti tim povodom.

Po mom mišljenju, fokus treba da počne onda kad muškarac nazove ženu kurvom, jer znate da zlostavljači koriste ovakav jezik kad razgovaraju sa ženama koje će kasnije zlostavljati. Reč „kurva” se gotovo uvek pojavljuje u načinu na koji joj se obraća. Zato se treba ozbiljno fokusirati na to kad muškarac nazove ženu kurvom, kada započne verbalno vređanje, jer u tom trenutku je stvarno moguće napraviti neku razliku.

Postoji knjiga koju bih svakom preporučila. Napisao je američki psiholog Landi Bankroft (Lundy Bancroft), koji je 15 godina radio sa preko 10.000 muškaraca koji zlostavljaju žene... Ako je potražite na Amazonu, zove se „Zašto on to radi? Unutar umova muškaraca koji su besni i kontrolišu” (Why Does He Do That? Inside the Minds of Angry and Controlling Men). Ako potražite knjigu na Amazonu, veoma je zanimljivo da ćete naći stotine komentara i prikaza knjige, i gotovi svi su od žena koje kažu: „Zahvaljujući knjizi, ostavila sam muža”. A zatim ćete naći komentare 5 besnih muškaraca koji kažu „Zbog tvoje proklete knjige ostavila me žena i podstakao si sve ove žene da ostave svoje muževe bez ikakvog razloga, mrzim te” i tako dalje. Kad pročitate ove komentare znate da knjiga ima neku vrednost.

Knjiga kaže da ključ razumevanja zlostavljanja nije kako se muškarac oseća, već kako razmišlja. To je zaključak do koga je autor došao posle višegodišnjeg rada sa muškarcima zlostavljačima. Prvo je verovao u različite izgovore, a zatim je počeo da sluša šta se zapravo dešava. A to je... ključna tačka se desila kada je hteo da režira edukativnu presdstavu o muškarcu koji zlostavlja ženu, i zarad autentičnosti pitao je zlostavljače iz grupe sa kojom je radio da mu pomognu u režiranju tako što će mu reći tekst koji muškarac govori u takvoj situaciji. OK, znači žena je kod kuće, muškarac dolazi kući, šta on kaže? Tada je shvatio da su mnogi zlostavljači svesni svojih postupaka. Kada pronalaze izgovore, mogu da kažu: „Oh, ali ja nisam znao šta radim, bio sam tako besan,” i tako dalje, ali kada su davali predloge pri režiranju u vezi sa tim kako muškarac treba da reaguje, kako treba da se ponaša tipičan zlostavljač, govorili su: „Ne, ne, ne, ne... ne smeš da čekaš da ona progovori, moraš prvi da napadneš. Moraš prvi da se konfrontiraš sa njom i da učiniš da se oseća krivom, pre nego što te optuži za varanje, ili nešto drugo.” To ga je navelo da pomisli da su zlostavljači mnogo svesniji nego što se misli, i da pred sudom izmišljaju izgovore: „Oh, nisam znao šta radim, bio sam pijan, bio sam besan, nisam to mislio, one me provocirala” i tako dalje, oni znaju da su ovo samo izgovori i znaju šta se stvarno dešava.

To ga je navelo da napiše knjigu o strategijama muškaraca koji zlostavljaju i različitim strategijama koje koriste zlostavljači u savremenom društvu. Jer istina je i da se zlostavljači menjaju u skladu sa zakonima o zlostavljanju. Pošto društvo postaje sve svesnije nasilja nad ženama, zlostavljači menjaju, svoje taktike. Sve više koriste taktike koje su van domašaja krivičnog prava. Zato zlostavljači sada koriste taktike kojima umesto da kažu „Ubiću te”, kažu „Nadam se da ćeš umreti”, što, naravno, nije isto u očima zakona.

Mnogi mitovi okružuju nasilje, verovatno ih znate, na primer, da slabe žene postaju žrtvama nasilja, da su imale teško detinjstvo, da ih privlače ovakvi muškarci jer one kao traže loše momke... ovo je tipična stvar koju bi izgovorio muškarac koji se smatra dobrim likom. Rekao bi: „ O, ove žene padaju na ovakve muškarce jer znaju kakvi su”. Istina je da se zlostavljanje može desiti svakom. To je lutrija. Može se desiti ljudima koji misle da ne bi trebalo njima da se desi.

Još jedan mit je da ovi muškarci imaju problem sa besom, da ne mogu da kontrolišu svoj bes. Istina je da ovi muškarci nemaju problem sa svojim besom, već sa tvojim besom. Zar ne? Još jedan od tipičnih mitova je da žena treba samo da ode, a naravno, odlazak ne zaustavlja zlostavljanje. Obično nasilje eskalira posle odlaska, i znamo da pošto žena ode, nasilje postane još ozbiljnije, i mnoge žene su ubijene onda kad napuste zlostavljanje. Tako da reći ženi da treba samo da odu, je nerazumevanje da je ovo možda najopasniji momenat, posebno ako imate decu sa zlostavljačem.

Pa šta je zlostavljanje? Prema ovoj knjizi, može se definisati da je zlostavljač svaki muškarac koji ne poštuje, kontroliše, vređa i obezvređuje svoju partnerku. Naravno, ovo se može primeniti i na žene, može se desiti i u istopolnim vezama. Razlika je u tome što obično ne postane tako ozbiljno, ne dođe do fizičkog (nasilja prim.prev.) u odnosima u kojima žene, na primer, vređaju, muškarce, ili kad dve žene žive zajedno i jedna od njih je zlostavljačica, to obično nema tragične posledice, i takođe nemate čitav spektar nasilja.

Neretko je problem i to što kad pretražujete Internet za pojam „zlostavljanje”, doći ćete do vrlo tragičnih primera, najekstremnijih primera, zbog kojih ljudi često pomisle: „Oh, ovo nije moj slučaj”, ili, „Ovo nije on” ili „Da, stvarno mi je žao ovih žena, ali ovo se ne dešava meni.” Poenta je prepoznati nasilje kad započne, kad je još na nivou uvreda, kada započinje manipulacijama, ili verbalnim zlostavljanjem, na primer.

Mnogi nasilnici ne izgledaju kao da su zlostavljači. Najgori zlostavljači ostatku sveta obično izledaju kao super tipovi. Najgori nasilnici su oni za koje kad čujete da neko kaže: „Ovo je zlostavljač”, vi biste obično rekli: „Ne, ne, ne, ne on, on je dobar momak.” Nasilna veza obično počinje na divan način. Nasilnik će se predstaviti kao tip iz snova. Biće sve ono što žena želi. Zar ne? To može biti novac, u početku može biti ekstremno velikodušan, obasipa je poklonima, putovanjima, obećanjima, obećava večnu zajedničku budućnost, kao: „Ti si moja devojka iz snova”, „Nikad nisam sreo nekog kao što si ti, mi smo stvoreni jedno za drugo, treba zauvek da ostanemo zajedno” itd.

Međutim, ta velikodušnost se prilagođava onome što ta, konkretna žena želi i sanja. Tako, ako ste, na primer, feministkinja, ovaj muškarac će se predstaviti kao da je najbolji feminista na svetu. Neće donositi ruže, naravno, jer zna da ruže smatrate stereotipom, nečim iz filmova, pa će njegove ruže biti feminizam. Njegove ruže su reči kojima kaže: „Mrzim sve ove muškarce što su takvi. Ja nisam kao oni.” Ovde je poenta da ne slušate reči, već podtekst, šta se zapravo dešava. A ono što se dešava je previše dobro da bi bilo istinito. A ako zvuči previše dobro da bi bilo istinito, obično i jeste tako.

Mnogi nasilnici, posebno narcisi, su imitatori. Oni će otkriti šta konkretna žena voli, koja su joj interesovanja, šta su njeni tipični hobiji, njen muzički ukus, i odmah će se prilagoditi i počeće da govore iste stvari. Ako ona na početku kaže: „Volim ovu pesmu”, on će odgovoriti: „I ja volim tu pesmu, zar to nije divno?”, sve kako bi ona imala osećaj da je upoznala svoju srodnu dušu. Je l' tako? Na početku će joj postavljati mnogo intimnih pitanja, kako bi ona imala osećaj da može da se otvori, da ima poverenja, imaće osećaj da je srela nekog ko je stvarno razume, i u tom otvaranju razotkriće informacije koje su ključne za njega. Kada žena otvoreno podeli, na primer, svoje strahove, prošle traume, kroz šta je sve prošla, iskustvo sa bivšim momcima, on će onda znati kako da je obrlati. Tako, ako ona, na primer, kaže: „Moj bivši momak je bio ovakav i nije mi se to sviđalo”, on će reći: „Ja uopšte nisam takav, mrzim takve muškarce, ja sam ovakav” i sve tako. Takođe, ovo će mu obezbediti informacije o njenim slabostima, što će kasnije, kad postane nasilan, iskoristiti.

E sad, mnogi će pitati „Šta, zar on već planira da postane nasilan?” Ne, on ne planira na svesnom nivou, naravno da se i on nada nekoj vezi iz snova. Ali, opet, nije ključno šta on oseća, već šta on misli. Zato što ovi muškarci smatraju da polažu pravo, i imaju osećaj kakve žene treba da budu u vezama. A to znači da kad veza ne ispuni njihove standarde onoga kako žena treba da se ponaša, kakva treba da je sa njim – a to ne moraju biti tipične stvari, tipa da mora da ga čeka sa spremljenom večerom svaki dan. Može biti da on smatra da ona treba da se slaže sa njim u vezi sa politikom, a jednom kad se ona ne složi – oh, ona je posrnula i onda počinje zlostavljanje.

U ovoj početnoj fazi, rani znaci upozorenja mogu biti i preterani izlivi neželjene pažnje. Na primer, muškarac može reći: „Doći ću na aerodrom da te pokupim„, a ona odgovara: „Ne, to nije neophodno.” „Ma hajde, ipak dolazim.”

To kod žene stvara osećaj duga, da mu je nešto dužna zato što je toliko fin. On se često trudi da bude posebno dobar sa njenim prijateljima i porodicom, kako bi ih osvojio, da bi svi oni mislili: „Oh, bože, ovo je super tip, divan momak! Tako si srećna što ga imaš. Stvarno bi trebalo da navališ na njega, ako želi da te oženi, fantastično! Samo napred.” Je l' tako?

Rani znaci upozorenja mogu biti preterani izlivi velikodušnosti koji čine da se žena oseća neprijatno... U jednom od dokumentovanih primera nasilnika koji je kasnije i ubio svoju ženu počelo je tako što bi on rekao: „Oh, napadao je sneg, doći ću da počistim sneg sa tvojih vrata,” ona bi odgovorila: „Ne moraš to da radiš.” „Ma svakako ću počistiti,” i tako dalje.

Ovo je često znak upozorenja, kada vam daje stvari koje zapravo niste tražile, i kreira osećaj da mu nešto dugujete. Plus, tipična stvar, govoriće sa nepoštovanjem o svojim bivšim partnerkama. E sad, naravno, svako može biti loše sreće. Naravno da postoje muškarci koji su imali partnerke koje su se loše ponašale prema njima, i tako dalje, ali išla bih tako daleko da kažem, ako upoznate muškarca koji s nepoštovanjem priča o bivšoj devojci, obavezno proverite sa njom. Čak i da je mrzite, i mislite da je najgora osoba na svetu, uvek proverite sa njom, koja je njena verzija. Možda će vas iznenaditi da je njena verzija sasvim različita od njegove. Zar ne? Obično će muškarac koji je iskusio zlostavljanje u bivšim vezama imati razumevanje za zlostavljane žene. Sa druge strane, muškarac koji je sam nasilnik, ćesto će govoriti da zlostavljane žene preteruju, mrze muškarce i tako dalje, tako da je to ključna razlika.

On može biti i lukav. Ako je tip koji je u prošlosti imao veze sa nekoliko žena , i sve ih loše tretirao, naravno da neće svojoj novoj partnerki reći da su sve žene u njegovom životu bile loše, jer ona može da kaže: „Pa, to je malo previše slučajnosti,” zar ne? Tako da ih može podeliti na nekoliko tipova partnerki. Može reći: „Ova devojka je bila mnogo loša, ali ona druga je bila super, fantastična, ali jednostavno mi je dosadila, znaš? Ali mi se nikad nismo svađali, nijednom tokom deset godina, imali smo divnu vezu,” tako da pomislite da je ovaj tip sposoban da ima dobru vezu. Ponavljam, proverite. Ako proverite sa osobom koja je kao bila ludača, ali i sa onom koja je kao imala divnu vezu sa njim, može vas sačekati iznenađenje.

Još jedan tipičan znak nasilne veze je da se stvari odvijaju veoma brzo. Zašto? Obično se ovakav muškarac umori od održavanja dobre fasade sa početka veze. Tako da, ako upoznate divnog momka koji se čini neverovatnim, i on odmah želi da vas oženi, želi decu, da se uselite uzajedno, da stvarate život iz snova, i naravno vaši prijatelji govore: „Ovo je super, imaš ovu divnu priliku”, je l' tako? „Ako ga ne uhvatiš odmah, možda će nestati i naći nekog drugog.” Ovo su znaci upozorenja. Ako je on super, a želi da ubrza stvari, i ako na bilo kakvu sumnju sa vaše strane tipa: „Da li bi trebalo da ovako srljamo?”, „Nisam spremna da se uselim kod tebe,” ili „Nisam spremna da imam decu u ovom trenutku” on ipak insistira „Hajde, hajde, uradimo to”, to je takođe znak upozorenja. Ili ako pokušava da vaše sumnje prikaže kao dokaz da ga ne volite dovoljno. Često zlostavljanje počinje kad ste mu već nešto dužne. Na primer, ako je već postigao da se osećate kao da je on super osoba, a da ga vi ne volite dovoljno, i ako kažete: „Ne, hajde da sačekamo”, on će reći: „Eto, ovo pokazuje da ti nije stalo do mene” i vi ćete onda osećati: „Oh. Dobro. Nije mi stalo do tebe? Evo ubrzaćemo stvari da ti pokažem da te volim,” zato što ga stvarno volite i ne želite da on pomisli da nećete zajednički život, jednostavno nećete ga u ovom trenutku, i onda ipak pomislite: „Ako je ovo što on želi sada, u redu, ubrzaćemo stvari.”

Obično zlostavljanje počinje posle obavezivanja. Zastrašujuće je kako neki muškarci promene svoj lik, čak i dan posle venčanja. Zar ne? To se obično dešava pošto se uspostavi veza koja se ne može lako prekinuti, na primer, venčate se, dobijete decu, uselite se zajedno, kupite zajednički auto, imate neku finansijsku ili emotivnu obavezu koje se ne možete lako rešiti. Tada se on oseća sigurno i obično tada počinje nasilje.

Ciklusi nasilja obično počinju na sledeći način. U početku, sve je super. Divno je, postaje bolje, postaje bolje, i onda se desi incident i vi se zapitate: „Šta se upravo desilo?!” Odjednom muškarac ima iznenadni napad besa bez posebnog razloga. Poludeo je jer si pogledala nekog tipa dok si naručivale pivo, i onda te napadne: „Šta si imala sa ovim likom?!” Ili zato što si srela bivšeg i sela na kafu sa njim, reći će: „Srela si bivšeg i otišla na kafu?! Nemaš pojma kako se zbog toga osećam!” A ti pomisliš: „Vau! Kako se ovaj inače divan lik sad ovako ponaša? Šta se dešava?!” A zatim, znate, posle on kaže da mu je žao, a ti se objašnjavaš: „Nisam gledala u tog tipa u baru! Samo sam srela bivšeg, mi nemamo ništa zajedničko, ne sviđamo se jedno drugom više, on je samo prijatelj, ali u redu, ako želiš, mogu da prestanem da se viđam sa njim.” Stvari se vraćaju u normalu, sve je opet super, možda odete na putovanje, možda bude sveća, možda bude odlične političke rasprave, možda započnete zajednički projekat, i tako dalje.

A onda se desi sledeći put.

U tom trenutku ste u vezi u kojoj postoji određeni nivo posvećenosti. Recimo, uselili ste se zajedno. Možda si se rešila svog stana i uselila u njegov, ili se on rešio svog i uselio kod tebe. Sad već stvari počinju da bivaju loše, i u jednom trenutku veza nestaje kao odnešena rukom (pucketanjem prstiju). Čak ni dobri periodi nisu više onakvi kakvi su bili na početku. Je l' tako? Dobri periodi će postati gori od loših perioda sa početka veze. Posle toga, samo će eskalirati, sve više i više, i pomislićeš: „Šta se desilo sa onim divnim tipom koga sam upoznala na početku?! Tipom koji je govorio da sam neverovatna, koji je razmišljao kao i ja, koji je govorio da sam savršena i obećavao mi sve one stvari, koji je uvek bio dobro raspoložen i svašta radio za mene?” Posle svega, tip se nekako magično promenio. Ali ovo je važna stvar, sve vreme će postojati igra toplo-hladno. Ja bih rekla, ako postoji išta što karakteriše nasilnu vezu, znate... nasilje može biti i ne mora biti, ali ono što ih sve karakteriše je toplo-hladno taktika torture koja je zajednička svim nasilnicima. Jednog dana će biti divan prema tebi, a sledećeg odvratan, a zatim opet divan i sve tako. To je ono što kreira takozvanu traumatičnu vezu, jer u tom trenutku, ne samo da je on uhvaćen u taj ciklus, već i ti zajedno sa njim. Zato što ti, u trenutku kad se osećaš najgore, ležiš na podu i on vrišti na tebe da si kurva i da si pička, da si najgora osoba na svetu, da te niko nikad više neće voleti, samo čekaš da sve to prođe i da opet ustaneš. Zar ne? I  tako ide sve dublje i dublje, ali ti nikad više nećeš imati mira. Zato mnoge žene… ovo je zajedničko za žene koje su zlostavljane u vezama, za one koje su žrtve seksualnog nasilja, žrtve prostitucije, žene koje su žrtve bilo koje vrste nasilja, a to je da u nekom trenutku, skoro da požele da se nasilje desi kako bi mogle da se vrate u trenutak kada će on reći: „Žao mi je”, i kada će se opet smiriti.

Mnoge žrtve prostitucije kažu: „Samo čekaš da se silovanje desi, jer posle silovanja znaš da više nema silovanja. Posle silovanja je mir.” Tako da čekaš da se to završi, ali da bi se završilo mora da počne, tako da skoro da očekuješ da počne. Obično će se nasilje gomilati i gomilati tokom nedelja, dok se ne desi napad besa, posle čega ćeš opet ustati, a onda ćeš opet pasti, i tako se to nastavlja. Ovo se može ponavljati godinama i godinama i godinama, ali nikad se nećeš vratiti na staro, na ono kako je bilo na početku. Početak je obično vreme kada si najotvorenija u vezi sa svojom vezom, svi znaju da imaš novog dečka, svugde te viđaju sa njim, predstavljaš ga svima, on se pokazuje u najboljem svetlu, svi misle: „Kakav divan momak!”

Posle ove tačke, ti si u izolaciji. Ne viđaš svoje prijatelje tako često, možda ti čak nije dozvoljeno da se mnogo viđaš sa svojom porodicom jer on kaže da tvoja porodica nisu dobri ljudi, možda mnogo viđaš njegovu porodicu, ali zapravo svoje prijatelje ne viđaš tako često. Zato što se i sama ne osećaš baš najbolje, jer u ovom trenutku već postaješ i pomalo depresivna, više ne misliš da je život zabavan, tako da i ne želiš da vidiš svoje prijatelje. Ali za ostatak sveta, ti si tamo gore, to je ono što svet misli. Ako bi neko pitao: „U redu, kako je on ili ona?” „Oh, oni su super, oni su divan par, savršen par!”

Obično su nasilne veze tipične veze iz okruženja za koje svi misle da su savršeni parovi, jer su ih videli dok su na vrhuncu veze, u fazi koju nazivamo grooming^[1] ili bomba ljubavi. Kada te bombarduje ljubavlju, može raditi stvari koje će osvojiti i najskeptičniju osobu, i zato što su ovakvi ljudi, posebno ako su narcistični nasilnici, veoma dobri psiholozi, oni će odmah shvatiti ljude u svom okruženju i znaće: „Aha, ko je najveća opasnost ovde?” Tako da ako imate prijateljicu koja je ekpertkinja za nasilje nad ženama, ovaj tip će pomisliti: „Oho! Ova osoba će biti problem.” Tako da će upravo tu osobu pokušati da pridobije, govoreći kako je angažovan u borbi protiv nasilja nad ženama, kako je nasilje grozno, kako muškarci mogu da rade takve stvari, ili će pokušati da te izoluje od te osobe. Na neki način, uspeće da ta osoba ne bude više pretnja po njega. Je l' tako? Naravno, pošto je on pridobio sve, žena se davi u osećaju srama. Znate, postiđena je zato što se šepurila svojim dečkom dok su svi govorili: „Vau, tako ste srećni,” zar ne? A sad je ovde, i kako da objasni da je taj isti tip sada baca na pod, šutira, vrišti na nju... kako da objasni da je sve to uradila ista osoba za koju je ona sama govorila da je super. Često ovi ljudi, a posebno nasilnici narcisi, silno insistiraju na prikazivanju svoje veze spoljnom svetu, tako da će na primer, vršiti pritisak na ovaj ili onaj način, da žena objavljuje njihove slike na društvenim mrežama, da nekako učini vezu javnom, što je takođe stvara jednu vrstu obaveze, jer kad ona sve objavi svom društvenom krugu, naravno da joj je teže da ode. u ovoj tački, kad postoji ta obaveza, može se pretpostaviti da će se stvari survati nadole.

Ovakvi muškarci često mogu biti suptilni, mogu na veoma manipulativ način oblikovati narativ ona-nasuprot-njemu. Može iskoristiti neke stvari koje je žena rekla na početku, na primer možda je razotkrila: „Oh. Bila sam u vezi koja nije bila dobra jer je mi je taj dečko radio to i to”, a on može da preuveliča tu činjenicu: „Zato što si ti imala problema u svim svojim vezama a ja nisam, očigledno je da si ti osoba koja voli da se mnogo svađa.” A onda će se vraćati, i vraćati i vraćati na tu činjenicu. Ili ako je žena na primer rekla dečku da je pre nekog vremena silovana, on može da iskoristi tu činjenicu i da je izvitoperi kako bi kreirao sledeći narativ: „Ona je problematična osoba, a ja sam dobar.” Je l' tako? On će joj to ponavljati i ponavljati dok ona zapravo ne poveruje da je to istina. Ili na primer, na početku on može da kaže: „Obožavam tvoju hranu, super kuvaš,” ili „Ti si savršena supruga, tako je sve čisto” a zatim, u ovoj fazi, počeće da govori: „Ti si grozna domaćica, ništa ne radiš po kući, kuvanje ti je odvratno, ne želim da jedem tvoju hranu” i tako dalje. Onda će iznova i iznova ponavljati ove stvari dok to ne postane narativ - kako je ona nekako sva problematična, slomljena osoba, dok je on savršen.

I šta je sve ovo u suštini? Ovo je priprema za zločin jer on zna da je na neki način nasilan. On to zna. Ono što će uraditi je da pripremi situaciju kako bi mogao nju da okrivi za zlostavljanje, je l' tako? To znači da će, kad god ima napade besa, moći da kaže: „Pa, znaš da sam ranije bio savršen, tako da je sve ovo zbog tebe! Ti si to od mene napravila. Bio sam savršen ranije, ali zbog tebe sam ovakav, ti me provociraš, praviš od mene đavola a ja to nisam!” Je l' tako? i zato mu je važno da je prikaže kao besnu ludaču, a sebe kao savršenu osobu, jer će tako ona biti okrivljena za zlostavljanje i preispitivaće se: „Šta sam to uradila?! Uništila sam tako divnog momka! Upoznala sam divnog momka, i sad zbog mene... uništavam ga, vidi šta je postao.” Je li tako?

Još jedna stvar koja je zajednička za nasilne veze je cirkularna argumentacija koja nikud ne vodi, ali zbog koje žena razbija svoju glavu od frustracije jer oseća da se stvari ne pomeraju. Može je noću probuditi da bi joj izneo problem koji ima sa njom, on želi da ona misli o tome. „Zašto si to uradila? Zašto si mi ovo rekla? Zašto si pričala sa onim likom? Zašto nisi ovo počistila? Zašto se ovako ponašaš?” što vodi beskonačnim razgovorima koji se ne zvaršavaju i koji imaju za cilja da je umore i slude.

Svi nasilnici imaju zajedničko to što smatraju da imaju određeno pravo i privilegiju, i to je u korenu njihovog razmišljanja. To je ono što nasilnici u vezama, kupci prostitucije, gledaoci pornografije i sve ostale vrste nasilnih muškaraca imaju zajedničko, a to je da smatraju da polažu pravo, da imaju pravo... i da ih tlači svako ko preispituje njihovu privilegiju. Je li tako?

E sad, pošto vidljivost zlostavljanja raste, sada u većini zemalja postoje zakoni protiv zlostavljanja, i svakog dana sve više govorimo o nasilju nad ženama... to postaje do te mere opšta tema da ljudi misle: „Oh, već smo razrešili ovaj problem jer svi o tome pričaju, već je dosadno i ne moramo više da pričamo o tome.” Zar ne? Nasilnici su promenili taktiku, i to je stvar sa kojom se zakoni još nisu uhvatili u koštac. Mnogi od nasilnika sada primenjuju suptilne taktike. Ako biste pročitali knjigu španske utorke Pole Zubar (Paula Zubair) koja se zove „Nemi krici” (Gritos Silenciosos) – ona opisuje nasilnika iz Frankove ere, odnosno diktature... to je vrsta zlostavljača starog kova – koji inače i dalje postoji – koji je tipična vrsta zlostavljača u diktaturi. On j uzor za mušku moć u toj zemlji u to vreme. Kada je Španija imala diktatora, koji je jedini odlučivao o svemu, nasilnici kod kuće su oponašali tu taktiku i sami se tako ponašali. Tako da je njen zlostavljač govorio: „Ja sam bog u ovoj kući, ja odlučujem. Ti moraš da budeš žena po deset zapovesti, što znači da moraš da radiš sve što ja kažem, i ako uradiš bilo šta što nije po mojoj volji, zaslužuješ batine jer to je način da te naučim kako da se ponašaš.”

Takvi nasilnici ne bi danas lako prolazili, zato što danas živimo u post-modernoj eri gde, posle revolucija – seksualne revolucije, društvene, feminističke, klasne revolucije i tako dalje – retorika se promenila. Nasilnici će obično prilagoditi svoj identitet žrtvama. Je li tako? Što bi potpuno posramilo nasilnike starog kova. Patrijarhalni nasilnici starog kova bi rekli: „Nisam ja žrtva, ja sam muško, ja odlučujem u svojoj kući.” Naravno, on bi smatrao slabošću ako bi bilo ko pomislio da on može biti žrtva neke žene. Naravno da ne može, jer on je muško i on odlučuje, zar ne?

Nova vrsta zlostavljača je suprotnost tome. On će reći: „A! Ne! Ona u stvari zlostavlja mene. Ja sam divan tip, ja sam žrtva ženskog zlostavljanja.” Koristiće reč „opresija”, koristiće i reč „stigmatizacija” i slične reči, kako bi se predstavio kao onaj koga treba sažaljevati, je li tako? Ovo je retorika ne samo nasilnika pojedinaca, već i muškaraca na internet forumima, pokreta za muška prava i sl. Oni više ne govore: „Mi smo muškarci i mi imamo pravo na ovo”, oni kažu: „Mi smo potlačeni, žene preuzimaju kontrolu, jadni mi, tuku nas žene, mi smo bespomoćni” i često se mogu naći u grupama za zlostavljane žene na Internetu. Obično će biti na usluzi u tim grupama kako bi zadobili simpatije zlostavljanih žena i govoriće: „Oh, znam kako se osećaš, i mene je zlostavljala bivša žena, i znaš, ljudi misle da muškarci ne prolaze kroz ovakve situacije, ali ona je stvarno bila grozna, nećeš verovati šta sve neke žene mogu da urade, neke žene su iste kao muškarci i zlostavljaju kao muškaarci.” Znate? I, naravno, žene će osetiti sažaljenje, pomisliće: „Oh, vidi! Evo nekog ko me razume, ko je prošao kroz istu stvar kao ja!” Šta je to? Opet smo ovde gore, opet smo u fazi pripreme (grooming-a). Ovo je način da se žena pripremi da se opet oseća kao da je upoznala svoju srodnu dušu. Kao što Landi Bankroft kaže u svojoj knizi, mnogi muškarci, ne svi, ali većina muškaraca koja se predstavlja kao da su ih zlostavljale žene su zapravo nasilnici.

Koje su različite vrste zlostavljača? Okej, šta sad radim? Čekajte, da vidim, neki vodeni radovi... Nadam se da je ovo permanentna olovka... U redu, savršeno. Ne znam da li ćete videti odatle pošto ću sada pisati. Možete li da vidite vi otpozadi?

U redu, prvo ću proći neke vrste zlostavljača starog kova, diktatorski tip nasilnika. Prvi koga imamo je Muškarac koji zahteva. Muškarac koji zahteva je vrsta zlostavljača koji želi služavku. On želi da je sve kod kuće urađeno za njega, on očekuje večeru na stolu kad se vrati kući, a ako nije spremna, razbesneće se, zar ne? Očekuje da je kuća sređena, nema veze ako je žena sama kod kuće sa troje male dece, on će uvek očekivati da je on podmiren. Ako bi žena u nekom trenutku tražila od njega da pospremi svoj nered, on bi rekao „Štaaaa?! Nisam ja tvoj sluga! Šta ti misliš ko sam ja?” Je li tako? On zapravo veruje da je žena tu da podmiruje sve za njega. Zar ne?

Zatim imamo Narednika za drilovanje. Dok je Muškarac koji zahteva više fokusiran da ima majku/služavku koja će raditi sve za njega, Narednik za drilovanje je druga vrsta. Ovo je tip koji će kontrolisati svaki pokret žene i ekstremno je ljubomoran. Ovo je tip koji će reći: „Okej, treba ti 15 minuta do prodavnice, 15 minuta za kupovinu, i 15 minuta nazad. Nije te bilo 55 minuta, šta si radila to vreme? Jesi se jebala sa nekim? Ne pravi me budalom, znam da si se jebala sa nekim. Sledeći put, da mi daš račun da vidim kad si platila na kasi da vidim koliko ti je vremena potrebno do kuće, i ako nisi kod kuće za 15 minuta od plaćanja, znaću da si se jebala sa nekim.” Je li tako? Ovo je muškarac koji zahteva ekstremnu kontrolu nad ženom, želi da zna sve gde se ona kreće, tražiće pristup njenoj elektronskoj pošti, proveravaće šta radi na društvenim mrežama, i terorisaće je za sve što mu se ne dopadne. On je u suštini diktator, tiranin, sa ovim muškarcem ona nema nikakvu slobodu. Dok Muškarac koji zahteva može da prihvati da žena ima čak i muške prijatelje, Narednik ne prihvata ništa što je van njegove kontrole. Ovo je vrsta muškarca koja na kraju može ubiti svoju ženu.

Zatim još jedan diktatorski tip - Rambo. Ovo je muškaraca koga zapravo većina ljudi prepoznaje kao nasilnika, jer on ne ograničava nasilje samo na svoju ženu, on je nasilan i prema drugim ljudima. On može biti kriminalac, koristiti droge, može pokazivati razno antisocijalno ponašanje. Često privlači žene koje su već bile zlostavljane. Ako si već bila zlostvaljana, možda tražiš nekog da te zaštiti od bivšeg. Onda nailazi ovaj tip, i veoma je šarmantan na neki način, možda kaže: „Gledaj, ja sam ovde da brinem o tebi bejbe, ne moraš da brineš o njemu, jer ako pokuša bilo šta, suočiće se sa mnom.” Zar ne? Ovaj lik može izgledati privlačno i zaštitnički, ali njegov odnos prema ženama je: „Ti pripadaš meni”, je li tako? Ona je pod njegovom miškom, i ne moža da uradi ništa što se njemu ne bi dopalo. Ovo je vrsta muškarca koja je sklona ekstremnom nasilju ako žena odluči da ode. Ne znam da li se iko od vas seća teroriste iz Vašington Disija, to je tip koji je ubio 13 ljudi zato što je bivša pokušala da ga ostavi. Znači zato što je bivša pokušala da ga ostavi, on je uspeo da nagovori prijatelja da mu se pridruži u pucnjavi, i ubio je 13 nevinih ljudi u Vašingtonu. Cilj tog plana je bio da sledeća osoba koju ubije bude njegova bivša, tako da sve izgleda kao slučajno delo poludelog pucača, a pošto bi je ubio, dobio bi strateljstvo nad decom. Je li tako? Tako da je ova vrsta generalno veoma nasilna. Bio je takav lik i u Švedskoj, bio je u vezi sa poznatom pevačicom, i kada ga je ostavila, bacio je bombu na crkvu u kojoj je radila njena mama. U redu? Ovi muškarci su u stanju da unište pola države samo zato što ih je žena ostavila. U redu? Naravno, terorista iz Vašingtona je mislio: „Ako ubijem samo svoju bivšu, znaće da sam ja. Ali ako ubijem sve ove druge ljude, neće znati da je to zbog nje, da je ona moja prava meta.” Žena je preživela jer je on uhvaćen pre nego što je ubio. Ona se zove Mildred Muhamad (Mildred Muhammad), i napisala je knjigu o tome, i u knjizi je pisala da niko ne razume da je pozadina mnogih masovnih ubistava i serijskih ubica u stvari porodično nasilje, to je koren. Često, ovi tipovi žele da se osvete svojim bivšim ženama ili devojkama. 

Zatim imamo Teroristu. Ovo je muškarac koji će progoniti svoju bivšu, pratiće je, dreždati ispred njene kuće, koristiti decu kao oružje... Terorista je takođe modernizovao svoju taktiku za potrebe našeg vremena. Dok bi ranije otvoreno pretio ženi i govorio: „Ubiću te!”, danas će na primer, iseći članak iz novina o miškarcu koji je ubio svoju ženu i okačiti ga na frižider. Nije zabranjeno okačiti članak na frižider, zar ne? Ali shvatila si poruku. Ili, na primer, postaviće doručak za devojku i onda će joj reći: „Ostalo ti je još šest meseci.” Ona će pitati: „Šta to znači, ostalo mi je šest meseci? Šta će se desiti za šest meseci?” „O, čekaj i videćeš. Ostalo ti je šest meseci. Hm? Ukoliko se stvari ne srede, znaš, imaš šest meseci. Samo čekaj.” Da li je to pretnja nasiljem? Ona će je naravno tako shvatiti. Ali da li će i sud tako shvatiti? Možda ne. Sud će reći: „Pa, znate, možda je mislio na nešto drugo.”

Sad, ovo su tipične vrste muškaraca zlostavljača u diktaturi. Naravno da ove vrste zlostavljača postoje i danas, u moderno vreme, zar ne? Nije baš da su nestali. Ali oni pripadaju starom modelu muške moći. Ako neko ovde ima iskustvo sa ovim vrstama, onda znate i da se one prepliću, nije kao da je jedan muškarac samo jedna vrsta, i da nema odlike drugih. Mnogi nasilnici imaju strategije koje pripadaju svim ovim grupama.

Demokratski tipovi. Sada imamo Novog muškarca koji zahteva. Novi muškarac koji zahteva i dalje želi večeru na stolu kad se vrati kući, ali nikad to ne kaže. Nikad neće reći: „Zašto nisi spremila večeru?” Samo će doći kući i biti upadljivo loše raspoložen. Samo će sesti a ona će ga pitati: „Šta nije u redu?” a on će reći: „Sve je u redu, zašto misliš da nešto nije u redu?”

„Pa ne znam, izgledaš uznemireno.”

„Nisam uznemiren. Okej, idem samo napolje na pljeskavicu.”

Ona će reći: „Dobro. Ne znam, možemo da skuvamo nešto zajedno?”

A on će reći : „A ionako nema ničeg u kući.”

I ponašaće se tako da je kazni što nije učinila ono što on hoće, bez da je rekao šta hoće. A kad ona kaže: „Gledaj, baš je čudno, zato što svaki put kad dođeš kući a ja nisam spremila večeru, ti se baš naljutiš.” On će odgovoriti: „Ne, ti toi umišljaš. Nikad nisam rekao da ćemo spremati hranu svaki dan. U stvari, ja ne želim da budeš domaćica, želim da izađeš i baviš se čime se već baviš!” Je li tako? Ali, nekako, ona će shvatiti da ako ne uradi i ne shvati šta on želi, on će biti loše raspoložen i kazniće je zbog toga. Je li tako?

Još jedan primer iz stvarnog života je muškarac koji u potpunosti odbija da brine o deci. On ne želi da pomaže oko dece. U redu? Ali pošto je on nova vrsta Muškarca koji zahteva, on nikad neće reći: „Ja sam muškarac, pa neću da se bavim decom.” Ne, ne, ne, on nikad to neće reći. Samo onog dana kada ga ona zamoli da ostane sa decom na jedan dan, daće detetu pokvareno mleko, dete će se razboleti i završiti u bolnici. Da li mislite da će mu ikad više dozvoliti da ostane sam sa decom? Naravno da ne. Shvatila je poruku. Zar ne? To je suptilan način da pokaže šta sve neće da radi. E sad, da li bi se ovo održalo u sudu kao dokaz? Naravno da ne, a možda bi i nju okrivio. „Ona je ostavila staro mleko u frižideru! Ne znam ja, samo sa detetu dao mleko koje je bilo tamo. Nije moja krivica, nisam znao.” U redu. Ali ona nikad više neće ostaviti dete sa njim, tako da je on to za sebe rešio do kraja života. Ne mora da se brine o deci. U redu? Ovo je vrsta suptilne taktike koju će samo žena prepoznati, ali ako bi nekom rekla: „Znate, moj muž je detetu dao pokvareno mleko,” dobila bi odgovor: „Verovatno nije znao. Misliš da je to uradio namerno? Jesi luda?! Naravno da nije.”

Ili, na primer, svaki put kad ona izađe iz kuće da obavi neki svoj posao, a da kuća nije sređena, nije skuvan ručak, on se jednostavno neće pobrinuti za decu, pustiće ih da bauljaju po kući i prave nered, tako da kad se ona vrati biće potpuni haos i on će samo reći: „Pa, znaš, ovako je bilo kad si otišla od kuće,” i ona će jednostavno shvatiti poruku. Nijedan nasilnik nikad neće obavljati 50% kućnog posla. Nije važno kojoj vrsti zlostavljača pripadaju, oni nikad neće ravnopravno sa ženom deliti stvari koje treba da se obave. U redu? Možda će biti onih koji se predstavljaju svetu kao: „Ja sam onaj koji kuva, ja sam onaj koji čisti,” ali u stvarnosti, to je daleko od istine. Ovakav muškarac će upasti u loše raspoloženje i na primer, odbiće da je poljubi ako uradi nešto što mu se ne dopada, neće pričati sa njom, neće je grliti, neće je slušati... koristiće razne taktike da joj pokaže: „Nisi uradila ono što treba da uradiš.”

Mnogi ljudi misle da se nasilje dešava jer je muškarac jednostavno besan i ima napade besa. Ne. Zlostavljanje ima cilj. Ako zamislite porodicu u kojoj supruga ili ćerka kažu ocu: „Tata, danas je tvoj red da opereš sudove,” a otac se razbesni u trenutku: „Aaaaaa!” pobaca tanjire i kaže: „Mrzim kad mi naređujete šta da radim,” one ga neće ponovo pitati, jer to bi značilo da će uništiti lep osećaj koji imaju uz porodičnu večeru. Tako da zbog porodičnog mira, lakše je da žena ili deca srede sudove dok on odmara i gleda TV, zar ne? Posle toga, problem je rešen. Često kad vidite kuću u kojoj je nasilje privremeno prestalo, to je zato što je zlostavljač postigao svoj cilj. Ona je uradila ono što je on želeo, što znači pobrinula se oko svega u kući, poslušna je, već je sve obavila, jedino što će sledeći put biti nešto više, pa još više, tako da zlostavljanje nikad neće prestati u potpunosti. Često kad vidite stare parove, gde zlostavljanje traje čitavog života, obično je tako jer se žena prilagodila. Ona je već odlučila da će raditi sve što on traži.

Još jedna vrsta demokratskog zlostavljača je Gospodin Osetljivi. Gospodin Osetljivi je Nju Ejdž^[2] tip. Gospodin Osetljivi je tip za koga nikad ne biste pomislile da je zlostavljač. On čita sve knjige o samo-pomoći, poznaje jezik psihologije, i konstrantno ga povređuje sve što žena radi, on stalno plače, stalno se oseća loše, nema kraja tome koliko se loše oseća. Ako se ona našali ili kaže nešto što mu se ne sviđa, on će reći: „Znaš da me sve te stvari toliko povređuju, znaš da su me maltretirali u prošlosti, ovo me tako povređuje,” i ona će se osećati kao zlikovac. Je li tako? Ali ako nju povredi neki njegov postupak, on će koristiti tipičan Nju Ejdž rečnik da se opravda. Reći će nešto tipa: „Samo pusti da sve prođe kroz tebe, nemoj se držati svojih rana”, ili nešto slično. Za ovog tipa će svi ostali misliti da je Fini momak, zar ne? Ali on će koristiti psihološki rečnik i retoriku Nju Ejdža tokom zlostavljanja.

Zatim imate Mučitelja vodom. Mučitelj vodom je tip koji nikad neće podići svoj glas. Toliko će te izludite da ćeš ti vikati na njega, vrištati, cepaćeš se dok je on potpuno miran. On se ponosi svojom mirnoćom. Umesto da viče na nju, on će imitirati sve što ona kaže mirnim glasom. Kad ona kaže: „Možeš li molim te danas da opereš sudove?” on će reći: „Možeš li molim te danas da opereš sudove? A, hm. O, jesam te povredio? Osećaš se loše.” Ovaj tip koristi i autoritarne načine da dobije ša želi, poznaje jezik pravnog sistema, tako da ga ne možeš pobediti. On takođe ima simpatije prijatelja i rođaka jer oni će pomisliti: „Pa ona vrišti na njega! Ona uvek vrišti na njega dok je on tako miran! On samo stoji tu!” i onda je njoj veoma teško da objasni šta sve ovaj muškarac radi pogrešno... on možda neće dići ruku na nju, neće čak ni podići glas, veoma je pribran, ali je oizluđuje manipulativnim taktikama.

Zatim imamo Žrtvu. Život je bio tako nepravedan prema ovom muškarcu. Nema kraja njegovoj muci. Njegovo detinjstvo je bilo loše, njegov šef je stvarno zao prema njemu, danas ga je neko nasikirao u saobraćaju, u pošti dok je čekao u redu neko ga je uvredio, za sve je neko drugi kriv, a posebno ona. Ona će provesti svoj život pokušavajući da njega osovi na noge, da napravi od njega bolju osobu, da mu pomogne da prevaziđe svoje probleme, sve u vezi će biti u vezi sa njim. On je često u haosu tako da ona mora da ga sažaljava. Ovo je muškarac, koji će posle raskida, biti u stanju za sažaljevanje. Pošto ga žena ostavi, počeće da pije i zapustiće se kako bi svi znali koliko je jadan i nesrećan i kako svi treba da ga sažaljevaju. Često se to završi tako što se ona njemu izvinjava zbog zlostavljanja.

Zatim imamo još jednu vrstu koja je sve zastupljenija zahvaljujući aplikacijama za muvanje, a to je Igrač. Igrač zna kako da zavrti da se žene međusobno posvađaju oko njega. Igrač se obično viđa sa nekoliko žena istovremeno, i često će ih huškati jednu protiv druge. Obično će se viđati sa nekim privlačnijim i nekim manje privlačnim ženama, i huškaće ih da se mrze zbog toga. Teško je pratiti evidenciju njegovih veza jer često raskida pa se miri, tako da niko ne zna koliko veza ima u istom trenutku. Ovakvi muškarci u početku žele da se obavežu, žele da se ožene, da stvore porodicu sa određenom devojkom, ali kako se vreme obavezivanja približava, ne osećaju se još uvek spremnim za taj korak jer imaju mnogo veza u isto vreme. Ovi tipovi postaju sve uspešniji zahvaljujući aplikacijama za viđanje samo zato što tamo mogu da se prikažu u najboljem svetlu, recimo, kao samac koji traži devojku, ali često njihove priče ne drže vodu, često se viđaju sa 20 ljudi istovremeno, ako su oženjeni, kažu da su tik pred razvodom, što naravno nije tačno, i tako dalje. Često se Igrači predstavljaju i kao Žrtve, reći će da su zavisni od seksa, na primer, da su toliko puni strasti da im je potrebno mnogo ljubavi i seksa u životu, i ako žena ne može to da im da, moraju da potraže na drugom mestu. E sad, njega zapravo ne interesuje seks, njega interesuje njegov sopstveni ego. Loži ga to što zavodi različite žene, a posebno ga loži zavođenje žena koje je teško zavesti.

Kako da znaš da li si zlostavljana? Da li je vikanje zlostavljanje? Da li je neko nasilan samo zato što vrišti na tebe? Da li je neko zlostavljač zato što se razbesni i ponekad izgovara grozne stvari? Najlakši i najsigurniji način da proceniš da li si zlostavljana je da vidiš kako se osećaš. Ako tvoj osećaj samovrednovanja ide silaznom putanjom, ako se na početku osećaš super sa sobom, a zatim postaješ sve uplašenija, osećaš se da moraš da hodaš po jajima, ništa što uradiš ne može da ga zadovolji, imaš manje volje za društvenim životom, opada ti energija, pod stresom si, osećaš se depresivno i ništa ti više nije zabavno, to su obično znaci zlostavljanja. Demokratski zlostavljači su kao neutronske bombe, oni zapravo ne uništavaju stvari i ne ostavljaju fizičke tragove, i često ne možeš ni da kažeš šta se dešava. Sa ovakvim muškarcem, ne možeš tačno ni da preciziraš šta radi, nemaš reči za to, jer te on toliko izluđuje da više ne znaš šta je ispravno a šta pogrešno. Često se osećaš da si ti ta koja je problem, u tvom životu više nema zabave, ne želiš više da izlaziš a svaki put kad on nešto uradi, kaže da mu je žao.

Nije poenta slušati šta on kaže, već pratiti šta on radi. „Izvini” ne pomaže. Često izgovoreno „Izvini” je takođe način da se vratiš u ciklus nasilja. Jer šta se dešava kad raskineš sa ovakvim muškarcima? Može se desiti nekoliko stvari. Prvo, možda će početi sa taktikom usisavanja nazad u ciklus nasilja^[3]. Usisavanje nazad u ciklus nasilja je kada se preko noći preobrati u finog momka. Usisavanje je kada sve ono na šta si se žalila, on počne da radi. Možda si mu rekla: „Moraš da počistiš ovde”, i on počne da čisti, ako si mu rekla: „Moraš u teretanu”, on krene u teretanu, „Moraš da prestaneš da piješ” i odjednom prestao je da pije. Taman pomisliš: „Oh, vidim pravu promenu”, ali čim te ponovo ubaci u ciklus nasilja, ponovo će započeti i zlostavljanje.

Još jedna stvar koja se može desiti kad raskineš sa zlostavljačem je eskalirano nasilje, i zato je raskid toliko opasan. Zato je ženi koja napušta takvu vezu, stvarno potrebna podrška. Može se desiti da on počne da širi tračeve o ženi, da je narkomanka, da je neverna, da je loša majka, a on ima načine da mu mnogi ljudi poveruju. Može da se zapusti kako bi ga ljudi sažaljevali. „Oh, vidi u kakvom je rasulu zato što ga je ostavila, jadan on, trebalo bi da se ona vrati i da ga poneguje” i tako dalje.

Problem je i to što su zakoni prilagođeni da prepoznaju prethodne vrste zlostavljača, ali nisu dobro prilagođeni ovim novim vrstama. Čak i zakoni o ravnopravnosti, kao zakon o starateljstvu u Švedskoj dovode do toga da muškarac može da dobije starateljstvo nad decom samo zato što nije ostavio nikakve vidljive, fizičke tragove, pa ispada da je možda žena ta koja je luda. Često će ovakvi tipovi toliko izludeti ženu, da će ona početi da uzima lekove, ili da pije sve više, možda čak i postane nasilna prema deci zbog toga koliko je on izluđuje i on će na kraju dobiti starateljstvo nad decom. Ali ja smatram da su najveći problem društveni krugovi. Mnogi od ovih novih zlostavljača izbegnu radar pažnje društvenih krugova, jer svima je poznat Rambo kao vrsta, svi znaju da je Rambo nasilan. Ali ako pogledate Gospodina Osetljivog, ne vidite nasilnika. Verovatno i mnoge od vas imaju nasilnika u svom najbližem okruženju ali negiraju činjenicu da je tip nasilnik. Mnoge od vas imaju u svom okruženju i zlostavljanu osobu za koju ne mislite da je zlostavljana već biste najradije rekli: „O, ne, ne, ne, ne, ne ona, ona je veoma jaka.”

Ali jake osobe privlače ove vrste zlostavljača. Zašto? Zato što žele nešto da skrše, nije im zabavno kad je osoba već skršena, ne predstavlja izazov. Posebno ciljaju jake osobe jer to jeste izazov, to je nešto na čemu mogu da rade. Je li tako? A često jake osobe pružaju otpor.

Mi takođe znamo da pružanje otpora u nasilnoj vezi zapravo ubrzava povezivanje kroz traumu, jer kada žena pruža otpor - možda će vređati, ili mu uzvratiti udarac, ili baciti sto, a kada učini takvu stvar, ona je upala u ciklus nasilja, i ona sama vidi šta radi. Krajnji uspeh zlostvaljača je kad žena pogleda u ogledalo i vidi njega, pretvorila se u njega, počela je da se ponaša kao on, i tada ona više ne može da ode... oseća da mora da sredi stvari u braku ili vezi koje su napravile to od nje, ona se takođe oseća odgovornom. U ovoj tački govorimo o destruktivnim vezama, veoma strasnim vezama, vezama u kojima se tehnički međusobno zlostavljaju. Postoji taj vid zlostavljanja koji nije jasno definisan, ne ostavlja tragove i to kod žene stvara osećaj da je luda.

Možete pomislite da kad vidite jaku osobu: „Ova osoba ne može biti zlostavljana”, ali u realnosti ova osoba će pasti sve dublje i dublje u zlostavljanje, jer njen odgovor na zlostavljanje izaziva osećaj u njoj samoj koji će je jače povezati sa zlostavljačem.

Okej, izvinite, nemamo više vremena, ali ako želite da o ovome diskutujemo i dalje, ili o bilo kojoj drugoj temi koju sam pokrenula, dođite da razgovaramo kasnije.