Tradicionalno, kroz istoriju i u mnogim kulturama, žene su se uvek međusobno podržavale na porođaju. Najčešće su to bile žene koje su imale iskustva sa porođajem, a po malim mestima je uvek bila barem jedna žena koja se bavila zanimanjem koje danas zovemo babica. Ostale žene su bile tu da pripomognu, dodaju, pa čak i da se u tišini mole za zdravlje i život majke i bebe. Od kada se porađaji većinom odvijaju u bolnicama (ne više od šezdeset godina) ta vrsta tradicionalnog pristupa se izgubila, preuzela ga je medicinska pomoć i sem porodilje ostali članovi porodice kao i bliske ženske osobe isključeni su iz procesa. Medikalizacija porođaja je pritom doživela veliku ekspanziju, toliko da su se u porođaj uvele brojne intervencije, opstetričke alatke, lekovi za bolove i ubrzanje porođaja; dok se smrtnost majki smanjila, povećao se broj carskih rezova i medicinskih intervencija. Tako se povećanjem medicinske sigurnosti postepeno izgubila briga o individualnim emocionalnim i psihičkim potrebama, a porođaj je postao jedan medikalizovani događaj, što je delom dovelo do toga da se u Srbiji, kao i u svetu generalno povećava stopa carskih rezova i medicinskih intervencija (na primer u Srbiji je stopa carskih rezova između 30 i 40% od svih porođaja).
Ovakav model razvoja zdravstvenog sistema neminovno je pratio razvoj humanističkog i holističkog pokreta društva ka većoj podršci za majke. Tako su se ponovo u priču vratile žene koje pružaju kontinuiranu podršku trudnicama na porođaju, sada sa novim imenom – dula.
Dula je profesionalna emocionalna i fizička podrška, pratnja tokom trudnoće, porođaja i u postpartumu. Termin „dula“ je prvi put upotrebljen 1969. godine u jednoj antropološkoj studiji, koju je vodila Dana Rafael (Dana Raphael). Koristio se da označi ženu koja se brinula o porodiljama i pomagala im oko inicijacije dojenja. Reč potiče iz grčkoj jezika (δούλα, /ˈðula/) i znači „žena koja služi“. Po mnogim svedočenjima, dule su se spontano pojavile u SAD tokom šezdesetih godina, uz pokret vraćanja prirodnom porođaju, kao neformalna pratnja na porođaju. Nešto kasnije, dva doktora-istraživača Maršal Klaus i Džon Kenel (Marshall Klaus, John Kennell) sprovodili su klinička ispitivanja na temu uticaja kontinuiranog prisustva dule na porođaju. Oni su termin „dula“ prihvatili i preuzeli od Dane Rafael i tako je ostalo do danas. Rezultati do kojih su ta dva naučnika došla bili su impresivni. Koja je magija podrške na porođaju dovodila do drastično boljih ishoda porođaja za mame i bebe?
Godine 1992. Maršal Klaus i Džon Kenel su se udružili sa Filis Klaus, Peni Simkin i Eni Kenedi i osnovali su prvu organizaciju za podršku porodiljama koja se zvala „Dule Severne Amerike“ (Doulas of North America, skr. DONA). Cilj ove organizacije je bio obučavanje porođajnih dula koje bi podržavale porodice na porođaju i tokom faze ranog postpartuma. Kako je organizacija rasla i širila se preko granica Amerike, DONA je postala internacionalna organizacija i od tada se zove DONA International.
Dula ima važnu ulogu u samoj pripremi za porođaj, dojenje i roditeljstvo pružanjem neophodnih i savremenih informacija zasnovanih na dokazima.
Pod idealnim uslovima, dula i majka se znaju već pre porođaja i među njima se stvara odnos poverenja. Trudnica deli svoje strahove i neudomice, na koje dula reaguje i odgovara svojim najboljim znanjem. Ukoliko nešto ne pripada njenim kompetencijama, ona preporučuje dalja rešenja, ako je potrebno uključuje drugog eksperta, ostajući prisutna i dostupna, tako postaje jedna sigurna luka za ženu. U tom kontekstu, moderan izraz za dulu bi mogao biti porođajni kouč. Ona prati ženu u procesu prepoznavanja sopstvene veštine i snage. Pomaže joj da više koristi svoje potencijale, kako u planiranju, tako i tokom samog porođaja i u majčinstvu, jer se majka postaje kroz proces trudnoće i porođaja.
Možda su najveći izazovi za trudnice danas strah i anksioznost. Izvor straha od porođaja je najčešće neiskustvo ili neinformisanost. Ali žena, naročito ona koja prvi put čeka bebu, ne može imati ni iskustvo ni dovoljno znanja o porođaju. Dostupne informacije su raznovrsne i često kontradiktorne, a tuđa iskustva su nažalost većinom traumatična i kao takva zastrašujuća. S druge strane, dula, iako ne nužno, ima i svoje porođajno iskustvo, a podrškom i pratnjom drugih žena stiče veoma važno znanje i iskustvo, koji nisu napisani u knjigama, a od suštinskog su značaja. Prenošenjem svog znanja i iskustva dula drastično može da umanji strahove i neudomice sa kojima se trudnica suočava. Priprema na taj način dovodi i do prepoznavanja i buđenja instikta, a instiktivna žena može da rađa spontano, prirodno.
Kako izgleda podrška dule u trudnoći i na porođaju
Usluge koje dula pruža potpuno su individualne i zavise od potrebe trudnice, njenih želja i dogovora sa porodicom i partnerom. Uobičajena su bar dva prenatalna viđanja (ili više), tokom kojih se trudnica i dula bolje upoznaju, dula joj pomaže u prikupljanju informacija, sasluša njene želje i potrebe, pomaže pri izradi porođajnog plana (liste želja), upoznavanju sa procedurama i pravima žene pri porođaju, može uključiti partnera i pomoći paru da se pripremi, upoznajući tehnike za obezboljavanje, relaksaciju. Kroz razgovor o nedoumicama i strahovima, uz pružanje informacija zasnovanih na dokazima, ona pomaže trudnici da donese izbor najbolji i za sebe i za dete. Iako podržava prirodan porođaj kao najbolji izbor za majku i bebu, dula će podržati ženu u njenim odlukama bez obzira na to što one možda ne bi bile njen lični izbor (sa medikamentima ili bez njih, kod kuće ili u porodilištu). Ona je za trudnicu dostupna (“on call”) 24 sata, sedam dana u nedelji, mesec dana oko termina. Kada krene porođaj, biće uz nju koliko god da traje: 6 sati, 12 ili 24 sata bez prekida, ostavljajući sve drugo po strani. Važno je i to što dulu bira i angažuje ne bolnica, niti nezavisna babica, već sama trudnica, dula radi isključivo za nju i u njenom najboljem interesu.
Četiri nivoa podrške
Dula pruža podršku na četiri nivoa: informativno (nudeći informacije o procedurama, objašnjavajući tok porođaja, pomažući u prikupljanju informacija zasnovanih na dokazima o različitim opcijama, predlaganjem različitih tehnika - disanja, zauzimanja položaja, pokreta, opuštanja ili pružajući partneru informacije tokom porođaja), emotivno (kontinuirano prisustvo, pohvala, uteha, ohrabrenje, pomoć da se situacija sagleda u pozitivnijem svetlu, pružanje brige, slušanje, empatija, podrška za razrešavanje strahova i sumnji), fizički (umirujući dodir, masaža, rebozo marama, kontra pritisak, pomoć pri kreiranju umirujuće atmosfere, primenjivanje toplih ili hladnih obloga, pomoć u korišćenu vode-tuša, kupanja, davanje hrane, pića, pomoć pri hodanju i zauzimanju položaja) i kroz zastupanje (nikada govoreći umesto trudnice, već kao pomoć da se njene želje i pitanja čuju i ostvare).
Nakon porođaja će ostati neko vreme uz porodilju i pomoći oko prvog podoja. Ostaće dostupna majci u narednim nedeljama “babinja” i videti se bar još dva puta. Tokom ovih viđanja pomoći će joj da integriše iskustvo rađanja, pričati o porođaju i pružiti joj podršku oko dojenja. Jedna od važnih uloga dule je da sačuva lepa i osnažujuća sećanja i da njena podrška doprinese pozitivnom iskustvu rađanja kod majke. Sa druge strane, dula je tu i da kroz pružanje kontinuirane emotivne podrške ublaži eventualni uticaj traumatičnog iskustva, osnaži majku i podrži je, potvrdi važnost njenih osećanja vezanih za to iskustvo. Pomoći će i da nova mama pronađe adekvatnu podršku i prepozna na vreme znake postporođajne depresije.
Dula je deo porođajnog tima ali nije medicinski obučena. Kao takva, dula ne vrši preglede, ne daje medicinske savete, i ne postavlja dijagnozu, ne prepisuje lekove i sl. Dula je jedan sasvim samostalan, na našim područjima za sada nov kvalitet pri porođaju. Ona ne može da preuzima ulogu lekara, babice, medicinske sestre niti može da preuzima ulogu partnera. Ali može i treba da pomaže partneru u formiranju sopstvene uloge, da ga bodri i informiše. Neprestano prisustvo dule pored žene njena je najveća blagodat na porođaju.
Jedna od naučnih studija koja je sprovedena u bolnici Jefferson Davis u Hjustonu u Teksasu ide u prilog tome, a sprovedena je na više od 400 ispitanih slučajeva[1]. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe. U jednoj grupi žene su imale aktivnu dulu pored sebe, u drugoj grupi pasivnu dulu, koja je bila samo tiho prisutna i posmatrala proces rađanja, dakle nije ni rečima ni fizički stupila u kontakt sa porodiljom. Treća grupa je kontrolna grupa, u kojoj žene nisu imale dulu na svom porođaju.
Istraživanje je pokazalo da samo pasivna prisutnost dule smanjuje upotrebu epiduralne anestezije, smanjuje uportebu pitocina za ubrzanje porođaja, smanjuje stopu carkih rezova kao i trajanje procesa porođaja, a najbolji ishod se pokazao uz prisustvo aktivne dule.
Vredi istaknuti drastičan pad u stopi porođaja carskim rezom uz podršku dule.
Porođaj
Parametri
Bez dule Pasivna dula Aktivna dula
Trajanje porođaja (u satima) 9,4 8,4 7,4
Upotreba epiduralne anestezije 55% 23% 8%
Ubrzanje procesa veštačim oksitocinom 43% 32% 17%
Rađanje carskim rezom 18% 13% 8%
Upotreba forcepsa 26% 21% 8%
Analiza 26 istraživanja iz 17 zemalja sa ukupno 15 000 porođaja Cochrane baze podataka[2] ukazuje na to da od svih vrsta podrške najbolje rezultate daje edukovana, profesionalna dula, koja neprekidno prati proces:
smanjuje se upotreba indukcije 31%
smanjuje se stopa carskog reza 28%
veća je verovatnoća prirodnog porođaja 12%
a manje su šanse da će beba biti medicinski zbrinuta 14%
smanjuje se verovatnoća da će žena biti nezadovoljna iskustvom 34%
a vreme porođaja se skraćuje za 40 minuta
Dalja istraživanja ukazuju na to da su žene uz pratnju dule zadovoljnije iskustvom rađanja, uspešnije i duže doje svoju decu, imaju veće samopouzdanje i manje boluju od postporođajne depresije.
Dule u Srbiji kao nemedicinska podrška na porođaju
Naše dule su završile trodnevnu obuku za porođajnu dulu ,,DONA International Birth Doula Workshopʼʼ, nakon koje mogu da uđu u proces sertifikacije i postanu CD (DONA).
DONA International je jedna od najpoznatijih i najstarijih dula organizacija u svetu. Tokom godina raslo je mnogo novih dula organizacija, međutim Dule Srbije su se odlučile za DONA International sertifikaciju iz nekoliko razloga. Najpre standardi prakse i etički kodeks DONA organizacije je od velike važnosti, zato su DONA edukatori na veoma visokom nivou znanja i iskustva, samim tim profesionalnost DONA dula ne izostaje.
Iako smo aktivne od 2012. godine, kada je održana i prva obuka u Beogradu, poziv dule i usluge koje pruža još su novina za većinu. Dule su kao nemedicinska pratnja na porođaju prisutne u porodilištima koja imaju opciju prisustva pratnje na porođaju. Tada se trudnica mora odlučiti između dule i partnera jer je u državnim porodilištima dozvoljena pratnja samo jedne osobe. U svetu su prakse drugačije te je moguće prisustvo i partnera (oca, starije dece, cele porodice) i dule tokom celog porođaja. U pojedinim privatnim porodilištima u Beogradu moguće je imati uz sebe i dulu i partnera. Dule se u našem društvu neretko pogrešno vezuju isključivo za kućne porođaje i mešaju sa babicama, a zapravo dula je tamo gde majka želi da se porodi (pod uslovom da uz dulu ima i adekvatnu medicinsku podršku). Tako su dule kod nas bile informativna, emotivna i fizička pomoć i podrška brojnim ženama i u porodilištima (državnim i privatnim) i na kućnim porođajima (uz babicu, nikako kao njena zamena).
Dule u Srbiji kao udruženje
Nakon druge obuke, 2013. godine, pokrećemo i neformalno udruženje Dula Srbije, organizujemo druženja sa dulama, u okviru kojih predstavljamo ulogu i benefite imanja dule na porođaju, tehnike ublažavanja porođajnih senzacija, radionice za trudnice i njihove partnere, obeležavamo Svetsku nedelju dula u martu uz besplatne radionice i projekcije filmova, priključujemo se regionalnim akcijama poput “Slobode rađanju”, čiji je cilj da skrene pažnju javnosti na prava žena na porođaju, kao i na važnost dobre komunikacije između osoblja i porodilja tokom porođaja, sarađujemo sa drugim udruženjima i edukatorima iz regiona na teme trudnoće, porođaja i ljudskih prava na porođaju. Do sada smo organizovale šest obuka za porođajne dule u saradnji sa edukatorkom DONA International organizacije. Ovu obuku je prošlo više od pedeset žena, od kojih neke rade kao dule, dok su druge obuku završile kao vid pripreme za sopstvene porođaje ili kao dopunu svom pozivu, koji uključuje rad sa trudnicama i porodiljama. Obučenih dula ima u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Valjevu, Nišu i Smederevu, a profili i biografije aktivnih dula spremnih da podrže trudnicu kroz trudnoću, na porođaju i u postpartumu mogu se naći na našem sajtu www.dula.rs. Među dulama imamo žene različitih poziva. Na dula.rs možete čitati tekstove dula koje su i fizioterapeutkinje, aromaterapeutkinje, psihološkinje i psihoterapeutkinje, te instruktorke joge za trudnice.