„Prvo želim da ova država uspe”

Intervju

Aljbin Kurti je vođa pokreta „Vetëvendosje” (srp. Samoopredeljenje), koji je osvojio oko 26% glasova na kosovskim vanrednim parlamentarnim izborima u oktobru. Vanredne izbore je svojom ostavkom pokrenuo premijer Haradinaj nakon što je dobio poziv Specijalnog suda za Kosovo u Hagu, koji istražuje ratne zločine počinjene između 1998. i 2000. godine. Nakon izbora održanih 6. oktobra, pojedine neregularnosti u vezi sa glasovima iz dijaspore odložile su proglašavanje konačnih rezultata. U ovom itervjuu datom beogradskoj kancelariji Fondacije „Hajnrih Bel”, budući kosovski premijer Aljbin Kurti govori o prioritetima svoje buduće vlade, dijalogu sa Srbijom, svojoj zelenoj agendi, i osvrće se na problem etniciteta i nacionalnosti na Balkanu. 

Albin Kurti

Simon Ilze: Gospodine Kurti, kakva je trenutna situacija po pitanju glasova iz Srbije i ponovnog prebrojavanja -- da li ste još uvek uvereni da ćete moći da formirate koalicionu vladu sa LDK (prim. aut. Demokratska liga Kosova)?

Aljbin Kurti: Od početka smo smatrali da je važno da se stvori okosnica koalicije sa LDK, ne isključujući druge, ali ni ne uskačući u koaliciju sa drugima. Vetëvendosje je dobilo 29 poslaničkih mesta, a sa još jednim poslanikom iz manjinskih zajednica koji se priključio našoj grupi imamo ukupno 30 poslanika. LDK ima 28 poslanika. Želimo da odmah uključimo poslanike ne-srpskih manjina, njih desetoro, možda devetoro, budući da nam se jedan poslanik možda ne bi priključio, videćemo. Harmonizacija programa nove vlade je već u potpunosti završena. Ostaje da se uradi drugi deo, da se utvrde vladini resori, što još uvek nismo završili. Podelićemo portfelje ministrima, za koje smo se dogovorili da će barem 30% biti žene, imaćemo maksimalno dva zamenika ministra po ministarstvu, maksimalno dva potpredsednika vlade, i nastojaćemo da sve spakujemo u 12 ministarstava. Nije lako, ali mi se čini da se može uraditi. Želimo da ojačamo državu, a ne da uvećamo elitu.

Vodili ste kampanju zasnovanu na borbi protiv korupcije, oslobađanju zarobljene države, socio-ekonomskom razvoju, i izabrani ste glasovima velikog broja mladih ljudi. Koji bi bili prioriteti vaše vlade?

Kurti: Želimo da uspostavimo vladavinu prava. Želimo da se borimo protiv korupcije, i to korupcije na visokom nivou, kao i protiv organizovanog kriminala, a da bismo to postigli, moramo osnažiti instituciju javnog tužioca. Moramo osloboditi tužilaštvo od uticaja izvršne vlasti. Tužioci moraju da se aktiviraju, umesto da sede u kancelariji čekajući da žrtve podnesu tužbe. Oni treba da istražuju i budu asertivniji i aktivniji, i zato ćemo promeniti proceduru primene krivičnog zakonika. Takođe želimo da uvedemo i proces detaljne provere prošlosti.

Na osnovu primera iz Albanije?

Da, mislim da to rade i u Kongu i Ukrajini, ali da, proces provere prošlosti je nešto što moramo da sprovedemo, ne samo u sektorima sudstva i tužilaštva, već i u sektorima bezbednosti, policije i obaveštajnih službi -- ali verovatno samo za visoko rangirane službenike. Osim toga, treba nam ekonomski razvoj, investicije koje zahtevaju otvaranje radnih mesta, i vrlo je važno da dekriminalizujemo proces javne nabavke. Imamo više od 170 državnih institucija koje vrše javne nabavke - država je i potrošač, tako da moramo da sprovedemo dekriminalizaciju jer imamo pojedine biznismene ne sa kraljevog već sa državnog dvora, koji redovno pobeđuju na tenderima. Zaustavićemo korupciju u vladi, svuda ćemo se boriti protiv nje, i u institucijama i u društvu. Želimo da vratimo integritet, kredibilitet i autoritet države kao skupljača poreza. Ljudi neće da plaćaju porez ako svakog dana u vestima gledaju vladine skandale, a to je već godinama tako. Da razjasnimo: vladavina prava i antikoruptivne politike ne služe samo ljudskim bićima i zadovoljenju pravde, već su važne i za ekonomiju, koja onda utiče na živote ljudskih bića i građana. Budući da smo progresivni pokret, mi želimo da ekonomija funkcioniše u službi društva. Takođe nam je potrebna javna banka za razvoj, kao i suvereni investicioni fond, kako bismo ojačali privatni sektor, a posebno mala i srednja preduzeća u proizvodnji, kao i u trgovini, bankarstvu i uslugama.   

Već je bilo kandidata u ovom regionu koji su bazirali svoje kampanje na obećanjima o borbi protiv korupcije i oslobođenju zarobljene države, i tako stvorili mnogo nade, ali se onda ispostavilo da će zloupotrebiti ta obećanja kako bi konsolidovali sopstvenu moć. Kako nameravate da to sprečite?

Pa, ja mislim da su oni koji su krenuli u borbu protiv oligarha na Balkanu imitirali gospodina Putina, koji je započeo borbu protiv oligarha kada je shvatio da su oni vlasnici medija i kontrolišu ih. To nije naš cilj, mi imamo potpuno drugačiji pristup. Mi želimo da naša zemlja bude slobodna, da naši građani uživaju slobode. Mi ne želimo da se dokopamo medija i saznamo ko su njihovi vlasnici, već upravo suprotno, želimo oslobođenje. Mislim da je uz naše socijaldemokratske politike levog centra to vrlo izvodljivo.

Integracija srpske zajednice i dijalog o normalizaciji sa Srbijom

Šta je sa integracijom srpske zajednice? Tu postoji dilema, sa jedne strane vas Ustav obavezuje da imate barem jednog ministra iz srpske zajednice, a sa druge strane, ne želite da budete u koaliciji sa Srpskom listom. Kako nameravate da integrišete srpsku zajednicu?

Kao prvo, mislim da se srpski nacionalni identitet ne može svesti na članstvo u jednoj partiji. Vaši roditelji možda odlučuju o tome da li ste Srbin ili ne, nikako vaš predsednik. U našem Ustavu piše da moramo imati barem jednog ministra koji predstavlja srpsku zajednicu, a ne ministra koji dolazi iz partije srpskog predsednika. Hajde malo da razmislimo o tome. Ove izbore je karakterisala krađa širokih razmera. Oni (prim. aut. Srpska lista) su to uradili u junu 2017, i ponovo sada u oktobru, a između ta dva trenutka smo imali ubistvo Olivera Ivanovića, člana srpske zajednice koji se usudio, ne samo da se usprotivi politici Srbije prema Kosovu, već i da okupi nezavisne organizacije i partije. U prvoj nedelji svog mandata ću započeti dijalog odozdo sa kosovskim srbima.

Dijalog o dijalogu?

Naš pristup će biti dijalog odozdo, ne naređenje sa vrha, već dijalog odozdo nagore, dijalog za razvoj: otvoren, demokratski, i socijalan. Sa druge strane, što se tiče dijaloga sa Srbijom, ja ću započeti dijalog sa Briselom, ali to je nešto drugo. Ja želim da Srbi budu integrisani i socijalno i ekonomski, a ne samo institucionalno, jer čak i ako imamo Srbina iz Srpske liste u vladi, to ne garantuje da su Srbi integrisani. Ja želim ovaj pristup odozdo, i želim da ljudi budu integrisani, ne u strukture, već u aktivnosti. Hajde da počnemo od onoga što je ljudima zajedničko, njihovih društvenih uloga i funkcija. Na primer, ako albanski i srpski zemljoradnici u jednom selu sarađuju kako bi nabavili đubrivo, seme, kako bi proizvodili hranu, kako mogu da dobiju subvencije od države? Mislim da je to istinska integracija. Mi ćemo poštovati Ustav, sigurno ćemo imati jednog ministra iz srpske zajednce, ali smo jako daleko od onoga što želimo da vidimo po pitanju socijalnog napretka. Čak i ako Nenad Rašić bude ministar, čak i ako Slobodan Petrović bude ministar, mi nismo ispunili svoj cilj. Daleko smo od toga, ali u tom smislu sažaljevam Srpsku listu, jer je njihova svrha da prebacuju pritisak koji osećaju na svojim leđima na leđa građana Kosova koji su Srbi. Oni su spojnica za prebacivanje pritiska. 

Što se tiče dijaloga u Briselu, da li ste spremni da ukinete takse i nastavite dijalog pod pokroviteljstvom EU?

Kao prvo, moram reći da dijalog sa Srbijom neće biti moj prioritet. Mi treba da gradimo demokratske državne institucije, treba nam socio-ekonomski razvoj, a ako pitate Albance i Srbe svih regiona šta najviše žele, reći će vam da su to poslovi i pravda. Naravno, mi nećemo bežati od dijaloga -- treba nam dobro pripremljen dijalog, što znači da su nam potrebni principi. Pretpostavljam da će se dijalog nastaviti, ali ja nisam za brze dogovore i ishitrena rešenja.

Uprkos tome što se čini da Sjedinjene Države idu u tom pravcu?

Ne znam, oni imaju dva predstavnika. Naravno, ja bih voleo da dođemo do sporazuma što je moguće pre, ali mislim da se sadržaj, supstanca tog sporazuma sa jedne strane, i proces dolaženja do njega, sa druge, ne smeju zanemariti radi nekog proizvoljnog roka. 

Moglo bi se reći da su neki principi dijaloga već postavljeni u Briselskom sporazumu iz 2013. Da li se vi držite Člana 1, ideje o Zajednici srpskih opština?

Republika Srpska je nastala 1991. godine kao zajednica opština sa srpskom većinom u Bosni i Hercegovini, počela je isto kao ovo što pokušavaju da urade na Kosovu. Republika Srpska je međunarodno priznata 14. decembra 1995 u Dejtonu u Ohaju, ali mnogo pre toga, čini mi se u aprilu 1991, oni su stvorili tu zajednicu opština sa srpskom većinom, koja je proglasila nezavisnost i imala sopstveni ustav, malo po malo. Ja nisam za takav model, takav pristup. Ja želim reciprocitet između Kosova i Srbije, pun reciprocitet. U našem Parlamentu smo usvojili rezoluciju o punom reciprocitetu sa Srbijom 7. decembra 2011, tako da ne možemo ukinuti takse dok ne uspostavimo reciprocitet kao konstruktivan princip za zdrave bilateralne susedske odnose. Preševo, Medveđa i Bujanovac imaju nacionalno koordinaciono telo, možda bismo mogli tako nešto da imamo i na Kosovu. Pritom, naš Ustavni sud je zabranio uspostavljanje Zajednice. Tužno je to što čak 23 člana našeg Ustava nisu u skladu sa Briselskim sporazumom, a nijedno od sedam poglavlja Briselskog sporazuma nije u skladu sa našim Ustavom. U suštini, Zajednica je pokopana i to Beograd vrlo dobro zna. Ono što je meni bilo posebno zanimljivo je to da, kada je naš Ustavni sud 23. decebra 2015. saopštio da Zajednica ne dolazi u obzir, nijedan Kosovski Srbin se nije pobunio, već samo Beograd. Kosovski Srbi su mi rekli „mi se slažemo sa vama, ne dopada nam se ta Zajednica.” Možete li da zamislite? 130.000 Srba na Kosovu, a nijedno protestno pismo nakon odluke Ustavnog suda da Zajednica nije moguća. 

Ali ako pogledate u budućnost, sporazum o normalizaciji će morati da bude kompromis, što znači da će obe strane morati nešto da daju. Šta ste spremni da date Beogradu?

Izvinite, ali to je pogrešno pitanje. Ahtisarijev plan je bio kompromis, nezavisnost je bila kompromis, tako da je ovo samo taktika.

Nezavisnost je bila kompromis? 

Da.

Ali ne između Srbije i Kosova?

Ibrahim Rugova je devedesetih godina rekao da je nezavisnost kompromis. Ahtisarijev plan je bio kompromis o kompromisu. Ono što ja mogu da ponudim Srbiji je spisak zahteva. Tokom rata je ubijeno 10.000 nenaoružanih civila, 20.000 žena je silovano, 1.200 kulturnih predmeta je ukradeno iz naših muzeja. Bankovni depoziti Kosovara su ukradeni, kao i penzioni fondovi, 120.000 kuća je uništeno, spaljeno, i oštećeno. Srbija za sve to nije platila ni evro. U suštini, ja smatram da nam Srbija duguje. Zašto bih ja napravio kompromis sa Srbijom kada nam ona duguje -- zato što su me ostavili u životu?! Ovo je naša zemlja, proglasili smo nezavisnost, 110 zemalja ju je priznalo, i bilo bi dobro da nas i Srbija prizna, ali ja neću da preklinjem Srbiju da me prizna. Mislim da Srbija treba da se suoči sa sopstvenom prošlošću. U Batajnici, u sred Beograda, 744 albanska tela su ekshumirana, a nema ni plakete da je tu bila masovna grobnica.

U Nemačkoj imamo poslovicu -- kada se dvoje svađaju, pametniji popušta.

Mislim da je red da oni budu pametni. Mislim da nam treba predsednik Srbije koji bi bio pomalo nalik Šarlu de Golu kada je rekao da je Francuska velika i bez Alžira, isto tako je i Srbija velika i bez Kosova. Predsednik koji bi pomalo zaličio i na Vilija Branta koji je kleknuo u Varšavi pred žrtvama, i sproveo Perestrojku Mihaila Gorbačeva u Srbiji, koja je preterano centralizovana. Neka i oni meni pošalju spisak, ja hoću da ga pročitam, ali bez pitanja „šta ste spremni da date.”

 

Specijalni sud i odgovornost

Vetëvendosje od početka ima kritički stav prema UNMIK-u, MKSJ-u i Specijalnom sudu, ali je sada Specijalni sud pozvao Haradinaja, i mogao bi i da osudi mnoge ljude za koje vi takođe smatrate da treba da snose odgovornost jer su korumpirani ili imaju mračnu prošlost. Da li ste i dalje protiv Specijalnog suda?

Nisam na njega gledao blagonaklono, rekao sam da je to sui generis sud, koji je jednom nogom unutar našeg sistema, a drugom izvan njega, i mislim da će jednog dana biti jako teško odbraniti ga kao mehanizam u Strazburu. Mi ćemo učiniti da obični sudovi funkcionišu normalno i učiniti suvišnim Specijalni sud, koji je na žalost postao međunarodna obaveza naše zemlje, jer su promenili naš Ustav kako bi omogućili njegovo postojanje. On postoji već četiri godine, a nije podignuta nijedna optužnica, nije započet nijedan proces.

Da li biste blagonaklono gledali na optužnice ukoliko ih bude?

Ne, ne bih, mislim da ima mnogo ljudi za koje su UNMIK i EULEX imali pregršt dokaza o korupciji, a nisu ništa uradili po tom pitanju, a mi bi sada trebalo da se vratimo 20 godina unazad radi nečega što su i MKSJ i EULEX i UNMIK detaljno istraživali -- nalaze izveštaja Dika Martija. Dakle, ja uopšte nisam optimističan po pitanju ovog suda, i mislim da je potrebno više transparentnosti. Sud funkcioniše kao sablast, uveli su ideju osumnjičenog svedoka, tako da su neki pozvani u svojstvu osumnjičenih svedoka. Dakle, da li su oni osumnjičeni ili svedoci? Nakon rata su počinjeni zločini protiv Srba i Roma, i ja mislim da UNMIK nije zadovoljio pravdu, a nije ni EULEX. To treba mi da uradimo. Ti zločini treba da budu istraženi pojedinačno kako bismo saznali ko je ubijao Srbe ili Rome, ali i Albance. Imali smo 20 godina da se time pozabavimo.  Mislim da je problem to što UNMIK i EULEX nisu postavili okvir vladavine prava kako bi se zadovoljila pravda za žrtve ili obezbedila prava za građane, već kako bi se obezbedila kratkoročna politička stabilnost, tako što se političke elite dovode u red. Ja želim stabilnost zasnovanu na vladavini prava, a ne na njenu štetu.

Zelena agenda za Kosovo?

Čuli smo da Vetëvendosje ima radnu grupu za zeleni Nju dil, pa se pitam da li su zelene politike u domenu energetike, posebno po pitanju visokog udela uglja, ali i po pitanju malih hidroelektrana i velikog broja divljih deponija među vašim prioritetima?

Da, želimo da se obrazujemo i počnemo da primenjujemo zeleni Nju dil kako bismo se izborili sa oba problema, klimatskim promenama i nejednakošću, jer su oni povezani, i mi smatramo da je to naša obaveza. Zeleni Nju dil je odličan izraz. Takođe želimo da smanjimo emisije ugljen-dioksida i da se otarasimo tih deponija. Mi smo previše mala zemlja da bismo imali toliko deponija na otvorenom, a moramo da se pozabavimo i sečom šuma. Moramo da rekonstruišemo rečna korita i obale, i moramo da se borimo protiv plastike kao takve, jer u našim supermarketima možete besplatno da dobijete koliko god hoćete plastičnih kesa.

Šta je sa projektom Kosova e Re (prim.aut. projekat nove elektrane na ugalj)?

Mi smo protiv tog projekta, ne samo zbog zagađenja, već i zbog cena koje će biti veoma visoke za Kosovo. Previše je platiti 1.3 milijarde evra za 450 megavata. U skladu sa tim ugovorom, mi bi trebalo da otkupimo svu električnu energiju koju proizvedu, bez obzira na to da li ćemo je iskoristiti, tako da će se povećati cena struje. Ne možemo se odmah otarasiti uglja. Možemo ga posmatrati kao nužno zlo u narednom periodu, ali pod uslovom da malo po malo smanjujemo udeo uglja. Želimo i da odvojimo sredstva za obnovljive izvore energije, i da na taj način afirmišemo i praktikujemo zeleni Nju dil.

Dakle, vi biste izmenili ugovor o elektrani sa američkim investitorom Contour Global?

Zaustavili bismo ga.

Zaustavili?

Otkazali bismo ga. Ne bismo ga menjali, samo bismo ga otkazali.

Hoćete li odvojiti više sredstava za Ministarstvo životne sredine ili imate na umu nekakvu agenciju za životnu sredinu koju biste ovlastili za određene zadatke?

Da, imaćemo veći budžet za Ministarstvo, posebno za obnovljive izvore i energetsku efikasnost. Mi preferiramo sistem aukcije u odnosu na feed-in tarife kao princip razvoja obnovljivih izvora energije. 

Od pokreta do političke partije

Izgradili ste Vetëvendosje kao građanski pokret i inicijativu. Kako ste sproveli tranziciju od pokreta do političke partije, i šta biste preporučili mladim aktivistima  i ljudima koji žele da se angažuju i osnuju pokret ili partiju danas, kako ne bi ponovili vaše greške?

Misim da ne postoji model koji odgovara svim kontekstima. Mislim da su važne ideje, tako da smatram da Srbiji nedostaje progresivna levica, koja mora da ima što veći broj aktivnosti, kao i organizacionu strukturu i opštu viziju, moglo bi se reći Weltanschauung. Vrlo je važno da imate velike ideje i da se usudite da ih sprovedete, tako da su potrebne aktivnosti, potrebna je akcija. Bez akcije nije moguće. Ne radi se samo o razmišljanju, potrebna je akcija. Ponekad čak i pre nego što ste do kraja domislili, morate da sprovedete neku aktivnost i izgradite organizaciju sa jasnom strukturom. To je sveto trojstvo.

Dakle, vizija, akcija i organizacija.

Da. Mi smo pet godina radili potpuno izvan sistema, hapšeni smo, ali je onda proglašena nezavisnost, stvari su se promenile i ja sam rekao  „OK, sada možemo ili da se kandidujemo na izborima ili da nastavimo proteste. Možemo i da uvedemo protest u Parlament.” Kombinovali smo metode, ali je jako važno da  imate ljude koji su posvećeni, strastveni, koji su spremni da insistiraju, koji svoje ideje shvataju vrlo ozbiljno, a sebe same i ne toliko. Ne treba shvatati sebe preterano ozbiljno. Svoje ideje treba shvatati ozbiljno i realizovati ih bez obzira na sve. Strast treba da bude rezultat pretvaranja vizije u želju, sa kojom nema kompromisa. Teško je, ali zar nije sjajno?

Nacionalni simboli i etnicitet

Neki vas smatraju levim nacionalistom koji vodi Kosovo ka ujedinjenju sa Albanijom, kome se ne dopadaju nacionalni simboli Kosova. Kako biste to prokomentarisali?

Naša zastava je usvojena istog dana kada je proglašena nezavisnost, 17. februara 2008, bez ikakve debate u Parlamentu, bez referenduma, bez promišljanja istorije, geografije, sa nekim svojstvima koja smo smatrali problematičnim - nema crvene boje, nema crne boje, nema orla - kao da proglašavamo nezavisnost od Albanije, a ne od Srbije. Ja sam poštovao zastavu u Parlamentu, nije mi se dopadala, ali sam je poštovao. Bio sam predsedavajući Odbora za spoljne poslove i uvek sam je imao sa sobom. Kada formiramo vladu, uvek ćemo je imati i naravno poštovati, nećemo je sklanjati. Ipak, za nas Albanija nije samo susedna zemlja. Granica između Kosova i Albanije je utvrđena na Londonskoj konferenciji 1913. Znam odakle su uzeli taj Član 1.3 našeg Ustava, koji nam ne dozvoljava da se ujedinimo sa nekom drugom zemljom. Mislim da su ga preuzeli iz Člana 4 Ustava Austrije, koji ne dozvoljava Anschluss sa Nemačkom. Pa nismo mi imali Hitlera, nego je Srbija imala Miloševića. Član 1.3 je pritom u kontradikciji sa članom 1.1 koji kaže da smo nezavisna i suverena država. Ali mi nismo nezavisni od nezavisnosti. Mi smo zaglavljeni u nezavisnosti. Na primer, ne možemo se priključiti bilo kakvoj federaciji. Čak bi i pristupanje EU bilo problematično. Ipak, ja se ne slažem sa razmišljanjem našeg Predsednika, koji smatra da bi nas propast države Kosovo približila ujedinjenju sa Albanijom. Ja mislim da prvo ova zemlja mora da bude uspešna. Ne možemo da kažemo da ćemo se odreći severa i priključiti Albaniji, to ne bi funkcionisalo. To je bila ideja našeg Predsednika, za koju ja smatram da je pogrešna. Mislim da su socio-ekonomski problemi mnogo važniji od simbola i geopolitike. To je naš pristup. Nadajmo se da će uspeti onako dobro i brzo kako smo planirali.

Ja sam relativno nedavno došao u ovaj region, i čini mi se da se ovde ljudi bore sa idejom građanstva nasuprot ideji etniciteta. Šta vi mislite o tome?

Odakle ste?

Iz Nemačke.

Znate, za mene je nacionalnost OK. U vezi sa etnicitetom nisam siguran, jer je etnicitet u akademskoj zajednici postao prominentan termin razvojem antropoloških studija sedamdesetih godina prošlog veka, a u politici Balkana je postao prominentan tokom rata u Bosni. Postoji jedan termin koji je korišćen pre etniciteta, a to je etničko čišćenje. Pre nego što smo imali etničkog Srbina, etničkog Hrvata, etničkog Bošnjaka, imali smo etničko čišćenje. Etnicitet je nastao putem rata, i nastao je putem etničkog čiščenja, kroz genocid. Meni je u redu da neko kaže da je srpske nacionalnosti, nemačke nacionalnosti, albanske nacionalnosti, italijanske nacionalnosti, ali zašto bismo morali da kažemo etnički Nemac, etnički Italijan ili etnički Albanac? Etnicitet je put ka biologiji, udaljavajući se od politike, istorije i socio-ekonomije. Meni se čini da ideje nacionalnosti i nacije ne idu nigde. Nećemo ih eliminisati u skorijem periodu. Jednog dana, možda u 22. veku, potpuno ćemo eliminisati naciju, ali to neće početi sa Albancima i Srbima. Da budem iskren, mislim da su patriotizmi i nacionalizmi manjih nacija daleko manje štetni od patriotizama i nacionalizama velikih nacija. Ne brine me nacionalizam Škota, više se plašim nekih drugih nacionalizama kada su u pitanju globalni mir i bezbednost.

Hvala vam na vremenu koje ste izdvojili za nas.

Ovaj intervju sproveo je Simon Ilze, direktor beogradske kancelarije Fondacije „Hajnrih Bel” 14. novembra 2019 u Prištini.