Predgovor
Živimo u trenutku dvostruke krize: Balon turbokapitalizma, koji je finansijsko tržište napumpalo, pukao je, izazvavši najveću ekonomsku krizu od tridesetih godina 20. veka. No, nisu poremećeni samo tokovi novca i robe, nego je i ekosistem poljuljan. Ugroženi su prirodni resursi, a time i naša životna osnova. Rapidno smanjenje zaliha nafte, pustošenje ribljeg fonda u morima, oskudica vode i gubitak plodnog zemljišta predstavljaju jasne alarmantne signale za to. Klimatske promene najjasnije pokazuju kako je naš privredni model doveden do svojih granica. Ukoliko do sredine 21. veka ne uspemo da CO2-emisiju smanjimo za oko 80 odsto u poređenju sa 2005. godinom, neće nam poći za rukom da ograničimo globalni porast temperature na ispod dva stepena Celzijusa, što bi se još i moglo tolerisati.
Dvostruka kriza, međutim, otvara i novu priliku. Postepeno se shvata u široj javnosti da su fundamentalne strukturalne promene neophodne. Krizu u oblasti ekonomije i životne sredine moći ćemo da prevaziđemo samo ukoliko se savremeni kapitalizam zameni održivim ekonomskim poretkom.
Ovaj zajednički strateški dokument Fondacije Hajnrih Bel (Heinrich-Böll-Stiftung) i Instituta „Vorldvoč“ (Worldwatch) želi da pokaže da je takva promena moguća upravo u doba krize. Enormne sume koje su vlade širom sveta stavile na raspolaganje kao zamajac konjunkture, moraju se iskoristiti kao okidač zelene industrijske revolucije.
Dokument opisuje kako Green New Deal mora da izgleda da bi se uspelo sledeće: održivo oživljavanje privrede i prelaz na privredni model koji ne bazira na energetskim resursima kod kojih dolazi do sagorevanja ugljen-dioksida i koji će u što manjoj meri ugrožavati životnu sredinu. Pri tom je, sa jedne strane, reč o restrukturiranju ključnih sektora koji imaju izuzetno velike energetske potrebe i odlikuju se visokom CO2 -emisijom. U njih spadaju i automobilska industrija, čija se filozofija i tehnologija moraju iz osnova promeniti. Sa druge strane, reč je o obnovi javne infrastrukture koja se odražava na sve ekonomske faktore i na svakodnevicu u društvu. Najzad, dokument pokazuje da Green New Deal čak može i da stvori ogroman broj radnih mesta.
Takva promena strukture ne može se odigrati samo u nacionalnim okvirima. Potreban nam je globalni Green New Deal. Jer naša ekonomija i naš ekosistem zavise jedno od drugog. U globalizovanom svetu nisu globalizovane samo krize, već i rešenja moraju biti takva – globalna. To ne znači da stanemo, dok drugi napreduju. Upravo napredne i tehnološki visoko razvijene države moraju utrti put zelenoj promeni na globalnom nivou. Kao vodeće ekonomske snage su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države predodređene za to: ne samo da raspolažu neophodnim stručnim znanjem i umećem, već i tako otvorenim i kreativnim društvima, te im može poći za rukom nagli prelaz na održivi privredni model. One za ostatak sveta predstavljaju uzor.
Ovim strateškim dokumentom želimo da podstaknemo stvaranje transatlanskog Green New Deal-a, koji sa obe strane Atlantika postavlja osnovu za zeleno privredno čudo.
Berlin i Vašington, u aprilu 2009.godine
Ralf Fiks (Ralf Fücks) Kristofer Flejvin (Christopher Flavin)
Član upravnogi odbora Fondacije Hajnrih Bel Predsednik Instituta „Vorldvoč“