Dnevnik

Dnevnik

11. novembar 2010 Boban Stojanović

Želeli smo da ispričamo priču o hrabrim ženama koje se nisu plašile da budu svoje, da promišljaju svet koji ih je okruživao, da se bune i opiru u jednom vremenu, nenaklonjenom svakom otporu i promišljanju. Želeli smo da pokušamo da osvetlimo šta ih je pokretalo, davalo im snagu, šta im nije dozvoljavalo da odustanu uprkos dilemama, strahu, malodušnosti i pritiscima.

Žene čije priče su se našle u ovoj knjizi vrlo su različite. Po svojim profesijama, godinama, obrazovanju, miljeu iz koga dolaze... Neke su poznate široj javnosti, neke ne. Šta je ono što ih povezuje? Još jedno od pitanja koje nam je unosilo nemir. Ono sto je izranjalo jeste beskrajna ljubav prema životu. Želja da se život zaista živi, kroz odbijanje da se prihvate gotovi odgovori, kroz spremnost da se traga i razmišlja.

Svaka od priča koja je pred Tobom, knjiga je za sebe. Ova knjiga je i jedno veliko hvala divnim i hrabrim ženama koje su kroz sopstveno iskustvo i sopstvenu borbu napravile ili prave prostor za druge: žene, ali i sve one različite sa društvenih margina (kakva god ta različitost bila). One za koje po pravilu nema mesta u velikoj istoriji. One izbrisane, ugušenog glasa i pogrešne. Ova knjiga je za radoznale, za one koji vole da ih uhvati tuđa misao i navede na razmišljanje. Ova knjiga je podsećanje da izbor uvek postoji. Zavirujući u lične priče, svaka osoba može da pronađe zrno sebe i odabere da deluje na jedan od načina na koji su to učinile naše sagovrnice. Ili na neki sasvim drugi.

Boban Stojanović