Najnovije izdanje biltena "Stanar" u novom formatu, i sa pojačanom dinamikom izlaženja. U ovom broju možete čitati o neadekvatnom upravljanju zaštićenim područjem Fruške Gore, pritiscima vlasti na savet MZ "Lipar", izborima u Begeču, ali i drugim lokalnim temama.
U osmom broju Maneka pokušali smo da sagledamo stanje u društvu i kulturi i potražimo putokaze ka mogućem izlazu iz krtičnjaka u koji smo saterani, ka autonomiji – ličnoj i svakoj drugoj.
Ova onlajn publikacija je rezultat projekta HB101 – Čovek s noževima, kojim je Fondacija „Hajnrih
Bel“ u saradnji s udruženjem KROKODIL i Gete institutom, obeležila 101. godišnjicu rođenja slavnog
pisca čije ime nosi.
U mozaiku crnogorskih visokoobrazovnih ustanova, koje ne prednjače niti u jednom od segmenata savremenog obrazovanja, (ne)transparentnost je jedna od oblasti koja izaziva dodatnu zabrinutost, a posebno imajući u vidu da je tendencija „podizanja zidova“ oko univerziteta sve uočljivija.
Fondacija Hajnrih Bel reizdala je roman "Gde si bio, Adame?" radi obeležavanja stote godišnjice rođenja njegovog autora, čije ime je ponela - Hajnriha Bela. Na ovom linku nalaze se informacije u vezi sa preuzimanjem besplatnog primerka knjige za sve zainteresovane posetiteljke i posetioce naše internet stranice.
U eri interneta, razumevanje osnovnih pojmova iz oblasti autorskog prava postaje važan uslov za ostvarivanje prava na slobodu informisanja i slobodan pristup znanju. Ovakav priručnik potreban je institucijama kulture, kreativnoj industriji, medijima ali i svim građanima, kako bi se sa više pravne sigurnosti kretali u digitalnom okruženju, stvarali i razmenjivali sadržaje.
Generalno gledajući, pojava plagijata nije osobenost Crne Gore. Ali, njihovo neprocesuiranje, «zakon omerte» koji postoji među samom akademskom zajednicom kad je riječ o odgovoru na ovaj problem, potpuna nespremnost institucija da ih identifikuje i sankcioniše, uz vidljiv nedostatak akademske časti i čestitosti članova akademske zajednice za koje postoje ozbiljni navodi da su plagirali radove, kreira gotovo začarani krug nekažnjivosti i daljeg urušavanja inače upitnog kvaliteta visoko-obrazovnih ustanova u Crnoj Gori.
Živimo u dinamičnim vremenima u kojima kvalitetni nastavni planovi možda neće više biti relevantni u vremenovopečenih diplomiranih studenata. Koliko god da izgleda teško, univerziteti bi trebalo da pokušaju da podare ovimdiplomcima veštine koje će im služiti u svih 40 godina njihove karijere.
Ko i kako raspolaže javnim prostorom, kako Ministarstvo prostora nastoji da ukaže na alternativne načine upravljanja i donošenja odluka, ko su beskućnici srpske kulture, zašto je Magacin u Kraljevića Marka u Beogradu već više od osam godina potencijalni model mogućeg modela za alternativni kulturni centar, šta je bilo sa prošlogodišnjom zvezdom kulturne scene u Beogradu posle okupacije, kako se organizacije civilnog društva u kulturi dovijaju za prostore za rad i prezentaciju programa, da li su moguće alternativne rezidencije za umetnike, šta nude privatni prostori za kulturu i umetnosti u Srbiji, zašto je potreban uopšte civilan sektor u kulturi – neke su od tema Maneka br. 4
Zbornik en garde 20/21 predstavlja rezultat dvodnevne manifestacije koja je održana 17. i 18. oktobra 2014. godine. Beogradski Centar za kulturnu dekontaminaciju i Fondacija Hajnrih Bel tragali su za odgovorom na pitanje „Šta dakle reći u godini sećanja 2014, i kako?“ Tri teme su okosnice programa, a time i zbornika: Avangardne prakse, Slike o ratu, Dimitrije Tucović.
