“Životna sredina, energija i klimatske promene” na forumu u Trstu

Creator: hbs belgrade. Creative Commons License LogoOva slika je pod Creative Commons License licencom

Panel “Životna sredina, energija i klimatske promene”, koji je u sklopu Foruma civilnog sektora organizovala regionalna kancelarija Fondacije “Hajnrih Bel”, održan je u Trstu 11. jula 2017. pred više od četrdesetoro predstavnika i predstavnica civilnog društva iz država Zapadnog Balkana.

"Mi iz Sekretarijata Energetske zajednice veoma smo zadovoljni time što smo razvili Povelju održivosti za Zapadni Balkan", rekao je Janez Kopač iz Energetske zajednice, ističući da su tu povelju potpisale sve države članice. "Ono što nas čini još ponosnijim, jeste to što smo uspeli da nadgledamo implementaciju tog važnog dokumenta, redovno objavljujemo izveštaje i informišemo javnost o ovom procesu". Kopač je naglasio da baš u povelji i sličnim poduhvatima vidi mogućnost nastavka i jačanja saradnje sa civilnim sektorom.

Kao predstavnik Mreže za promene Jugoistočne Evrope, Garet Tankosić Keli podsetio je da je civilni sektor Zapadnog Balkana aktivan i efikasan, ali da to ipak nisu svi: "Vaše vlade ne slede vaš primer, a ja bih voleo da vas zamolim da nastavite ovako kako ste krenuli, da izlazite iz "zone komfora" i održite tu energiju".

Treći panelista, Haki Abazi iz Energetske demokratske inicijative s Kosova, ocenio je da je region Zapadnog Balkana siromašan kad je u pitanju struja, ali nije siromašan kada su u pitanju izvori energije. "Energetsko siromaštvo Zapadnog Balkana nastalo je zbog "sive zone", koruptivnih praksi u kreiranju energetskih sistema". Po njegovim rečima, nevladin sektor ima veliku šansu da na rešavanje ovog problema utiče podstičući lokalno vlasništvo nad energetskim izvorima. Takođe, Abazi je istakao da dobri susedski odnosi zavise upravo od dobrih energetskih mreža.

Nakon uvodnih izlaganja, usledila je konstruktivna debata u kojoj su aktivno učestvovali predstavnici civilnog sektora – od kojih su neki podsećali na konkretne probleme u regionu, neki na ponašanje EU u ovoj oblasti, a neki predlagali mere koje bi civilni sektor trebalo da preduzme.

U delu panela posvećenom akciji, tj. dobrim primerima aktivizma u oblasti životne sredine, svoje delovanje predstavili su Besjan Pesha iz Hashtag inicijative (Albanija), kao i Anes Podić iz Eko akcije (BiH). Pesha je ispričao kako je zbog iskopavanja nafte u jednom delu Albanije dolazilo ne samo do masovnog oboljevanja dece od astme, već i do izuzetno učestalih zemljotresa – ponekad ih je bilo i do trideset dnevno. U tradicionalnim medijima o tom se problemu nije govorilo i za muke tog kraja niko nije mario. Zbog svega, toga, građani i građanke najpre su otpočeli štrajk glađu. Pošto rezultata nije bilo, preduzeli su još radikalniju meru: krenuli su pešice ka Tirani, na marš dug 140 km, koji je trajao četiri dana. Vesti o njima pojavljivale su se samo na društvenim mrežama, a tradicionalnih medija još uvek nije bilo. Ipak, na ulazu u Tiranu, dočekalo ih je dve hiljade ljudi. Vlada je nakon toga počela da pregovara, došli su i mediji, a bilo je i konkretnih rezultata: žitelji tog kraja dobijaju materijalnu kompenzaciju, proces arbitraže rada naftne kompanije je u toku, a procenjuje se i već načinjena šteta.

S druge strane, Anes Podić predstavio je aplikaciju za merenje nivoa zagađenja vazduha koju je Eko akcija osmislila i plasirala kako bi demantovala tvrdnje zvaničnika da u BiH nema zagađenja, ali i pokrenula ljude na akciju. On je naglasio da je BiH druga u svetu po broju smrti izazvanih zagađenjem, da je dozvoljeni nivo zagađenja daleko viši nego u ostatku Evrope, a da se – čak ni u situacijama kada je nekoliko puta viši od dozvoljenog – ne oglašava uzbuna. Aplikacija koju su osmislili preuzeta je 50 hiljada puta i imala je veliki odjek među korisnicima i korisnicama. U nekim delovima zemlje nadležni i dalje ćute i ignorišu problem, u drugima “kupuju vreme”, ali je izvesno da je aplikacija osvestila mnoge i konačno potvrdila da se u BiH udiše zagađen vazduh.

Predlog hitnih mera u oblasti životne sredine, energije i klimatskih promena, usaglašen je i upućen predstavnicima/cama Evropskom fondu za Balkan, kako bi ga predali premijerima i ministrima inostranih poslova na Samitu Zapadnog Balkana. Preporučeno je efektivno uključivanje javnosti i primena obaveza koje su preuzele države Zapadnog Balkana u kontekstu međusobnog povezivanja infrastrukture i regionalnog prenosa električne energije.

 

Creative Commons Lizenzvertrag This article is licensed under Creative Commons License.