Hrvatske perspektive energije zajednice

Uprkos dugoj tradiciji zadrugarstvau Hrvatskoj, prva zadruga obnovljive energije (REScoop) formirana je na ostrvu Krku tek pre pet godina. Primena projekata obnovljive energije u Hrvatskoj često se sreće sa raznim birokratskim preprekama, pa je zbog toga lokalna zajednica ostrva (građani, lokalna vlast, NVO, mala preduzeća i javne komunalne službe) došla na ideju da osnuju zadrugu. Energetska zadruga "Otok Krk" radi na ostvarivanju svoje misije da Krk postane prvo hrvatsko ekološko ostrvo od 2013. godine.

Zadružni pristup rezultirao je nižim cenama opreme i dozvola za krovne solarne panele za više od 50 domaćinstava. Cena investicije je snižena zbog toga što je mnogo pojedinaca zajedno instaliralo mnogo malih solarnih sistema. Zadruga je takođe razvila jednu solarnu energanu snage 137kW i imaju još planova (u skladu sa Strategijom za postizanje nulte emisije ostrva), uključujući vetropark u vlasništvu zadruge, CHP fabrike (elektrane koje rade na principu kogeneracije toplote i električne energije) i edukacioni centar za RES (Renewableenergy sources – izvore obnovljive energije).

Prva energetski nezavisna škola u Hrvatskoj – OŠ "Kaštel Lukšić" – članica je lokalnog REScoop i njen krov je pokriven solarnim panelima. Mala solarna energana (22 kW) i energetski efi kasno osvetljenje učinili su od nje prvu energetski nezavisnu školu u Hrvatskoj. Projekat su pokrenuli Energetska zadruga Kaštela i UNDP u Hrvatskoj 2014. godine, a investiciju su fi nansirali građani, članovi REScoop, lokalne vlasti i privatne lokalne kompanije. Ovo je jedan od prvih primera da lokalni građani osnuju energetsku zadrugu kako bi sproveli poseban RES projekat u Hrvatskoj.

Štaviše, projekat je bio finansiran bez podsticaja vlade, uvodeći novi poslovnimodel koji može da se primeni i u drugim školama. U okviru ovog projekta sprovedena je prva crowdfunding kampanja za RES u Hrvatskoj. Novac ušteđen na električnoj energiji iskorišćen je da bi se poboljšao kvalitet obrazovanja (nova računarska odeljenja, ekskurzije itd.), a đaci škole "Kaštel Lukšić" dobili su priliku da "iz prve ruke" uče o RES-u i energetskoj efikasnosti. U 2017. škola je uvela prvi "solarni novac" (SolarCoins – jedan novčić za svaki megavatčas električne energije koji je dobijen od energije sunca), motivišući tako đake da uče o blockchain tehnologiji i alternativnom fi nansiranju.

Građani kao investitori u čistu energiju

Nakon uspeha ovog crowdfundinga za projekat energetski nezavisne škole, grad Križevci hteo je da podstakne svoje građane da ulože u proizvodnju lokalne obnovljive energije. Tokom 2016. grad je, zajedno sa Križevačkim poduzetničkim centrom (KPC), osnovao Razvojni centar i Tehnološki park Križevci, promovišući mala i srednja preduzeća u oblasti hrane, obrade metala, drveta i IKT sektora. Sa željom da pomogne gradu da razvije ovu inicijativu, Zelena energetska zadruga (ZEZ) razvila je projektnu ideju za prvi masovni investicioni fond za izvore obnovljive energije u Hrvatskoj.

U okviru ove inicijative, dizajniran je sistem solarnih panela od 50 kW za administrativni centar KPC. Sistem bi pokrio deo energetskih potreba zgrade i stvorio mesečne uštede na električnoj energiji. Kapitalne investicije biće sufinansirane od strane građana-investitora (crowdfunding zasnovan na zajmu, namenjen da privuče građane koji bi inače svoj novac stavili na štednju), članova zadruge i lokalne vlasti. Glavni ciljevi su da podstaknu razvoj malih solarnih panela za sopstvenu potrošnju u Hrvatskoj (net metering – neto merenje ili neto razmena energije za javne zgrade, mala i srednja preduzeća, što znači da se višak energije koji se ne potroši isporuči u mrežu, tako da se plaća samo razlika između proizvedene i potrošene energije, prim. prev) i da podstaknu alternativne modele finansiranja u energetski sektor Hrvatske, kao i postavljanje temelja za pilot projekte u lokalnim zajednicama zasnovane na blockchain tehnologiji.

Moć građana i demokratizacija energije

Još uvek postoji mnogo prepreka u hrvatskom zakonodavstvu za pravilno razvijanje obnovljive energije. Kvote predviđene za razvoj solarne i energije vetra imale su negativan efekat na dalji razvoj obnovljive energije u Hrvatskoj, naročito na povećanje energije čiji su vlasnici građani i na razvoj energetskih zadruga. Na primer, razvoj solarne energije zaustavljen je najviše zbog toga što nije povećana kvota za fid-in tarife (kvota je dostignuta), a neto merenje ukupne potrošene i stvorene energije (net metering) kao i potrošači koji kupuju profesionalnu opremu (prosumers) još uvek nisu raširena pojava u zemlji.

Hrvatska ostrva imaju izuzetno visoke nivoe insolacije (osunčanosti) sa 2300 do 2800 sati sunčanog vremena godišnje, tako da veliki solarni energetski potencijali ostaju zarobljeni zbog nepovoljne energetske politike. Na primer, Slovenija ima desetostruko veće instalirane solarne kapacitete od Hrvatske. Postojeći sistem podsticaja postao je prepreka za ekspanziju obnovljive energije i novi modeli su neophodni za uspešnu energetsku tranziciju.

Trenutno, zakonske promene za male izvore obnovljive energije za sopstvenu potrošnju su u fazi nacrta i mogli bi da donesu ogromnu pozitivnu promenu time što će ohrabriti energiju u vlasništvu građana i ukloniti administrativne barijere za izvore obnovljive energije (sa fokusom na male solarne panele i energane na biomasu).

Građani organizovani u energetskoj zadruzi mogu da postanu lokalni izvor znanja o projektima obnovljive energije i mogu da koriste stečeno iskustvo za dalju implementaciju zadružnog pristupa energetici. Koncept energije zajednice omogućava građanima da budu direktno uključeni u vlasništvo lokalnih projekata ili u donošenje odluka, što građanima može doneti fi nansijske koristi od izvora obnovljive energije. Lokalni potencijali obnovljive energije koriste se da podstaknu rast lokalne privrede, dok energija zajednice podstiče saradnju, društvene inovacije, obrazovanje, poboljšanje lokalnih servisa i stvara radna mesta.

Iako je priča o uspehu energetske zadruge inspirativna, Hrvatska i dalje pravi tek prve korake ka energiji u vlasništvu građana. Javni interes u obnovljivoj energiji je prilično snažan, ali projekti za izvore obnovljive energije i dalje su rezervisani za "velike" igrače – bogate pojedinačne investitore i kompanije koje imaju ljudski i finansijski kapital potreban da se prevaziđu administrativne poteškoće.

UNDP je 2013. u Hrvatskoj pokrenuo projekat "Energetske zadruge u Hrvatskoj" kako bi uveo, testirao i podstakao razvoj zadruga izvora obnovljive energije. Kao rezultat, danas postoji devet energetskih zadruga u Hrvatskoj, koje rade kao energetski startapi i svi oni imaju teškoće u sprovođenju svojih RES projekata zbog trenutnog poslovnog okruženja. Poslovne prilike za energetske zadruge leže u povezivanju energije i poljoprivrede– nekoliko hiljada hrvatskih građana su članovi poljoprivrednih zadruga, stvarajući veliki potencijal za izgradnju konkurentnog biznisa u osiromašenim ruralnim krajevima (na primer, uvođenjem obnovljive energije kao rešenja za porodične farme).

Lokalne vlasti u energetskoj tranziciji

Gradovi i energetske zajednice mogu da udruže snage kako bi pospešili lokalnu ekonomiju. Zelena energetska zadruga, hrvatska energetska zadruga sa misijom osnaživanja lokalnih zajednica kroz korišćenje lokalnih resursa, radi sa lokalnim vlastima kako bi zadovoljili svoje energetske i klimatske ciljeve. ZEZ se udružuje sa energetskim gradovima u implementaciji inicijative Saveza gradonačelnika Hrvatske. Energetski gradovi sprovode aktivnosti koje za cilj imaju diskusiju i razvoj rešenja u procesu ubrzanja tranzicije energetike evropskih gradova i opština (u više od 1000 gradova u 30 zemalja Evrope). Sve aktivnosti se zasnivaju na inovativnim pristupima, novim idejama i novim praksama, sa ciljem aktivnog i stalnog uključivanja lokalnih i regionalnih administracija i samih građana u borbi protiv klimatskih promena.

Energetske zadruge u borbi protiv energetskog siromaštva

Projekat koji fi nansira Evropski socijalni fond, "Dobra energija u društvenom preduzetništvu", trenutno u Hrvatskoj implementiraju ZEZ i Cra College. ZEZ se bori protiv nezaposlenosti mladih, kao i protiv energetskog siromaštva – tim zadruge će obučiti 30 mladih ljudi iz tri hrvatska grada. Ideja projekta jeste da poboljša energetsku efikasnost u energetski siromašnim domaćinstvima savetima i merama energetske efikasnosti, koje će sprovesti mladi ili dugotrajno nezaposleni, prekvalifikovani da budu savetnici za energetsku efikasnost.

Energetske zajednice kao koncept u EU

Tranzicija ka održivoj energiji u mnogim zemljama EU zasnovana je na angažovanju i osnaživanju potrošača. Energetske zajednice u Evropi prvo su se pojavile u Danskoj tokom sedamdesetih godinaprošlog veka, kao odgovor na naftnu krizu i predviđenu tranziciju na izvore obnovljive energije. Danas, koncept energije zajednice već je dobro poznat u ovoj državi – do 2004. više od 150.000 građana Danske bili su članovi energetskih zadruga, zajednički posedujući više od 75 odsto instalisanog kapaciteta vetroparkova u zemlji.

Mnoge evropske zemlje prepoznaju energetske zadruge kao alat za dugoročno poboljšanje ekonomije i energetske zadruge su postale uobičajena praksa, na primer, u Nemačkoj, Holandiji, Belgiji i Španiji. U Nemačkoj je skoro 50 odsto instalisanih kapaciteta obnovljive energije u rukama građana, energetskih zadruga i poljoprivrednika, dok velike kompanije poseduju manje od šest odsto instalisanih izvora obnovljive energije. Pre samo nekoliko godina, one su imale oligopoly u proizvodnji električne energije. REScoop.eu je evropska federacija zadruga obnovljive energije, koja povezuje 1500 evropskih zadruga i milion građana, članova energetskih zadruga.

Uvođenje energetskih zadruga na Zapadnom Balkanu

Komparativna studija o energetskim zadrugama u zemljama Istočnog partnerstva i zemljama Zapadnog Balkana, koju su uradili WECF iz Nemačke i ZEZ u 2017, fokusirala se na energetske zadruge kao važne instrumente za energiju zajednice i tranzicije na obnovljivu energiju u ovim regionima. Važne varijable u uvođenju i promociji energetskih zajednica uključuju mehanizme vladine podrške za obnovljive izvore energije i projekte zajedničke energije, nacrte novih strategija i akcionih planova, promenu odnosa prema modelu zajednica i promovisanje aktivizma u vezi sa lokalnom energijom.

GIZ u Bosni i Hercegovini trenutno sprovodi projekat "Promocija obnovljive energije u BiH", sa namerom da stvori i ojača okvir i uslove za povećanu upotrebu RES u BiH. U okviru ovog projekta, ZEZ razvija efi kasne poslovne modele za finansiranje projekata obnovljive energije i uključivanje lokalnih zajednica u ove projekte, kao i preporuke za legalni okvir koji ohrabruje energiju zajednice u BiH. Ova saradnja negovaće razmenu znanja i dobrih praksi između zemalja.

Politika podrške za zajedničku energiju

"Zimski paket" Evropske komisije (Čista energija za sve Evropljane) navodi da nove energetske politike ne mogu da budu sprovedene bez podrške građana. Odluke nacionalnih politika imaju snažan uticaj na razvoj energije koja je u vlasništvu građana i energetskih zadruga. Lokalne vlasti takođe mogu mnogo da urade da poboljšaju podršku za energiju zajednice. Škotska vlada postavila je cilj od 500 MW zajedničke i lokalne obnovljive energije do 2020. I, kroz sistemsku finansijsku i tehničku podršku, ovaj cilj je već dostignut. U Danskoj, na primer, građaninu je potrebno samo da potpiše nekoliko dokumenata da bi postao član energetske zadruge i kupio udeo u fabrici električne energije koja radi na snagu vetra. Vlasnici vetrofarmi dužni su da ponude najmanje 20 odsto akcija celokupnog projekta lokalnoj zajednici.

Hrvatski zakonodavni okvir ne gleda povoljno na aktivno građansko učešće u razvoju obnovljive energije. UNDP Hrvatske, u saradnji sa međunarodnim i nacionalnim partnerima, napravili su nacrt preporuka za ohrabrivanje razvoja energetskih zajednica u 2015. godini.

Ove preporuke napisane su tako da pomognu unapređivanju zakonodavstva i ohrabre građansko učešće u projektima obnovljive energije. Inspirisana danskim modelom zadruga, Hrvatska može da uvede obaveznu ponudu građanima za udeo u komercijalnim RES projektima. Hrvatska takođe može da uvede net metering sa periodom merenja od jedne godine i sa boljom administrativnom podrškom za domaćinstva, zasnovano na dobrim praksama iz Slovenije i Holandije. Dodatno, zasnovano na iskustvu Velike Britanije, Hrvatska bi mogla da nameni posebnu kvotu za obnovljivu energiju zajednice (na primer, za vetar i solarnu energiju). Jednostavno obezbeđivanje informacija nije dovoljno – građani bi trebalo da budu aktivno uključeni u proces donošenja odluka i vlasništvo nad energijom da bi tranzicija ka obnovljivoj energiji bila uspešna.

Razvoj obnovljive energije u Hrvatskoj i u zemljama Zapadnog Balkana trebalo bi da predvode građani i lokalne zadruge obnovljive energije, umesto velikih (često stranih) investitora i kompanija. Na ovaj način koristi od lokalnih potencijala ostaju u rukama lokalne zajednice. Većina današnjih članova zadruga u Evropi su motivisani građani posvećeni stvaranju promene u svojim lokalnim zajednicama. Obnovljiva energija ne bi trebalo da bude još jedna obaveza nametnuta od strane Evropske komisije našim privredama koje imaju poteškoća, već bi trebalo da bude prilika za rešavanje socijalnih, ekonomskih i ekoloških izazova. Samo građani mogu da promene naš energetski sistem koji je uvozno-zavisan, kao i da zaštite naše vode, vazduh i zemljište – odabirom alternativa prljavim i skupim termoelektranama na fosilna goriva.