Represija nad civilnim društvom je u porastu širom sveta, čak i u demokratskim državama. Aktivisti i aktivistkinje organizacija koje se zalažu za demokratiju, ljudska prava, društvenu i ekološku pravdu nalaze se pod pritiskom.
Žensko telo redovno je bilo glavna meta konzervativnih i fundamentalističkih ideologija i praksi. Individualno pravo na samoodređenje obeleženo je društvenim i kulturološkim normama, zakonskom regulativom, a više nego ikada je određeno reproduktivnim tehnologijama i medicinskom ponudom.
Ovaj esej Christe Wichterich nudi informacije i analitičke pristupe iz međunarodne perspektive sa ciljem da podstakne kritičke, ali kontroverzne debate, i otvori pitanja o seksualnim i reproduktivnim pravima.
Nakon promene vlasti 2000. godine u Srbiji se velika pažnja posvećuje ljudskim pravima, uključujući i LGBTIQ prava. Ovaj članak pruža pregled njihovog ponekad paradoksalnog razvoja koristeći se sporovima između državnih institucija i civilnog društva.
Dobra psihološka pomoć jedna je od potreba osoba drugačijeg seksualnog opredeljenja i rodnih identita. Predrasude profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja, česta su prepreka, zajedno sa nepoznavanjem specifičnih problema sa kojima se LGBT osobe suočavaju.
Analize koje slede dokumentiraju ozbiljan napor da se uspostave kriterijumi prohodnog i modernog Ustava: prohodnog, za političke odluke, modernog, za odgovorno vršenje državne vlasti.
Ovogodišnje jubilarno obilježavanje Međunarodnog dana žena i ženske solidarnosti u crnogorskom kontekstu izoštrava bolan paradoks koji žive žene uklještene između soc-realističke prošlosti i demokratske budućnosti u, kako izgleda, neprolaznom momentu tranzicijske sadašnjosti. Slike koje pamtimo i one koje očekujemo, preklapaju se, dajući skoro neuhvatljiv portret našeg himeričnog trenutka.
