Politička klima - klimatske promene i Srbija

Politička klima - klimatske promene i Srbija

 

Klimatske promene nisu samo prirodni fenomen već i političko pitanje. O mitigaciji i merama adaptacije odlučuje se u javnim institucijama i pregovara na međunarodnim konferencijama, te su te odluke suštinski političke. Pristupni pregovori Srbije s Evropskom unijom kao i Sporazum iz Pariza, donose nove političke obaveze i iziskivaće nova rešenja i otvoreni društveni dijalog o tome šta je potrebno promeniti u našoj ekonomiji, infrastrukturi i svakodnevici.

U tom svetlu, serijal članaka nedeljnika Vreme "Politička klima" nastoji da preispita klimatsku politiku Srbije.

Tekstovi:

Kako ukinuti ugalj - Intervju sa Simonom Ilzeom

Izveštaj nemačke Komisije za ugalj mogao bi da bude putokaz za zemlje koje žele da napuste ovaj prljavi način dobijanja električne energije. Naravno, prvo je potrebno da se takva odluka donese na državnom nivou, za šta u Srbiji još ne postoji interesovanje.

Autor/ka Radmilo Marković

Hrvatske perspektive energije zajednice

Razvoj obnovljive energije u Hrvatskoj i u zemljama Zapadnog Balkana trebalo bi da predvode građani i lokalne zadruge obnovljive energije, umesto velikih (često stranih) investitora i kompanija. Na ovaj način koristi od lokalnih potencijala ostaju u rukama lokalne zajednice. Većina današnjih članova zadruga u Evropi su motivisani građani posvećeni stvaranju promene u svojim lokalnim zajednicama

Autor/ka Melani Furlan, Robert Pašičko, Mislav Kirac

Nenaplaćeni zdravstveni računi

Kakve efekte po zdravlje stanovnika imaju termoelektrane na ugalj i zbog čega je potreban prestanak upotrebe uglja

Autor/ka Vlatka Matković Puljić, Marija Jevtić

Energetska unija za razvod od uglja

Kada je Evropska komisija predložila EU Strategiju o Energetskoj uniji 2015. godine, postavljena je vizija za preoblikovanje energetskog sistema Evropske unije i udaljavanje od ekonomije zasnovane na fosilnim gorivima. Tri godine kasnije – analiziramo šta je Energetska unija donela u EU i jugoistočnu Evropu (JIE)

Autor/ka Dragana Mileusnić , Igor Kalaba

Šteta za sve, osim za investitore

Prema podacima CINS-a, u periodu od 2013. do 2017. najveće prihode od države po osnovu rada malih hidroelektrana imao je EPS (17,6 miliona evra), dok su na drugom mestu kompanije u vlasništvu ili preko poslovnih partnera povezane sa Nikolom Petrovićem, nekadašnjim direktorom Elektromreža Srbije i kumom predsednika Aleksandra Vučića – sa prihodom nešto većim od 10 miliona evra

Autor/ka Radmilo Marković

Moguće, ali malo verovatno

Ukoliko se globalno zagrevanje ne zaustavi na uvećanju globalne temperature od 1,5°C u odnosu na preindustrijski period, posledice po planetu i živi svet na njoj biće katastrofalne. Da bi se zagrevanje zaustavilo, potrebno je da ljudi u potpunosti promene svoje dosadašnje navike, običaje i način života. A ako to ne urade, i globalna temperatura se uveća za dva ili više stepeni, sva je prilika da će priroda sama da se “pobrine” za promenu dosadašnjeg načina života.

Autor/ka Radmilo Marković

Zelena energija je isplativa - intervju sa Rebekom Bertram

Ako se vozite auto-putem kroz Njemačku, svako malo možete vidjeti projekte zasnovane na obnovljivim izvorima energije pokrenute od strane stanovnika, te zadruga sastavljenih najčešće od farmera koji su odlučili da zajedno investiraju u ovakve projekte. Ljudi tako zarađuju, ali to istovremeno osnažuje zajednicu. Stvaraju se radna mjesta, a novac od poreza ostaje na lokalu koji na taj način ostvaruje ekonomsku dobit. Treba reći da u sektoru obnovljive energije u Njemačkoj radi 377 hiljada ljudi, dok je u energetskom sektoru zasnovanom na fosilnim gorivima, odnosno uglju, ostalo samo 20 hiljada zaposlenih

Autor/ka Jelena Prešić

Koliko smo (ne)efikasni

Ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji merene po jedinici bruto domaćeg proizvoda su među najvećim u Evropi i među dvadeset najvećih na svetu

Autor/ka Jovana Prešić

Zagađen vazduh - bolesna planeta (intervju sa profesorkom Marijom Jevtić)

“Energetsko siromaštvo najpre pogađa osetljive grupe stanovništva, siromašne, starije osobe i trudnice. Treba naglasiti da cena energije nije samo ona koju trenutno plaćamo, ukupnu cenu čine kako troškovi za energiju danas tako i kratkoročne i dugoročne zdravstvene posledice”

Autor/ka Jovana Prešić

Nevidljivi milion

Iako milion domaćinstava u Srbiji koristi šporete i peći na drva kao osnovni vid zagrevanja, nijedna javna politika ne brine o zagađenju i posledicama po zdravlje koje na taj način nastaju

Autor/ka Aleksandar Macura

Klimatska strategija – šansa za novi početak

Nerealno je očekivati da nekoliko državnih službenika ima nadljudske sposobnosti i kapacitete da svako malo isporučuje vizionarske dokumente koji treba da nas vode u sasvim novom pravcu na sasvim nov način. Uključivanje zainteresovanih strana u razvoj javnih politika je ključni instrument za poboljšanje transparentnosti, kvaliteta i delotvornosti propisa

Autor/ka Jasminka Oliverić Young

Urbani biciklizam: neophodan, a ne postoji

Uprkos mnogim dokazima o višestrukoj koristi upotrebe bicikla kao sredstva transporta, u Beogradu je i dalje na snazi apsolutna prevlast “njegovog veličanstva automobila”, bez većih izgleda da se to uskoro promeni

Autor/ka Radmilo Marković

Vrbas – primer za celu Srbiju

Kako su dva inženjera, uz pomoć lokalne samouprave, krenuli od nule i napravili zaokruženi sistem koji se brine o utrošku komunalne energije, koliko su uštedeli svojoj opštini i sa kojim problemima su se potom suočili

Autor/ka Radmilo Marković

Kako se grejala moja porodica

Unapređenje efi kasnosti peći i šporeta na drva moglo bi da doprinese ne samo unapređenju komfora i zdravlja, već i znatnim uštedama koje u zbiru mogu premašiti stotinu miliona evra godišnje. Taj novac bi građani mogli potrošiti na nešto drugo i stvoriti preko potrebnu novu tražnju za robama i uslugama, koja jedina može povećati zaposlenost na održiv način

Autor/ka Aleksandar Macura

COP 21: pregovaračke igre i novi globalni dogovor

Sporazum iz Pariza (The Paris Agreement), novi globalni dogovor o rešavanju pitanja klimatskih promena, iako je sa jedne strane ambiciozan, svakako nije radikalan. Reakcija u Srbiji očekivano je izostala.

Autor/ka Damjan Rehm Bogunović
Node is lost

Klima je političko pitanje

Uoči klimatske konferencije u Parizu, nedeljnik “Vreme” i Fondacija “Hajnrih Bel” organizovali su tribinu o pokušajima da se problem globalnog zagrevanja reši na različitim nivoima – od lokalnog do globalnog

Autor/ka Jovana Nikolić

Šta Srbija očekuje od skupa u Parizu

Za nešto više od nedelju dana, 30. novembra, u Parizu počinje Konferencija UN o klimatskim promenama (COP 21), po nekima odlučujući sastanak za budućnost naše planete. Drugi su pak, nešto oprezniji u procenama, a poučeni lekcijama slične konferencije koja je 2009. godine održana u Kopenhagenu. Ipak, današnja geopolitička konfi guracija je nešto drugačija 

Autor/ka Dragana Mileusnić , Damjan Rehm Bogunović

Od koga beže klimatske izbeglice

Klima je, nažalost, savršen primer uzajamnog preplitanja lokalnog i globalnog. I dok nove studije pokazuju da je rat u Siriji izazvan globalnim zagrevanjem i dramatičnom petogodišnjom sušom, brojni takozvani ekonomski migranti zapravo beže od – klimatskih promena

Temperatura koja ujedinjuje Evropu

Gotovo da nema druge teme oko koje su Evropljani toliko ujedinjeni kao oko klimatskih promena. Zajednički cilj Evrope na ovom terenu zvuči jasno, stručno i neumoljivo – ne dopustiti da globalna temperatura do 2100. godine poraste iznad dva stepena u odnosu na predindustrijske vrednosti

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Noć planete Zemlje

N a tribini “Kako se suočiti sa klimatskim promenama” održanoj 22. aprila u organizaciji nedeljnika “Vreme” i Fondacije “Hajnrih Bel”, učesnici iz nadležnih institucija, nevladinog sektora i međunarodnih organizacija razgovarali su o prilagođavanju na nove klimatske okolnosti u Srbiji 

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Kad uglja više ne bude

Ima izvesne ironije u tome – elektroenergetski sistem u Srbiji je poslednji veliki i živi privredni kompleks, jedino što ratovi i tranzicija nisu sasvim oborili na kolena, i upravo je on, kao glavni emiter ugljen-dioksida, viđen za odstrel

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Plodovi klime

Jedan od tradicionalnih oslonaca nacionalne ekonomije, poljoprivredni sektor, u Srbiji godišnje zauzme skoro 25 odsto radnih sati svih zaposlenih građana, dok BDP-u doprinosi sa svega 10 odsto. Poljoprivreda, i dalje presudno zavisna od vremenskih prilika, sada je na udaru nove pošasti – razornih posledica klimatskih promena

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Grad na ugljen-dioksidu

Zgrade godišnje progutaju čak 48 odsto ukupne potrošnje energije u Srbiji. Kako gradove poput srpske prestonice pripremiti za posledice klimatskih promena

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Šta je voda donela

Nakon što su ostavile štetu od 3,5 milijarde evra, ali i druge ekonomske, ljudske i političke posledice, poplave iz maja 2014. godine donele su i pita nja kako se adaptirati na klimatske promene

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Daleko od dogovora

Dok globalna temperatura raste, dogovora o merama koje treba preduzeti nema. Ni konferencija u Limi nije donela ništa novo 

Autor/ka Damjan Rehm Bogunović

Sto minuta za klimu

U sredu, 19. novembra, u Naučnom klubu Centra za promociju nauke, nedeljnik “Vreme” i Fondacija “Hajnrih Bel” organizovali su tribinu “Da li će klimatske promene usporiti ulazak Srbije u Evropsku uniju?” 

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Jesen klimatskih promena

Ambicioznom planu Evropske unije da do 2030. smanji emisiju CO₂ za čitavih 40 odsto pridružila su se, mada sa malo manje spartanskim ciljevima, dva najveća zagađivača planete – SAD i Kina. Kako će to uticati na uključenje Srbije u Evropsku uniju

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Adaptacija, poslednja moda

Republika Srbija trpi ogromne ekonomske, ali i ljudske gubitke zbog učestalijih i razornijih nepogoda – poplava, suša, požara, ledenih talasa i ekstremno vrelih dana. Ipak, još ne postoji strateški plan za to kako se prilagoditi klimatskim promenama. Nema ni celovite procene adaptivnog kapaciteta, ranjivosti i troškova

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Ko je potopio batlera

Da li su za katastrofalnu nesreću koja je u maju 2014. pogodila Obrenovac, ali i brojne druge gradove i naselja ne samo u Srbiji već u celom regionu, zapravo krive – klimatske promene

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Dan posle uglja

Da li će klimatske promene usporiti ulazak Srbije u Evropsku uniju

Autor/ka Slobodan Bubnjević