Energija i životna sredina

Nenaplaćeni zdravstveni računi

Kakve efekte po zdravlje stanovnika imaju termoelektrane na ugalj i zbog čega je potreban prestanak upotrebe uglja

Autor/ka Vlatka Matković Puljić, Marija Jevtić

Energetska unija za razvod od uglja

Kada je Evropska komisija predložila EU Strategiju o Energetskoj uniji 2015. godine, postavljena je vizija za preoblikovanje energetskog sistema Evropske unije i udaljavanje od ekonomije zasnovane na fosilnim gorivima. Tri godine kasnije – analiziramo šta je Energetska unija donela u EU i jugoistočnu Evropu (JIE)

Autor/ka Dragana Mileusnić , Igor Kalaba

Šteta za sve, osim za investitore

Prema podacima CINS-a, u periodu od 2013. do 2017. najveće prihode od države po osnovu rada malih hidroelektrana imao je EPS (17,6 miliona evra), dok su na drugom mestu kompanije u vlasništvu ili preko poslovnih partnera povezane sa Nikolom Petrovićem, nekadašnjim direktorom Elektromreža Srbije i kumom predsednika Aleksandra Vučića – sa prihodom nešto većim od 10 miliona evra

Autor/ka Radmilo Marković

Moguće, ali malo verovatno

Ukoliko se globalno zagrevanje ne zaustavi na uvećanju globalne temperature od 1,5°C u odnosu na preindustrijski period, posledice po planetu i živi svet na njoj biće katastrofalne. Da bi se zagrevanje zaustavilo, potrebno je da ljudi u potpunosti promene svoje dosadašnje navike, običaje i način života. A ako to ne urade, i globalna temperatura se uveća za dva ili više stepeni, sva je prilika da će priroda sama da se “pobrine” za promenu dosadašnjeg načina života.

Autor/ka Radmilo Marković

Kako se kretati ka održivim gradovima: od šlajfovanja do bicikla

Jedan od glavnih razvojnih izazova Srbije je transformacija energetike zasnovane na fosilnim gorivima i tranzicija ka čistijim i ekonomičnijim načinima proizvodnje i potrošnje energije. "Ozelenjavanje“ energetike mora biti razmatrano u kontekstu energetskog siromaštva. U tom smislu, Srbija je još uvek „zaglavljena u prošlosti“.

Autor/ka Damjan Rehm Bogunović

Zelena energija je isplativa - intervju sa Rebekom Bertram

Ako se vozite auto-putem kroz Njemačku, svako malo možete vidjeti projekte zasnovane na obnovljivim izvorima energije pokrenute od strane stanovnika, te zadruga sastavljenih najčešće od farmera koji su odlučili da zajedno investiraju u ovakve projekte. Ljudi tako zarađuju, ali to istovremeno osnažuje zajednicu. Stvaraju se radna mjesta, a novac od poreza ostaje na lokalu koji na taj način ostvaruje ekonomsku dobit. Treba reći da u sektoru obnovljive energije u Njemačkoj radi 377 hiljada ljudi, dok je u energetskom sektoru zasnovanom na fosilnim gorivima, odnosno uglju, ostalo samo 20 hiljada zaposlenih

Autor/ka Jelena Prešić

Koliko smo (ne)efikasni

Ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji merene po jedinici bruto domaćeg proizvoda su među najvećim u Evropi i među dvadeset najvećih na svetu

Autor/ka Jovana Prešić

Zagađen vazduh - bolesna planeta (intervju sa profesorkom Marijom Jevtić)

“Energetsko siromaštvo najpre pogađa osetljive grupe stanovništva, siromašne, starije osobe i trudnice. Treba naglasiti da cena energije nije samo ona koju trenutno plaćamo, ukupnu cenu čine kako troškovi za energiju danas tako i kratkoročne i dugoročne zdravstvene posledice”

Autor/ka Jovana Prešić

Nevidljivi milion

Iako milion domaćinstava u Srbiji koristi šporete i peći na drva kao osnovni vid zagrevanja, nijedna javna politika ne brine o zagađenju i posledicama po zdravlje koje na taj način nastaju

Autor/ka Aleksandar Macura

Mreža dobrih partnera u Mreži dobre energije

Mreža dobre energije - dobrovoljna platforma za povezivanje lokalnih samouprava i partnera iz vladinog, nevladinog i poslovnog sektora posvećenih primeni i širenju pozitivne prakse i rešenja u lokalnoj energetici - osnovana je na konferenciji održanoj 3. oktobra u Sremskim Karlovcima, koju je podržala i Fondacija Hajnrih Bel.

Beč: čista budućnost za održivu budućnost

U Beču je 9. juna 2017. održan prvi Sustainability Forum, posvećen ključnim energetskim i klimatskim pitanjima. Na forumu koji su organizovali sekretarijat Energetske zajednice i Balkan Green Foundation, učestvovali su brojni predstavnici državnih institucija, privatnog sektora, nevladinih organizacija, akademske zajednice, kao i predstavnik kancelarije Fondacije Hajnrih Bel.

 

Panelisti su govorili o značaju Pariskog sporazuma, obavezi da se - u cilju borbe protiv klimatskih promena - odustane od fosilnih goriva, kao i činjenici da su monopoli u energetici kamen spoticanja u regionalnim odnosima. Istaknuto je takođe da nema integracije regiona u Evropsku uniju dok se ne promeni način proizvodnje i korišćenja energije.

 

Prva Beogradska Crowdfunding konvencija

"Beogradska crownfunding konvencija" održana je 7. juna 2017. godine.

"Da je Nikola Tesla ostao ovde, mi danas ne bismo mogli da uživamo u onome što je on stvorio. Današnje Nikole Tesle mogu da biraju - hoće li otići u SAD, ili će ostati ovde i opredeliti se za crowdfunding. To znači da svoje Tesle danas možemo da imamo i ovde" Marko Gregović, BRODOTO

Autor/ka Tamara Skrozza

Kako popraviti poslovno okruženje u Srbiji

Najveći ekonomski resurs Srbije nisu poljoprivreda, rudno blago, radna snaga ni nešto četvrto, već uspostavljanje i poštovanje pravila igre. Drugim rečima, zemlja bi ekonomski najviše mogla da napreduje ako bi se poboljšali uslovi poslovanja...

Autor/ka Miroslav Prokopijević

Klimatska strategija – šansa za novi početak

Nerealno je očekivati da nekoliko državnih službenika ima nadljudske sposobnosti i kapacitete da svako malo isporučuje vizionarske dokumente koji treba da nas vode u sasvim novom pravcu na sasvim nov način. Uključivanje zainteresovanih strana u razvoj javnih politika je ključni instrument za poboljšanje transparentnosti, kvaliteta i delotvornosti propisa

Autor/ka Jasminka Oliverić Young

Urbani biciklizam: neophodan, a ne postoji

Uprkos mnogim dokazima o višestrukoj koristi upotrebe bicikla kao sredstva transporta, u Beogradu je i dalje na snazi apsolutna prevlast “njegovog veličanstva automobila”, bez većih izgleda da se to uskoro promeni

Autor/ka Radmilo Marković

Vrbas – primer za celu Srbiju

Kako su dva inženjera, uz pomoć lokalne samouprave, krenuli od nule i napravili zaokruženi sistem koji se brine o utrošku komunalne energije, koliko su uštedeli svojoj opštini i sa kojim problemima su se potom suočili

Autor/ka Radmilo Marković

Kako se grejala moja porodica

Unapređenje efi kasnosti peći i šporeta na drva moglo bi da doprinese ne samo unapređenju komfora i zdravlja, već i znatnim uštedama koje u zbiru mogu premašiti stotinu miliona evra godišnje. Taj novac bi građani mogli potrošiti na nešto drugo i stvoriti preko potrebnu novu tražnju za robama i uslugama, koja jedina može povećati zaposlenost na održiv način

Autor/ka Aleksandar Macura

Misija MMF-a otišla, problemi ostaju

Poseta delegacije MMF-a Srbiji sredinom juna za trenutak je potisnula njene tradicionalne probleme, aktuelizujući jedan dodatni, a to je reforma javnog sektora.

 

Autor/ka Miroslav Prokopijević

Trnje i korov

Pobeda pokreta Vetevendosje u Prištini uticala je na novu raspodelu političke moći na Kosovu. Delegacija kabineta gradonačelnika Prištine Špenda Ahmetija nedavno je posetila Berlin.

Autor/ka Natalija Miletić

COP 21: pregovaračke igre i novi globalni dogovor

Sporazum iz Pariza (The Paris Agreement), novi globalni dogovor o rešavanju pitanja klimatskih promena, iako je sa jedne strane ambiciozan, svakako nije radikalan. Reakcija u Srbiji očekivano je izostala.

Autor/ka Damjan Rehm Bogunović

Klima je političko pitanje

Uoči klimatske konferencije u Parizu, nedeljnik “Vreme” i Fondacija “Hajnrih Bel” organizovali su tribinu o pokušajima da se problem globalnog zagrevanja reši na različitim nivoima – od lokalnog do globalnog

Autor/ka Jovana Nikolić

Šta Srbija očekuje od COP 21

Za nešto više od nedelju dana, 30. novembra, u Parizu počinje Konferencija UN o klimatskim promenama (COP 21), Šta Srbija očekuje od konferencije u Parizu? 

Autor/ka Dragana Mileusnić , Damjan Rehm Bogunović

Šta Srbija očekuje od skupa u Parizu

Za nešto više od nedelju dana, 30. novembra, u Parizu počinje Konferencija UN o klimatskim promenama (COP 21), po nekima odlučujući sastanak za budućnost naše planete. Drugi su pak, nešto oprezniji u procenama, a poučeni lekcijama slične konferencije koja je 2009. godine održana u Kopenhagenu. Ipak, današnja geopolitička konfi guracija je nešto drugačija 

Autor/ka Dragana Mileusnić , Damjan Rehm Bogunović

Temperatura koja ujedinjuje Evropu

Gotovo da nema druge teme oko koje su Evropljani toliko ujedinjeni kao oko klimatskih promena. Zajednički cilj Evrope na ovom terenu zvuči jasno, stručno i neumoljivo – ne dopustiti da globalna temperatura do 2100. godine poraste iznad dva stepena u odnosu na predindustrijske vrednosti

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Od koga beže klimatske izbeglice

Klima je, nažalost, savršen primer uzajamnog preplitanja lokalnog i globalnog. I dok nove studije pokazuju da je rat u Siriji izazvan globalnim zagrevanjem i dramatičnom petogodišnjom sušom, brojni takozvani ekonomski migranti zapravo beže od – klimatskih promena

Neka osetljiva pitanja ekonomije u Srbiji

U svetlu stagnantne privrede fiskalni problemi izbijaju u prvi plan. Oni se sastoje u visokoj državnoj potrošnji koja se delom finansira iz zaduživanja, ali i u neracionalnoj potrošnji uzetih kredita, koji se koriste za kupovinu socijalnog mira, umesto ulaganja – npr. u infrastrukturu.

Autor/ka Miroslav Prokopijević

Noć planete Zemlje

N a tribini “Kako se suočiti sa klimatskim promenama” održanoj 22. aprila u organizaciji nedeljnika “Vreme” i Fondacije “Hajnrih Bel”, učesnici iz nadležnih institucija, nevladinog sektora i međunarodnih organizacija razgovarali su o prilagođavanju na nove klimatske okolnosti u Srbiji 

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Kad uglja više ne bude

Ima izvesne ironije u tome – elektroenergetski sistem u Srbiji je poslednji veliki i živi privredni kompleks, jedino što ratovi i tranzicija nisu sasvim oborili na kolena, i upravo je on, kao glavni emiter ugljen-dioksida, viđen za odstrel

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Plodovi klime

Jedan od tradicionalnih oslonaca nacionalne ekonomije, poljoprivredni sektor, u Srbiji godišnje zauzme skoro 25 odsto radnih sati svih zaposlenih građana, dok BDP-u doprinosi sa svega 10 odsto. Poljoprivreda, i dalje presudno zavisna od vremenskih prilika, sada je na udaru nove pošasti – razornih posledica klimatskih promena

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Grad na ugljen-dioksidu

Zgrade godišnje progutaju čak 48 odsto ukupne potrošnje energije u Srbiji. Kako gradove poput srpske prestonice pripremiti za posledice klimatskih promena

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Šta je voda donela

Nakon što su ostavile štetu od 3,5 milijarde evra, ali i druge ekonomske, ljudske i političke posledice, poplave iz maja 2014. godine donele su i pita nja kako se adaptirati na klimatske promene

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Daleko od dogovora

Dok globalna temperatura raste, dogovora o merama koje treba preduzeti nema. Ni konferencija u Limi nije donela ništa novo 

Autor/ka Damjan Rehm Bogunović

Sto minuta za klimu

U sredu, 19. novembra, u Naučnom klubu Centra za promociju nauke, nedeljnik “Vreme” i Fondacija “Hajnrih Bel” organizovali su tribinu “Da li će klimatske promene usporiti ulazak Srbije u Evropsku uniju?” 

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Jesen klimatskih promena

Ambicioznom planu Evropske unije da do 2030. smanji emisiju CO₂ za čitavih 40 odsto pridružila su se, mada sa malo manje spartanskim ciljevima, dva najveća zagađivača planete – SAD i Kina. Kako će to uticati na uključenje Srbije u Evropsku uniju

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Adaptacija, poslednja moda

Republika Srbija trpi ogromne ekonomske, ali i ljudske gubitke zbog učestalijih i razornijih nepogoda – poplava, suša, požara, ledenih talasa i ekstremno vrelih dana. Ipak, još ne postoji strateški plan za to kako se prilagoditi klimatskim promenama. Nema ni celovite procene adaptivnog kapaciteta, ranjivosti i troškova

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Ko je potopio batlera

Da li su za katastrofalnu nesreću koja je u maju 2014. pogodila Obrenovac, ali i brojne druge gradove i naselja ne samo u Srbiji već u celom regionu, zapravo krive – klimatske promene

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Izveštaj Koalicije 27 o napretku Srbije u poglavlju 27 predpristupnih pregovora sa Evropskom unijom

Prilog Koalicije 27 za Izveštaj o napretku Srbije za 2014. Godinu; Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene.

Koalciju 27 čine Beogradska otvorena škola, GM Optimist, Mladi istraživači Srbije, NVO Fraktal, Svetski fond za prirodu u Srbiji (WWF), CEKOR i Centar za unapređenje životne sredine.

Izveštaj je sastavljen u saradnji sa Evropskim ogrankom mreže za klimatske akcije (CAN Europe) i Regionalne kancelarije Fondacije Hajnrih Bel za Jugoistočnu Evropu.

Dan posle uglja

Da li će klimatske promene usporiti ulazak Srbije u Evropsku uniju

Autor/ka Slobodan Bubnjević

Lokalni izbori - Šta političke stranke misle o biciklističkom saobraćaju?

Udruženja biciklista "Ulice za bicikliste", "Ciklo Svet Srbija", inicijativa "Beociklizacija", Inicijativa za urbanu održivu mobilnost, web-portal Bajsologija, Agencija za turizam na biciklu "I Bike Belgrade", Festival Beograd - Velograd, Biciklistički klub Crvena Zvezda i UG Roditelj su 1. marta 2014. godine, tokom zajedničke vožnje u kojoj je učestvovalo 200 građana, posetila sedišta političkih partija koje su u izbornoj trci za Beograd, i svakoj uručila pismo sa pitanjima o održivoj urbanoj mobilnosti.

Može li Srbija izbeći dužničku krizu?

Slično nekim drugim zemljama i u Srbiji se poslednjih par godina sve češće govori o problemu brzog rasta dugova i mogućnosti da zemlja zapadne u dužničku krizu.

Autor/ka Miroslav Prokopijević

Veliko spremanje

„Ne lipši magarče do zelene trave“, kaže stara narodna izreka. Drugim rečima, pitanje je kako da privreda Srbije na nogama preživi to veliko spremanje. Jer, ona je već poprilično grogi, u nokdaunu.

Autor/ka Mijat Lakićević

Zemlja u plamenu

Svađa oko nalazišta sada gotovo da prerasta u građanski rat. Ovo je priča o pohlepi, korupciji, nasilju i – milijardama koje bi mogle da spasu Grčku

Autor/ka Aleksandros Stefanidis i Feri Bacoglu

Publikacije

Poglavlje 27 u Srbiji: Izveštaj o (ne)napretku

pdf

Izveštaj Poglavlje 27 u Srbiji: Izveštaj o (ne)napretku bavi se ključnim događajima u oblastima životne sredine i klimatskih promena (poglavlje 27 u pregovorima o pristupanju EU) u Republici Srbiji u periodu od novembra 2017. do februara 2018. godine. Izveštaj ocenjuje ove događaje i daje preporuke za jačanje procesa prenošenja i sprovođenja zakonodavstva EU obuhvaćenog ovim poglavljem.

Poglavlje 27: još uvek u pripremi, godinu dana kasnije

pdf

Analiza politika životne sredine i klimatskih promena u Srbiji koju je izradila Koalicija 27 identifikuje čitav niz negativnih pokazatelja koji se ispoljavaju u svim analiziranim oblastima - horizontalno zakonodavstvo, kvalitet vazduha, kvalitet vode, zaštitu prirode, industrijsko zagađenje, upravljanje hemikalijama, klimatske promene i finansiranje u oblasti životne sredine.

Pametnija zgrada: pristupačno, udruženo stanovanje

pdf

Munjevitom privatizacijom društvenih stanova i ukidanjem stambenih fondova, u poslednjih 25 godina gotovo sva odgovornost za rešavanje stambenog pitanja u Srbiji prepuštena je privatnom sektoru. Tako je stanovanje postalo sve nepristupačnije. Koncept Pametnije zgrade razvija se od 2012. godine u okviru platforme Ko gradi grad, sa idejom efikasnijeg suočavanja s ovim problemom.

Beograd na pedale, drugo izdanje

pdf

Biciklistički priručnik za početnike koji su sastavili UG Ulice za bicikliste, Bajsologija, Novinska agencija Beta, inicijativa Beociklizacija, IBikeBelgrade, Ministarstvo prostora u saradnji sa Fondacijom Hajnrih Bel.  

Nacionalna strategija za borbu protiv klimatskih promena - doprinos lokalnih samouprava i privatnog sektora

pdf

Pred vama je elektronska brošura u kojoj su predstavljeni rezultati projekta “Monitoring klimatske politike u Republici Srbiji”. Ovaj projekat realizovala je RES fondacija uz podršku Fondacije Hajnrih Bel u Srbiji. Povodom početka izrade Nacionalne strategije za borbu protiv klimatskih promena, RES fondacija je radila s dve zainteresovane strane, s lokalnim samoupravama i sektorom privrede, na prikupljanju ulaznih podataka koji mogu biti korišteni u početnoj fazi izrade Klimatske strategije.

Energija & Životna sredina

Usled nebrige o životnoj sredini i trke za kratkoročnim profitom, ljudi u zemljama regiona često žive u nezdravim i oskudnim uslovima. Pored toga, suočavaju se sa privrednom stagnacijom, visokom stopom nezaposlenosti, neodrživim penzionim sistemima i prevelikim javnim sektorom. "Ozelenjavanje" javnih politika i privrede podrazumeva osposobljavanje ljudi da razviju kreativna i održiva rešenja za trenutnu krizu.

Blog:

Blog: Energy transition

The Ocean Atlas

Overfishing, the loss of biodiversity, and an immense pollution – the seas are under stress. The Ocean Atlas 2017 delivers in more than 40 infographics and articles all the relevant data, facts and contexts.