Tribina "Klimatske i (s)rodne promene": Da li vazduh koji dišemo razlikuje rod?

Tribina "Klimatske i (s)rodne promene": Da li vazduh koji dišemo razlikuje rod?

Tribina "Klimatske i (s)rodne promene", organizovana u saradnji sa kancelarijom Fondacije Hajnrih Bel, održana je 18. juna u okviru "BEFEM feminističkih letnjih igara 2017.".

Panelistkinje su bile Jasminka Young, jedna od osnivačica i programska direktorka za javnu politiku i upravljanje RES fondacije, kao i Marija Jevtić, redovna profesorska na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu za oblast higijena i javno zdravlje. Razgovor su vodili Paola Petrić i Damjan Rehm Bogdanović, programska koordinatorka i programski koordinator u Fondaciji Hajnrih Bel.

Creator: BEFEM. All rights reserved.

Tribina "Klimatske i (s)rodne promene", organizovana u saradnji sa kancelarijom Fondacije Hajnrih Bel, održana je 18. juna u okviru "BEFEM feminističkih letnjih igara 2017.".

Panelistkinje su bile Jasminka Young, jedna od osnivačica i programska direktorka za javnu politiku i upravljanje RES fondacije, kao i Marija Jevtić, redovna profesorska na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu za oblast higijena i javno zdravlje. Razgovor su vodili Paola Petrić i Damjan Rehm Bogdanović, programska koordinatorka i programski koordinator u Fondaciji Hajnrih Bel.

Učesnici i učesnice razgovarali su o životnoj sredini i klimatskim promenama, ali u kontekstu postojećih ekonomskih i socijalnih nejednakosti. Pored pitanja u kojoj su meri klimatske promene zapravo stvar javnog zdravlja, postavljeno je i pitanje kakvo nam je političko oblikovanje i kakvo upravljanje društvenim i ekološkim procesima potrebno, da bismo postigli rodnu ravnopravnost i održivi razvoj. Takođe, raspravljalo se koliko su klimatske promene rodno pitanje i kako izgleda aktuelna debata o klimatskim promenama.

„Stalno donosimo odluke čije posledice osećaju i buduće generacije, stoga je veoma bitno da se te odluke donose na temeljima održivog razvoja u skladu sa 17 strateških ciljeva Ujedinjenih nacija gde je povezanost  trinaestog (climate action) i petog (gender equality) cilja od izuzetnog značaja. Svako od nas treba da doprinese tome na individualnom planu, jer vazduh koji dišemo ne razlikuje pol", istakla je Marija Jevtić, odgovarajući na konstataciju o promeni rodnih uloga usled klimatskih promena.

Jasminka Young je istakla da u postojećim strateškim dokumentima koji imaju uticaj na kvalitet vazduha ne postoji rodna dimenzija, a vidno je i odsustvo bilo kakve humane dimenzije. Kao primer navela je ciljeve aktuelne strategije energetskog razvoja koji upućuju na zaključak da će stanovništvo nastaviti da udiše vazduh lošeg kvaliteta bez obzira na zdravstvene rizike i posledice kojih smo itekako svesni. S druge strane, Nacionalna strategija o kvalitetu vazduha kasni nekoliko godina, a znamo da neće biti doneta ni u naredne dve. Young je istakla da postoji veliki raskorak između zakonodavnog okvira (Zakon o vazduhu i pratećih podzakona) koji je usklađen s evropskim i njegove izopačene primene. Dala je primer izveštavanja o kvalitetu vazduha koji daje pogrešnu sliku, mnogo bolju od stvarnog stanja, pošto od ukupnog broja automatskih mernih stanica iz državne mreže samo oko 25% daje validne podatke i ovaj procent se rapidno smanjuje zbog neodržavanja mreže koja je stigla u Srbiju preko IPA projekta samo pre pet godina.

Young je takođe naglasila da se u Srbiji, posebno u ruralnim područjima, ljudi suočavaju s problemom energetskog siromaštva. "Veliki broj domaćinstava u Srbiji koristi „Smederevac“ šporet na drva, kao jedino grejno telo čija je emisija štetnih gasova zabrinjavajuće velika. U nedostatku bilo kakvih, a naročito oštrijih standarda o proizvodima koji bi bili u skladu s evropskim, ne postoji način da se upotreba ovakvih uređaja zabrani.

Kako je naše društvo patrijarhalno ustrojeno žene su te koje pored tih „Smederevaca“ provode najviše vremena kuvajući, a u ovim područjima dodatno su pogođene i većom stopom nezaposlenosti pa samim tim provode više vremena u kući. Stoga je potrebno napraviti strategiju koja se bazira na održivim načinima korišćenja energije, a te odluke moraju biti rodno obojene, jer žene najviše trpe posledice energetskog siromaštva. Međutim, donošenjem odluka u sektorima energetike i kvaliteta vazduha dominiraju muškarci, pa je neophodno da dođe do korenite promene u strukturi odlučivanja tj. da se žene uključe u odlučivanje, a ne samo u proces izvršavanja.“

U svom izlaganju, Damjan Rehm Bogunović je istakao da je neophodna promena paradigme o organizovanju i planiranju u urbanim područjima, a da je održiva urbana mobilnost koncept kojem bi se trebalo pristupiti ozbiljno i strateški, jer su pozitivni efekti neosporivi. "Po rezultatima različitih istraživanja, žene su znatno spremnije da zamene kola za neka druga prevozna sredstva npr bicikl. Međutim, problem nastaje ako se žene osećaju neprijatno ukoliko voze bicikl. Zbog patrijarhalnih obrazaca ponašanja u javnom prostoru, one često smatraju da to nije pristojno. Dalje, žene se osećaju mnogo manje bezbedno na biciklu. Stoga je procenat muškaraca u biciklističkoj zajednici  daleko veći. Pored toga, neka istraživanja pokazuju da rodna uloga majke često iziskuje upotrebu automobila. Zato planiranja kretanja ljudi u gradovima, pored dimenzije klimatskih promena i emisija gasova sa efektom staklene bašte, moraju imati i rodnu perspektivu.“