Prva "Beogradska crownfunding konvencija" održana je 7. juna 2017. godine.
Skupu koji su organizovali Nemačko-srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU), Fondacija "Hajnrih Bel" i društveno preduzeće "Brodoto", prisustvovao je veliki broj učesnika/ca iz Srbije, regiona i Evrope, a pokrenute su teme od izuzetnog javnog interesa.
U uvodnom izlaganju, Aleksandar Jung, stalni zamenik ambasadora Savezne Republike Nemačke u Srbiji, istakao je da "Crowdfunding predstavlja potencijalno rešenje za probleme s kojima se suočavaju preduzetnici", ali i da je za njegov razvoj neophodna adekvatna pravna regulativa.
Nastavak konvencije pružio je zainteresovanima obilje korisnih informacija o crowdfunding-u kao alternativnom mehanizmu finansiranja i industriji koja beleži kontinuirani rast u svetu. Govoreći o crowdfundingu u evropskim okvirima, Karsten Venclaf iz Nemačke crowdfunding asocijacije - IKOSOM, opisao je nekoliko uspešnih i neuspešnih crowfunding kampanja, ističući da "biznis mora da bude održiv", odnosno da "ovaj način finansiranja ne može da bude i kraj vaših ideja". Takođe, on se zapitao šta uraditi "nakon uspeha", ali i upozorio na opasnost od crowdfunding prevara koje nepovoljno utiču na okruženje u ovoj oblasti i na poverenje potencijalnih finansijera. "Kako raste bruto nacionalni dohodak u zemlji, tako raste i crowdfunding tržište", objasnio je Venclaf razliku u razvoju ove forme finansiranja u razvijenim i manje razvijenim zemljama Evrope.
Predstavljajući rezultate istraživanja o crowdfundingu u Srbiji https://daks2k3a4ib2z.cloudfront.net/5936677f2627633b3c5c3f70/5936769c4a6f4b10e0d72c7c_Crowdfunding%20izvje%C5%A1taj%20Srbija.pdf, Marko Gregović iz preduzeća Brodoto, rekao je da je u Srbiji preko crowdfundinga do sredine 2016. uplaćeno 653.134 dolara, dok se - poređenja radi - u Velikoj Britaniji na svakih pet dana uplati čak 720.000 dolara. Prema Gregovićevim rečima, u Srbiji je od ukupno 570 kampanja, samo 41 bila uspešna, a najbrojniji su projekti iz područja umetnosti (koji čine 32 odsto ukupnog broja). On je još naglasio da žene vode svega 27 odsto kampanja i da su u Srbiji "Kickstarter" kampanje uspešnije od "Indiegogo" kampanja.
Tokom panela posvećenog pitanju zašto je Slovenija supersila u domenu crowdfundinga, Luka Piškorič iz "Poligona", platforme za razvoj neprofitnih i profitnih projekata, objasnio je da je crowdfunding uticao na promene u slovenačkom društvu: "Crowdfunding je u Sloveniji stvorio zajednicu čiji akteri, iz različitih profesionalnih oblasti i sa različitim životnim isksustvima, učestvuju u kreiranju i sprovođenju incijativa koje sa sobom nužno nose pozitivne društvene promene". Po njegovim rečima, za uspešnu crowdfunding kampanju, neophodno je imati upravo "dobar socijalni kapital".
Razmatrajući dalje korake za crowdfunding u Srbiji, Karsten Venclaf, Luka Piškorič, Natalija Sandić (Fond za inovacionu delatnost) i Nejtan Kojšal (Catalyst Balkans) istakli su da je crowdfunding potencijal za nove kreativne pokrete, ali i forma za demokratizaciju društva koju bi trebalo da podrže obrazovne instititucije, posebno fakulteti umetnosti. Oni su takođe naglasili da je jedna od prepreka uspehu crowdfundinga u Srbiji - nepostojanje adekvatnih zakonskih regulativa.
O svojim iskustvima s crowdfundingom u Srbiji govorili su Zoja Kukić iz Startit centra, Jovana Ružičić iz Centra za mame, kao i Aleksandar Pavlić i Laurent Rouy, koji su učestvovali u snimanju filmova snimljenih zahvaljujući crowdfundingu - u prvom slučaju, radi se o dokumentarcu posvećenom Vladi Divljanu, a u drugom je reč o igranom filmu.
Učesnici/ce ovog panela istakli su značaj ličnih kontakata i prijateljstava u prikupljanju novca, ali i činjenicu da oni koji se odluče za crowdfunding moraju da imaju dosta strpljenja i pravu motivaciju.
Uspešne regionalne crowdfunding kampanje predstavili su gošće i gosti iz Hrvatske: Roberta Mesić (s inicijativom "Buba bar" u okviru koje bi trebalo da u jednom baru bude zaposleno više osoba sa invaliditetom), Ana Teskera (jedna od vlasnica Brlog pivare, koja pravi sopstveno pivo "Plavuša"), kao i Domagoj Štivić iz preduzeća "Makerbuino" koje je zahvaljujući crowdfundingu proizvelo konzolu za igru koju korisnici/ce sami sastavljaju uz pomoć onlajn uputstva. Poput kolega iz Srbije, svi oni su istakli značaj marketinga, ličnih kontakata, ali i velikog truda, mnogo vremena i strpljenja.
Na konvenciji je predstavljeno više predloga za crowdfunding kampanju, a za projekat s najvećim potencijalom, glasovima publike izabran je projekat Škograd - blog posvećen ideji o izgradnji Nove škole na rubu velegrada, u beogradskom naselju Ledine - koji je i novčano nagrađen.
Predstavljajući na kraju skupa korake za uspešnu crowdfunding kampanju, Kristina Lauš iz preduzeća Brodoto, istakla je da je crowdfunding transparentan proces, da je važno poverenje onih koji finansijski podržavaju određene projekte, kao i da zahvaljujući kampanjama koje imaju društveni uticaj, inicijatori i oni koji ih novčano pomažu postaju "agenti društvene promene".
Ona je najavila da će se u Beogradu za nekoliko sedmica održati i prva Crowdfunding akademija.
Više o crowdfundingu možete pronaći na crowdfunding.rs, gde se možete prijaviti i za newsletter.