Politička klima - Klimatske promene i Srbija

Creator: klem@s . Creative Commons License LogoOva slika je pod Creative Commons License licencom

Klimatske promene su ne samo prirodni fenomen već i političko pitanje. O mitigaciji i merama adaptacije odlučuje se u državama i pregovara na međunarodnim pregovorima i te odluke su suštinski političke. Pregovori sa Evropskom unijom kao i Sporazum iz Pariza, donose nove političke obaveze i iziskivaće nova rešenja i otvoreni društveni dijalog o tome šta je potrebno promeniti u našoj ekonomiji, infrastrukturi i svakodnevici.
Do sada su objavljeni sledeći članci:

Dan posle uglja   (Vreme broj 1243, 30. oktobar 2014.)       Da li će klimatske promene usporiti ulazak Srbije u Evropsku uniju? 

Ko je potopio batlera? (Vreme broj 1244, 6. novembar 2014.)       Da li su za katastrofalnu nesreću koja je u maju 2014. pogodila Obrenovac, ali i brojne druge gradove i naselja ne samo u Srbiji već u celom regionu, zapravo krive – klimatske promene?

Adaptacija, poslednja moda (Vreme broj 1245, 13. novembar 2014.)       Republika Srbija trpi ogromne ekonomske, ali i ljudske gubitke zbog učestalijih i razornijih nepogoda – poplava, suša, požara, ledenih talasa i ekstremno vrelih dana. Ipak, još ne postoji strateški plan za to kako se prilagoditi klimatskim promenama. Nema ni celovite procene adaptivnog kapaciteta, ranjivosti i troškova.

Jesen klimatskih promena (Vreme broj 1246, 20. novembar 2014.)       Ambicioznom planu Evropske unije da do 2030. smanji emisiju CO₂ za čitavih 40 odsto pridružila su se, mada sa malo manje spartanskim ciljevima, dva najveća zagađivača planete – SAD i Kina. Kako će to uticati na uključenje Srbije u Evropsku uniju.

Sto minuta za klimu (Vreme broj 1247, 27. novembar 2014.)       U sredu, 19. novembra, u Naučnom klubu Centra za promociju nauke, nedeljnik “Vreme” i Fondacija “Hajnrih Bel” organizovali su tribinu “Da li će klimatske promene usporiti ulazak Srbije u Evropsku uniju?”

Daleko od dogovora (Vreme broj 1250, 18. novembar 2014.)       Dok globalna temperatura raste, dogovora o merama koje treba preduzeti nema. Ni konferencija u Limi nije donela ništa novo

Šta je voda donela (Vreme broj 1265, 2. april 2015.)     Nakon što su ostavile štetu od 3,5 milijarde evra, ali i druge ekonomske, ljudske i političke posledice, poplave iz maja 2014. godine donele su i pitanja kako se adaptirati na klimatske promene.

Grad na ugljen-dioksidu (Vreme broj 1266, 9. april 2015.)     Zgrade godišnje progutaju čak 48 odsto godišnje ukupne potrošnje energije u Srbiji. Kako gradove poput srpske prestonice pripremiti za posledice klimatskih promena.

Plodovi klime (Vreme broj 1267, 16. april 2015.)       Jedan od tradicionalnih oslonaca nacionalne ekonomije, poljoprivredni sektor, u Srbiji godišnje zauzme skoro 25 odsto radnih sati svih zaposlenih građana, dok BDP-u doprinosi sa svega 10 odsto. Poljoprivreda, i dalje presudno zavisna od vremenskih prilika, sada je na udaru nove pošasti – razornih posledica klimatskih promena.

Kad uglja više ne bude (Vreme broj 1268, 23. april 2015.)     Ima izvesne ironije u tome – elektroenergetski sistem u Srbiji je poslednji veliki
i živi privredni kompleks, jedino što ratovi i tranzicija nisu sasvim oborili na kolena, i upravo je on, kao glavni emiter ugljen-dioksida, viđen za odstrel.

Noć planete Zemlje (Vreme broj 1269, 30. april 2015.)       Na tribini “Kako se suočiti sa klimatskim promenama” održanoj 22. aprila u organizaciji nedeljnika “Vreme” i Fondacije “Hajnrih Bel”, učesnici iz nadležnih institucija, nevladinog sektora i međunarodnih organizacija razgovarali su o prilagođavanju na nove klimatske okolnosti u Srbiji.

Od koga beže klimatske izbeglice (Vreme broj 1296, 5. novembar 2015.)             Klima je, nažalost, savršen primer uzajamnog preplitanja lokalnog i globalnog. I dok nove studije pokazuju da je rat u Siriji izazvan globalnim zagrevanjem i dramatičnom petogodišnjom sušom, brojni takozvani ekonomski migranti zapravo beže od – klimatskih promena

Temperatura koja ujedinjuje Evropu (Vreme broj 1297, 12. novembar 2015.)        Gotovo da nema druge teme oko koje su Evropljani toliko ujedinjeni kao oko klimatskih promena. Zajednički cilj Evrope na ovom terenu zvuči jasno, stručno i neumoljivo – ne dopustiti da globalna temperatura do 2100. godine poraste iznad dva stepena u odnosu na predindustrijske vrednosti

Šta Srbija očekuje od skupa u Parizu  (Vreme broj 1298, 19. novembar 2015.)            Za nešto više od nedelju dana, 30. novembra, u Parizu počinje Konferencija UN o klimatskim promenama (COP 21), po nekima odlučujući sastanak za budućnost naše planete. Drugi su pak, nešto oprezniji u procenama, a poučeni lekcijama slične konferencije koja je 2009. godine održana u Kopenhagenu. Ipak, današnja geopolitička konfi guracija je nešto drugačija

Klima je političko pitanje (Vreme broj 1299, 3. decembar 2015.)           Uoči klimatske konferencije u Parizu, nedeljnik “Vreme” i Fondacija “Hajnrih Bel” organizovali su tribinu o pokušajima da se problem globalnog zagrevanja reši na različitim nivoima – od lokalnog do globalnog

Pregovaračke igre i novi globalni dogovor (Vreme broj 1303, 24. decembar 2015.)        Reakcija na Sporazum iz Pariza u Srbiji očekivano je izostala. Samo je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine potvrdila da se Srbija drži svog NDC (smanjenje emisija od 9,8 odsto sa uračunatim Kosovom). Za pet godina, međutim, Srbija će, kao i druge zemlje, revidirati svoj doprinos, a sledeće godine počinje i izrada klimatske strategije

Kako se grejala moja porodica  (Vreme broj 1344, 6. oktobar 2016.)                Unapređenje efi kasnosti peći i šporeta na drva moglo bi da doprinese ne samo unapređenju komfora i zdravlja, već i znatnim uštedama koje u zbiru mogu premašiti stotinu miliona evra godišnje. Taj novac bi građani mogli potrošiti na nešto drugo i stvoriti preko potrebnu novu tražnju za robama i uslugama, koja jedina može povećati zaposlenost na održiv način

Vrbas - primer za celu Srbiju (Vreme broj 1345, 13. oktobar 2016.)         Kako su dva inženjera, uz pomoć lokalne samouprave, krenuli od nule i napravili zaokruženi sistem koji se brine o utrošku komunalne energije, koliko su uštedeli svojoj opštini i sa kojim problemima su se potom suočili

Blago od drveta  (Vreme broj 1346, 20. oktobar 2016.)         Šta šume znače za ljudsko društvo, kakvo je stanje šuma u Srbiji, kako se do takvog stanja došlo i koji su planovi za budućnost

Neophodan, a ne postoji (Vreme broj 1348, 3. novembar 2016.)          Uprkos mnogim dokazima o višestrukoj koristi upotrebe bicikla kao sredstva transporta, u Beogradu je i dalje na snazi apsolutna prevlast “njegovog veličanstva automobila”, bez većih izgleda da se to uskoro promeni

Klimatska strategija – šansa za novi početak  (Vreme broj 1349, 10. novembar 2016.)       Nerealno je očekivati da nekoliko državnih službenika ima nadljudske sposobnosti i kapacitete da svako malo isporučuje vizionarske dokumente koji treba da nas vode u sasvim novom pravcu na sasvim nov način. Uključivanje zainteresovanih strana u razvoj javnih politika je ključni instrument za poboljšanje transparentnosti, kvaliteta i delotvornosti propisa

Poglavlje 27: najteže, najskuplje, i – nije prioritet (Vreme broj 1351, 24. novembar 2016.)       Kako je Srbija prošla u izveštaju Evropske komisije kada je reč o Poglavlju 27, i da li su stvari baš takve kao što tamo piše

 

Creative Commons Lizenzvertrag This article is licensed under Creative Commons License.