Seksualna i reproduktivna prava

U martu 2015. godine, dan nakon obeležavanja Međunarodnog dana žena, Evropski parlament usvojio je izveštaj koji, između ostalog, zahteva pravo na abortus. Protiv toga su se digli katolički lobisti, kao i mediji. Moje telo pripada meni? U poslednjoj godini mnoge su naslovnice pričale drugu priču: „U Nemačkoj je vlada usvojila odluku da se seksualne radnice moraju podvrgnuti obaveznom i redovnom zdravstvenom pregledu“, „Tajland zabranjuje trgovinu surogat majčinstvom“, „Sve više napada na homoseksualce i lezbejke u Kirgistanu“, „Teksas primorao većinu klinika u kojima se vrši abortus da zatvore svoja vrata“, „Političari u Keniji traže kamenovanje homoseksualaca“, „Svakog septembra u Berlinu protivnici abortusa organizuju Šetnju za život“.

Sličnim izveštajima počinje i predstojeći esej Christe Wichterich. Ova sociološkinja i publicistkinja najpre nas podseća na to kako se o seksualnim i reproduktivnim pravima, kao ljudskim pravima za koja se vodila velika borba, u ženskim pokretima diskutovalo i za njih izborilo u poslednjih nekoliko decenija. Na kraju su mnogi od tih zahteva ušli u kontekst UN. Ko želi da razume kakva je situacija sa seksualnim i reproduktivnim pravima u društvu, mora najpre da se upozna sa političkim, pravnim, institucionalnim i normativnim kontekstom određene države. Ko su društveni akteri i akterke koji određuju norme i zakone? U kojim politikama se raspolaže telom žene? U kojim društvenim i političkim kontekstima moći – što podrazumeva i transnacionalni kontekst – deluju
tehnologije reprodukcije i medicinske „ponude“?

U eseju su predstavljene tri glavne osovine koje na različite načine mogu uticati na seksualna i reproduktivna prava: društvene norme, vrednosti i prava; populaciona politika i demografska politika; i moć reproduktivne i biotehnologije – „bioekonomija“. Kada se posmatraju ove tri osovine, moguće je uočiti interakciju i dinamiku različitih režima moći, te je tako lakše objasniti različite uticaje na seksualna i reproduktivna prava. Uz ovako analitički pristup vezana je nada da će – i pored svih razlika koje države imaju između sebe – biti moguć politički dogovor koji ne poznaje državne granice. Želja nam je da ovim tekstom oživimo debatu o reproduktivnim pravima žena širom sveta.