Zameci promene: održiva poljoprivreda kao put prosperiteta za zapadni Balkan

Dok smo završavali višegodišnji maratonski rad na ovoj studiji, teške poplave su iznenada pogodile većinu zemalja zapadnog Balkana, tako da su desetine hiljada ljudi morale da napuste svoje kuće i poljoprivredna gazdinstva, što će velikom prostoru ove regije doneti ogromne ekonomske i društvene gubitke. Ova katastrofa je potvrdila ne samo da se klima sve više menja već i da naši infrastrukturni sistemi propadaju i gube otpornost izgrađenu tokom proteklih decenija. Pre nekoliko godina, kada je rođena ideja o ovom regionalnom pothvatu, izgledalo je da je ovakav uticaj promena klime još daleko. Sada one i od ekosistema i od društava u regionu traže hitna rešenja, ističući neophodnost promene, za koju će nam biti potrebne i nove sposobnosti i – što je najvažnije – politička volja ili šira društvena podrška koja bi delovala u korist takve promene.

U tom velikom planu odlučujuću ulogu igra poljoprivreda, ne samo zbog prehrambenog suvereniteta ili smanjivanja emisije štetnih gasova, nego još više zbog neistraženih i korisnih veza s održivom proizvodnjom energije koja ima značajan ekonomski potencijal. A upravo je to bilo polazište regionalnog rada Fondacije „Heinrich Böll“ na polju ekološke transformacije; energija i poljoprivreda su noge kojima zajednički hodamo prema pravednijim, modernizovanim privredama oslobođenim od ugljenika.

Glavni razlozi za takvu promenu, pa i za nastanak ove studije, jesu: nedostatak jakih i motivisanih aktera koji bi se za nju mogli zalagati, i nedostatak empirijski zasnovanih podataka i suvislih argumenata koji bi mogli da utiču na postojeće aktere ili stvore nove u toj sferi. Prema tome, svrha ove studije je bila da razradi scenarije koji mogu da demonstriraju očigledne društvene, ekološke i ekonomske koristi od prelaza na održivu i ekološku poljoprivredu u zemljama zapadnog Balkana. Kada smo poljoprivredu (zemlju, tlo, hranu) uzeli kao jedno od sredstava razvoja u ovom delu Evrope, nameravali smo da ukažemo na glavne pravce i zahvate koje treba preduzeti da se pokrene preobražaj i u sferi praktičnih strategija i u sferi politike. Ta zamisao je svoje odrednice dobila usred višestruke krize koja u mnogim zemljama zapadnog Balkana još uvek predstavlja tmurnu svakodnevicu. Mada je naše polazište u početku bilo nadahnuto idejom Zelenog New Deala i njegovim uspehom u nekim zemljama EU (i konkretnom ulogom koju unutar njega može da igra ekološka modernizacija poljoprivrede), u hodu smo shvatili da ta promena traži širi preobražaj društva, koji ne bi mogao da se svede samo na nove tehnologije ili na tehnokratske promene programa i mera. Bez te šire promene, naša budućnost i budućnost narednih generacija po našoj oceni ostaje blokirana u neodrživoj spirali degradacije životnih uslova. Da bismo raskinuli s tim scenarijima, latili smo se maratonskog posla. Istraživali smo u četiri zemlje – Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji – zajedno sa desetak stručnjakinja i stručnjaka iz regiona i Evrope, raspravljajući i konsultujući se sve vreme s blizu 150 osoba zainteresovanih za održivu poljoprivrednu politiku. To nam je pomoglo da bolje osmislimo svoju poruku i zaključke o zajedničkim obeležjima u regionu, i istovremeno uvažimo posebne uslove svake od zemalja.
Ovu studija donosi metodološke novine kod tema koje u ranije obrađivane.Ako ih uopšte ima, retki su razrađeni scenariji o održivoj poljoprivredi u ovom regionu.

Ovo smatramo projektom koji je pre svega namenjen donosiocima političkih mera. Trebalo bi da on potakne više visokokvalitetnih istraživanja u institucijama čiji je zadatak da poboljšaju i osiguraju održive programe i mere razvoja. Skromnim sredstvima smo pokrenuli postojeće stručne potencijale da podstaknemo dalja istraživanja, koja bi bila okosnica takve promene.
Na sve to gledamo kao na kretanje od programa i mera prema politici. Ova studija donosi mnogo empirijskih podataka, statističkih podataka i istraživanja značajnih za praktičnu politiku, ali na kraju njen je cilj da dobije političku podršku za tu stratešku promenu.
Smatramo da je studija značajna zato što ovaj region tretira kao ekosistem koji ima još neizražene i neiskorištene potencijale. Iako smo u sprovođenju istraživanja u regionu nailazili na izvesne prepreke (pre svega nedostatak podataka ili različite razmere razvoja), dosledno smo slali poruku da se ekološki preobražaj ne može omeđiti granicama. Ali nacionalne države mogu stvarno da pomognu u ostvarivanju preobražaja i povećanju kvaliteta života svojih građanki i građana. Uvažavamo da nacionalne vlade različitih zemalja imaju različite prioritete, ali smatramo da je ekološka transformacija ipak nešto što više nije stvar izbora. Nadamo se da će ova studija pomoći da se to jasnije vidi. Smatramo da je ova studija umnogome jedinstvena.

Na kraju, što je podjednako važno, smatramo da ova studija nije kraj nego početak – početak značajnih promena programa i mera u sledećim decenijama. Ovaj obuhvatni rad je prema tome samo prvi korak našeg zajedničkog rada u tom smeru. Zato se toplo zahvaljujemo svim autorima, saradnicama i saradnicima, urednicima, recenzentima, članicama i članovima upravnog odbora, prevodiocima i prevoditeljicama, dizajnerima i svim koleginicama i kolegama iz Fondacije „Heinrich Böll“ koji su aktivno učestvovali u ovom zajedničkom pothvatu.
 

Glavni autor: dr Darko Znaor; 

Koautor: Seth Landau;

Autori priloga Sonja Karoglan, Nataša Mirecki, Srđan Mandić, Radivoj Nadlački.