Zemlja u plamenu

Zemlja u plamenu

Demonstracije protiv eksploatacije zlata u mestu Megali PanagijaDemonstracije protiv eksploatacije zlata u mestu Megali Panagija. Creator: Nikos Pilos. All rights reserved.

Službenici državne bezbednosti tražili su imena od Teologisa Bantisa. Imena četrdeset maskiranih osoba koje su u noći 17. februara u selu Skurisu na istoku poluostrva Halkidikija zapalile više vozila i improvizovanih kancelarija preduzeća za eksploataciju zlata Helas gold i ugrozile bezbednosno osoblje. Materijalna šteta: 900.000 evra. Krajem februara, devetnaestogodišnjeg mladića su skoro devet sati istovremeno saslušavala petorica policajaca. Bantis tvrdi da za to vreme nije smeo da razgovara s roditeljima, niti da se konsultuje s advokatom, da nije dobio ništa za jelo ili piće i da je morao više sati da stoji uspravno u sobi bez prozora i često čami u mraku jer su policajci napuštali prostoriju i gasili svetlo. Trpeo je udarce, šamare i psihički pritisak. „Reci nam istinu ili ćemo te ubiti od batina!, vikali su”, seća se Bantis. „Rasporedili su se po ćoškovima sobe i počeli da me guraju tamo-amo dok nisam izgubio orijentaciju.” Pri tome, Bantis nije bio osumnjičen, već je samo saslušavan kao svedok.   

Posle paljevine, lokalna policija, uz podršku službenika državne bezbednosti i specijalnih antiterorističkih jedinica, svakog dana poziva nekoliko stanovnika lokalne opštine Aristoteles kao svedoke. Do kraja marta, njihov broj premašio je 150. U zajednici se pronela glasina da služba državne bezbednosti poseduje spisak s imenima više od 800 osoba koje još treba da budu saslušane. Međutim, da li se tako postupa sa svedocima u državi članici Evropske unije? Zbog čega grčka vlada šalje službenike državne bezbednosti u seosku oblast? I pre svega, zbog čega su maskirane osobe izvršile napad na preduzeće koje želi da u Grčku investira milijarde evra?

Istočni deo poluostrva Halkidikija na severu Grčke brdovita jeEldorado gold oblast prekrivena alepskim borovima, drvećem eukaliptusa i čempresima, s potocima i rekama, uokvirena plavetnilom Egejskog mora. Tokom letnjih meseci turisti naseljavaju priobalna mesta opštine Aristoteles, nazvane prema antičkom filozofu koji je tamo rođen. Oko 20.000 stanovnika živi od turizma, poljoprivrede i već hiljadama godina od eksploatacije rudnog bogatstva kojeg ima u tonama: zlato, srebro, bakar, mangan i magnezit. Legenda kaže da je još Aleksandar Veliki finansirao svoje ratne pohode zlatom iz Aristotelesa. Upravo su ta rudna bogatstva predmet ogorčenog sukoba koji traje od kraja osamdesetih godina prošlog veka. Tada je otrovni cijanid, koji se koristi za separaciju zlata iz stenja, dospeo u more i podzemne vode. Od tada, stanovnici su često protestovali zbog eskploatacije. Razlog aktuelne eskalacije: u Skurisu, poprištu napada, planirano je ponovno puštanje u promet i uvećanje jednog starog rudnika zlata: sa osamdeset na 700 metara prečnika. Ispod površine će se iskopati tuneli ukupne dužine 25 kilometara – dubine do 770 metara. Povrh svega, u Skurisu su planirana dva rezervoara za otpad – pitanje njihove namene ostaje otvoreno. Nekoliko desetina drvoseča već je svakodnevno na zadatku radi krčenja zemljišta.

Sa po 3.000 stanovnika, mesta Jerisos i Megali Panagija predstavljaju epicentre otpora. Jerisos se nalazi na putu ka monaškoj republici Atosu, odredištu hiljada turista. Pri prolasku kroz selo, oni mogu videti istaknute transparente: „Cijanid i arsenik su dobit od eskploatacije zlata” ili „Mnogi su voleli zlato – niko ne voli rak”. U kafeu Jelisejska polja, koji se nalazi na dugačkom šetalištu na obali, okupljeno oko nekoliko spojenih stolova, sedi desetak članova građanske inicijative za zaustavljanje projekta rudnika zlata. Tanasis Kromidas, po zanimanju zanatlija, čovek pedesetih godina s bradom, vadi debeli zeleni dosije iz svoje torbe. On se već 18 godina bori protiv planirane eksploatacije zlata. Ukazuje na katastrofu iz januara 2000. godine kada je kod rumunskog grada Baja Mare pukla brana na postrojenju za preradu rude zlata. Velike količine natrijum-cijanida izlile su se u Dunav. Zemljište i reke su zagađeni, a hiljade mrtvih riba isplivale su na površinu. Bila je to najveća ekološka katastrofa u Istočnoj Evropi posle havarije u Černobilju 1986. godine.

Eksploatacija zlata u Grčkoj do sada je bila beznačajna. Donedavno je dobijano samo oko pola tone godišnje. Međutim, postoji namera da se to promeni. Grčka planira da od 2015. godine postane jedan od najvećih evropskih proizvođača zlata. Iznenada, od patuljka do broja jedan. Postoje naznake da u Skurisu i Olimpiji, mestu udaljenom oko deset kilometara, ukupno postoji 250 tona rezervi zlata, a ne treba isključiti ni druga nalazišta. S godišnjom proizvodnjom od dvanaest tona, Grčka bi mogla da potisne Finsku s prvog mesta u evropskoj proizvodnji zlata. Helas gold procenjuje vrednost rudnog bogatstva na oko 22 milijarde evra. To preduzeće namerava da tokom narednih 25 godina investira dve milijarde evra. Projekat je koncipiran za taj period. Njihovo obećanje glasi: bez cijanida, ekološke metode eksploatacije rude, ponovno pošumljavanje ogoljenih područja i puna zaposlenost u opštini Aristoteles. Uprkos tome, nepoverenje stanovništva je veliko, a otpor žestok.  

Kostas Georgancis, portparol preduzeća Helas gold, u svojoj spartanski uređenoj kancelariji pokazuje spisak od 19 strana u kome je dokumentovan skoro svaki napad na zaposlene ili vozila preduzeća, uz datum, fotografije i propratni tekst. To su fotografije izgorelih ili oštećenih automobila, Molotovljevih koktela koje je zaplenila policija, demonstranata naoružanih palicama, markiranih crvenom bojom. „Od marta prošle godine, jedva da je ijedan mesec protekao bez nasilja nad našim zaposlenima ili imovinom preduzeća Helas gold”, kaže Georgancis. Ispred njega, u providnoj plastičnoj kutiji nalazi se parče stene – i svetluca zlatnom bojom. „Naši zaposleni se plaše. Strahuju za svoj život.”

Strana 2: „Tamo dole postoji samo smrt”

 

U konzorcijumu Helas gold učestvuje kanadska korporacija Eldorado gold sa 95 odsto, kao i domaći  graditeljski gigant Elaktor sa pet odsto. Elaktor pripada uticajnom klanu Bobolas. Na čelu tog klana nalazi se oligarh Georgios Bobolas (80), kome se prebacuje unosna bliskost s grčkim vladama tokom protekle decenije. Bez obzira na to da li je reč o auto-putevima, mostovima ili stadionima, Elaktor je ugrabio čitav niz velikih ugovora s grčkom državom, i to ne samo pred Olimpijske igre u Atini 2004. godine. Međutim, dužnička kriza dovela je do presušivanja javnih sredstava za građevinske investicije. Ali uz zlato s Halkidikija, Elaktoru i klanu Bobolas, koji je, između ostalog, i vlasnik nadregionalnih novina Etnos i najvećeg grčkog privatnog televizijskog kanala Mega čenel, ponovo se smeši dobit. Ogromna dobit.

Dakle, predmet ovog konflikta nisu samo pitanja zaštite životne sredine. Bes stanovnika Aristotelesa usmeren je i protiv klana Bobolas i njegovih dobrih veza koje sežu do najviših krugova atinskih vlasti.  Dosta im je toga da jedna mala grupa uticajnih porodica slobodno raspolaže zemljom i njenim bogatstvima.

Megali Panagija je selo u brdima. Iz njegovog središta pruža se pogled preko zelenih brežuljaka dole, do mora. Od manje od 3.000 ljudi koji ovde žive, oko 150 zaposleno je u Helas goldu. Rudnička jama u Skurisu nalazi se samo nekoliko kilometara uzbrdo. Na meniju za doručak kafea porodice Papas nalaze se kolači od lisnatog testa punjeni feta sirom i grčka moka, sunce sija, tako je mirno da se može čuti šum vetra kroz  grane. Otkako je državna bezbednost poslala svoje pripadnike u civilu u okolna sela, stranci se posmatraju s neobičnom uzdržanošću, pa čak i sumnjom. Joanis Adrahtas (91) bio je vojnik u Drugom svetskom ratu i u grčkom građanskom ratu između 1946. i 1949, a bio je i „prinuđen da iskusi”, kako sam kaže, doba hunte. Njegova unuka Helena pozvana je pre nekoliko dana kao svedok. „Morala je da uradi DNK test i da dâ otiske prstiju”, kaže starac gnevno, klimajući glavom. „Sve je to maslo klana Bobolas i njegove atinske družine.” Veteran se s obe ruke oslanja na svoj štap. „Moj otac je bio rudar, i poput mnogih svojih kolega umro je u mukama od trovanja pluća prašinom. Imam četiri ćerke, osam unučadi i dvoje praunučadi”, priča on. „Niko iz moje porodice ne radi za Helas gold. Ja sam se pobrinuo za to. Grčka bi trebalo da iskoristi svoje bogatstvo iznad površine zemlje, a ne bogatstvo ispod nje. Tamo dole postoji samo smrt.”

Oko 1.200 ljudi trenutno radi za Helas gold i svi žive u opštini Aristoteles. Najviši predstavnik opštine i odlučan pristalica projekta jeste gradonačelnik Kristos Pahtas. Sa svojim moćnim brkovima, on pomalo podseća na ostarelog Čarlija Čaplina. „U narednih pet godina ovde će biti otvoreno 5.000 radnih mesta, od toga najmanje 3.000 na eksploataciji zlata, i ne direktno za Helas gold. To znači punu zaposlenost. Gde toga još ima u Grčkoj?”, pita on podignutih obrva i pušta da ovo retoričko pitanje za trenutak deluje u tišini koja je nastupila. To je argument koji gotovo niko ne osporava.

S njim se slaže šef sindikata rudara Angelos Deligiovas (45). „Ne ide bez posla. Da li treba da zarađujemo 500 evra mesečno u hotelima ove regije – i to samo nekoliko meseci godišnje? Trebalo bi da nam bude drago što se tokom krize otvaraju nova radna mesta!” Ovaj otac dvoje dece radi u pogonu u tri smene, za mesečnu platu od 1.400 evra neto. Njegov kolega Georgios Ksefteris (49) nakon završenog posla stoji pored njega u punoj rudarskoj opremi, u zaštitnim pantalonama, sa šlemom, rudarskom lampom i gumenim čizmama. „To je moj život. Želim da i moja deca pronađu posao ovde.”

Rudari poput Deligiovasa ili Ksefterisa podržavaju Pahtasa u njegovom delovanju. Takođe, Helas gold namerava da svake godine opštini pokloni tri miliona evra. To nije mala stvar ako se ima u vidu lokalni godišnji budžet od deset miliona. Ali šta će se dogoditi sa životnom sredinom? Pahtas: „Helas gold se obavezao da će ostaviti prirodu u boljem stanju nego što je danas. Radi toga će napuniti ekološki budžet sa 50 miliona evra kojima ćemo moći da raspolažemo. Verujte mi, svi mi ovde možemo mirno da spavamo.” A šta je s glasinama o tome da je klan Bobolas mitom dobio privilegije od vlasti? Pahtas ne želi da odgovori na to pitanje. „Bez komentara!” Kada ga je nedavno jedna francuska novinarka u njegovoj kancelariji pitala da li je i sam primio novac, prekinuo je intervju.

Sve ovo podseća na situaciju često viđanu u zaoštrenim komunalnim sporovima, gde se više ne razgovara međusobno već ljudi pričaju samo jedni o drugima. Jedna strana prilaže studije o životnoj sredini na dve hiljade stranica u kojima piše da se neće koristiti cijanid i da ni životna sredina ni podzemne vode neće biti uništeni niti zagađeni. Druga strana odbacuje studiju kao propagandu, angažuje svoje eksperte koji tvrde suprotno i organizuje demonstracije. Sredinom marta ove godine više od 18.000 ljudi marširalo je kroz Solun, po veličini drugi grad u Grčkoj, protestujući zbog eksploatacije zlata. Čak i gradsko veće grada udaljenog stotinu kilometara bavi se tim sukobom. Dva dana posle demonstracija, eksperti s obe strane upuštaju se u gradskoj skupštini Soluna u višesatnu debatu. Pri tome, na dnevni red je dospelo nekoliko zanimljivih detalja.

 

Strana 3: Grčka mora da se odluči

U julu 2011, novopostavljeni grčki ministar za zaštitu životne sredine Georgios Papakonstantinu, u jednom od svojih prvih službenih poteza dao je zeleno svetlo konceptu ekološke održivosti Helas golda. Bila je to prekretnica za planiranu kapitalnu investiciju. Papakonstantinuova prethodnica u resoru za životnu sredinu Tina Birbili, koja je tek 2009. postavljena za ministarku, još je odlučno blokirala projekat – sve dok nije morala da napusti funkciju 2011. godine. Ona trenutno radi za OECD u Parizu. I ćuti o ovoj temi. S druge strane, Papakonstantinu, koji je trenutno pod sumnjom da je obrisao imena svojih rođaka iz dokumenta o osumnjičenima za utaju poreza u Grčkoj (Papakonstantinu je bio na čelu grčkog Ministarstva finansija od 2009. do 2011), brani svoj tadašnji potpis: „Grčka mora da se odluči: da li želi privredni rast? Da li želi da iskoristi svoja rudna bogatstva? Ako ne želi, u redu. Ali onda ćemo biti jedina zemlja u Evropi koja ne ekspolatiše svoja rudna bogatstva. Možemo li to sebi da priuštimo?”

Međutim, grčka država, koja je de fakto bankrotirala, mogla je još pre deset godina da preduzeću Helas gold proda prava na sva rudna bogatstva u Aristotelesu i okolini, na 31.700 hektara, u vrednosti od više milijardi evra, za smešnih jedanaest miliona evra. To se odigralo na sledeći način: u decembru 2003, grčka država je u okviru vansudske nagodbe s preduzećem za eksploataciju zlata TVX Helas, tadašnjim vlasnikom eksploatacijskih prava, preuzela kontrolu nad rezervama. Zbog kontinuiranih protesta stanovništva, TVX Helas odustao je od projekta. Ipak, grčka država prodala je nalazišta bez javnog tendera još istog dana, i to po istoj ceni, preduzeću Helas gold, koje je osnovano tek tri dana ranije. Suvlasnik tadašnjeg Helas golda bio je, navodno, i klan Bobolas. Ubrzo posle toga, kanadska firma Juropijen goldfilds kupila je 95 odsto kapitala od preduzeća Helas gold. Prilikom jedne revizije, tržišna vrednost preduzeća, koje je moralo da dokaže samo eksploatacijska prava, procenjena je na preko 400 miliona evra, dakle na tridesetšestostruki iznos koji je tražila grčka država. Klan Bobolas je tada, preko svog građevinskog preduzeća Elaktor, istovremeno imao i udeo od skoro dvadeset odsto u Juropijen goldfildsu.

U februaru 2012, kanadskoj korporaciji Eldorado gold konačno je uspelo prijateljsko preuzimanje akcija firme Juropijen goldfilds za lepu sumu od 2,2 miljarde evra. Poslednji rast cene može se objasniti dozvolom grčkog Ministarstva zaštite životne sredine koja je izdata u julu 2011, s potpisom Georgiosa Papakonstantinua. U svaku sprovedenu kupoprodajnu transakciju bilo je uključeno neograničeno pravo kopanja zlata svuda gde se mogu dokazati rezerve. To znači: u osnovi, Helas gold na 317 kvadratnih kilometara može iskopati onoliko jama dubine 700 metara koliko se u Kanadi smatra profitabilnim. Jedan pikantan detalj: konce ovog sporazuma iz 2003. godine iz pozadine je povlačio tadašnji državni sekretar u atinskom Ministarstvu privrede i finansija. On se zove Kristos Pahtas, sadašnji gradonačelnik Aristotelesa.

Na taj način, svađa oko rudnika zlata u Skurisu prerasta iz provincijskog problema u nacionalno političko pitanje. Ona predstavlja ilustraciju grčkog sistema privrednih malverzacija, anarhije i nesposobnosti političkih aktera da umire regiju koja se već u osnovi može smatrati srećnom što poseduje pregršt svega: prelepe pejzaže, sunce, more – a na sve to još i rudno bogatstvo vredno više milijardi. Grčka privreda nalazi se u šestoj godini recesije, stopa nezaposlenosti dostiže 30 odsto, a kod ljudi mlađih od 26 godina iznosi oko šezdeset odsto. Okolnosti podsećaju na Vajmarsku republiku. Vlada mora pokazati uspehe, između ostalog i da bi odobrovoljila davaoce kredita Trojke. Mnogo šta je na kocki, pa i pitanje da li Grčka, i pored svih kredita i mera štednje, može ostati deo evrozone. Pri tome, zlato s Halkidikija za Samarasovu vladu predstavlja više od svetlosnog zraka u tunelu. Od ove i drugih stranih investicija zavisi hoće li joj uspeti privredni preokret. Recimo, u susednoj Trakiji, gde su takođe pronađene rezerve zlata.

I u Trakiji je na delu kanadska korporacija Eldorado gold. I Samaras se nedavno, u intervjuu za Vol strit žurnal, pomalo preuranjeno hvalio: „Nećemo tolerisati napade u Skurisu. Po svaku cenu ćemo štititi strane investicije. A dozvole za Trakiju izdaćemo u roku od deset dana.” Međutim, njegov partijski kolega Vangelis Lambakis, gradonačelnik Aleksandrupolija u Trakiji, ubrzo nakon toga rekao je da se protivi projektu. U iznenađujuće otvorenom razgovoru s kanadskim ambasadorom u Grčkoj, koji je želeo da privuče investicije iz svoje zemlje, Lambakis je rekao: „Gradonačelnici iz Trakije nikada nisu marili za ono što se odlučuje u Atini. To nas prosto ne zanima. Dokle god se pri eksploataciji zlata koristi cijanid, ostajemo pri našem NE.” Samaras se osetio prinuđenim da zaustavi projekat eksploatacije zlata u Trakiji. Umesto toga, u Aristoteles su pristigle specijalne jedinice državne bezbednosti i antiteroristički odredi.

Ova „zaštita stranih investicija po svaku cenu”, koja je naređena odozgo, na prvom mestu je pogodila stanovnike   sela Jerisosa. Prilikom jedne intervencije protiv demonstranata početkom marta, policijske snage su, prema svedočenju prisutnih, bacile do pedeset granata sa suzavcem u gomilu koja je na obodu sela podigla barikade sa zapaljenim točkovima. Suzavac je dospeo i u lokalnu školu. Nekoliko đaka zatražilo je lekarsku pomoć.

Kada se u kafeu Jelisejska polja spomene Pahtas, nastane žamor. Protivnici iskopavanja zlata tvrde da njega nije briga za opštu dobrobit i zaštitu životne sredine. Oni smatraju da su Pahtas, klan Bobolas, atinska vlada i Helas gold pod jednim kišobranom. „Njih je jedino briga za sopstveni profit”, kaže Kromidas, protivnik eksploatacije zlata. „Ali nećemo to više dopuštati.” Međutim, Kromidas i njegovi istomišljenici ne mogu ništa više učiniti kada je reč o spornim dogovorima iz prošlosti. „To je deo naše grčke istorije, prvoklasna praktična nastava političkog klijentelizma”, uzdiše Kromidas. Zbog toga je kritika protivnika eksploatacije zlata usmerena i na budućnost njihove oblasti, na pitanja zaštite životne sredine i privrednog rasta. U njihovim očima, eksploatacija zlata je ogroman uništitelj radnih mesta: u poljoprivredi, u turizmu. „Ko bi još želeo da provede odmor na mestu gde nastaju predeli koji podsećaju na površinu Meseca i gde niko ne može biti siguran da su voda za piće i more čisti?”, pita Kromidas. I on pušta da njegovo pitanje deluje u tišini. Verbalna oružja pristalica i protivnika su slična.

A paljevina? „To nije bila dobra akcija, mi osuđujemo nasilje”, kaže Kromidas. Međutim, on dodaje: „Ali šta drugo očekuju kada nas, kao prošlog oktobra tokom mirnih demonstracija, policija iznenada opkoli u šumi kod Skurisa, baci suzavac, kada nas lovi i lomi nam kosti?” Jedan od mlađih učesnika sastanka koji želi da ostane anoniman, iznenada kaže: „Borićemo se za naše planine i šume, za našu vodu za piće i naše zdravlje. Neće još dugo vremena proći pre nego što ovde budemo imali prvu žrtvu. Ali tek će onda zaista početi naš rat!”

 

naknadna napomena:

Ovog leta korporacija Eldorado gold zaustavila je otvaranje rudnika zlata. Razlozi nisu navedeni. Može se spekulisati o tome da li je to rezultat uspeha protesta protiv rudnika zlata ili je pak pad cene zlata otvaranje rudnika učinio neisplativim.

 

Sa nemačkog preveo: Milan Bogdanović

Lektura: Štrikla

tekst izvorno objavljen u Süddeutsche Zeitung Mazagin